"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."
Ovo je možda najčuveniji citat Ulrike Meinhof koja je prvi deo svog života posvetila novinarstvu i aktivizmu. Pisala je protiv rata u Vijetnamu, kao i protiv fašističkih elemenata koji su ostali deo nemačkog društva posle rata. Podržavala je brojne studentske i levičarke akcije, a kada je shvatila da protest, pisanje i aktivizam nisu dovoljni – rešila je da uradi nešto konkretno kako se loše stvari u nemačkom društvu ne bi ponavljale.
Njeno dalje delovanje kroz Frakciju crvene armije, odnosno grupu Bader-Majnhof svima je poznato. No ovo nije priča o Urlike, ali nam njena sudbina i njene odluke mogu poslužiti kao primer kako pojedinac, odnosno pojedinka može preći sa reči na dela. Bilo da se radi o novinarki, aktivisti ili muzičaru. Koliko će dela biti radikalna i koliko su opravdana, predmet je brojnih diskusija.
Pank i protest su neodvojivi. Za prvu i drugu generaciju britanskih pankera posebna inspiracija bila je politika Margaret Tačer. Napisani su tekstovi o nezaposlenosti, pravima manjina, fašizmu, pesme o pravima životinja ili feminizmu. Ne samo u Velikoj Britaniji, već širom sveta pankeri su bili pod uticajem socijalističkih, anarhističkih i drugih levih ideja, mada je bilo i nesrećnih izuzetaka i skretanja u desno.
Mada će cinici reći da muzika ne može promeniti svet, mora se priznati da je pank muzika uticala na živote pojedinaca koji su kasnije svojim delovanjem – kroz politiku, aktivizam, obrazovanje i novinarstvo menjali društvo u kojem žive. Ipak, ako se zateknete u nekom skvotu i ispred vas je recimo anarhopank bend koji ima angažovane tekstove, a iza vas je publika koja te tekstove zna napamet – zaista se može postaviti pitanje: Da li ovo jedna od onih situacija "preaching to the converted", odnosno kome se bend uopšte obraća, tj. da li utiče na nekog i menja te negativne pojave u društvu o kojima peva? Možda se pred baš takvom dilemom početkom osamdesetih našao Gerry Hannah, basista kanadskog pank sastava The Subhumans.
The Subhumans su osnovani 1978. godine u Vankuveru i uz sastav D.O.A pioniri su panka na zapadnoj kanadskoj obali. Nakon nekoliko singlova objavili su kultno izdanje "Incorrect Thoughts", a na albumu se osim za to doba uobičajenih anti-sistemskih pesama, nalaze i direktnije političke numere poput "Death to the Sickoids".
Odmah nakon objavljivanja tog albuma, basista Gerry Hannah, poput Meinhof kada je napuštala novinarstvo, shvata da mu nije dovoljan protest kroz muziku, već da mora učiniti nešto konkretnije protiv loših stvari u njegovoj zajednici. Napušta bend i muziku i postaje deo urbane gerile pod nazivom "Direktna akcija", koji su mejnstrim mediji nazivali i "Squamish Five". Njihova prva akcija bilo je vandalizovanje prostorija kompanije koja je ekploatisala rudu nedaleko od Vankuvera i teško kršila kanadske zakone o ekologiji.
Grupa se vremenom radikalizovala i troje od petoro članova "Direktne akcije" podmetnulo je bombu kod hidrocentrale za koju su smatrali da je štetan projekat koji uništava šume i životinjski svet. Šteta je iznosila tri miliona kanadskih dolara i nije bilo povređenih. Sledeći napad je bio najveći i bio je usmeren ka kompaniji "Litton" koja je osamdesetih proizvodila sisteme za navođenje koji su kasnije postajali deo američkih prekookeanskih raketa. Grupa je optužila kompaniju "Litton" da sarađuje sa američkom vojskom, a u to vreme je bio prisutan strah od potencijalnog nuklearnog rata.
Ukrali su kombi i vozili se od Vankuvera do Toronta. Potom su kombi u kojem se nalazilo 550 kilograma dinamita parkirali ispred kompanije, pozvali ih i upozorili obezbeđenje da evakuiše radnike. U fabrici je poziv shvaćen neozbiljno, kasno se krenulo sa evakuacijom i prilikom eksplozije 10 radnika je povređeno. Gerry Hannah nije učestvovao u ovom napadu, ali je još uvek bio deo Direktne akcije i bio je upoznat da će se napad dogoditi.
Poslednji napad pre hapšenja izvršili su ponovo u Vankuveru, kada je na lanac pornografskih radnji bačeno nekoliko molotovljevih koktela. Grupa je u saopštenju navela da kompanija koja poseduje lanac distribuira filmove kojima se krše kanadski zakoni, promoviše nasilje nad ženama, a neki od filmova koji se mogu nabaviti u tim radnjama su čak zabranjeni "snuff" filmovi.
Januara 20. 1982. godine grupa od petoro anarhista je uhapšena: Ann Hansen, Brent Taylor, Juliet Caroline Belmas, Doug Stewart i Gerry Hannah. Suđenje je naravno bilo izuzetno medijski ispraćeno, a advokati odbrane su tvrdili da je tokom praćenja i hapšenja grupe, policija kršila svoje propise. Ispred suda su se povremeno okupljali ekološki, feministički i drugi aktivisti, a organizovani su i brojni benefiti kako bi se pokrili troškovi odbrane. Gerry Hannah i ostali anarhisti su dobili podršku od Jella Biafre i posebno od prijateljskog benda D.O.A koji je snimio i nekoliko benefit singlova, poput "Right to be wild" iz 1983. godine.
Svi članovi "Direktne akcije" su osuđeni – Ann Hansen je za krivično delo terorizma dobila kaznu doživotnog zatvora.
Nekadašnji basista sastava The Subhumans Hannah osuđen je na 10 godina zatvora, ali je uslovno pušten nakon odležanih pet godina. Zapravo, već u zatvoru vratio se na pank scenu jer je počeo da piše kolumnu za ugledni pank fanzin Maximum RocknRoll. Takođe tokom odsluženja kazne snimio je dva albuma folk pesama koje su nastale upravo u periodu kada je bio član "Direktne akcije". Devedesetih godina ponovo je postao član svog originalnog pank benda, a Gerry je bio deo The Subhumans i 2005. godine kada su se ponovo okupili, snimili novi album i izdali kompilaciju singlova.
Godine 2014. objavio je album "Coming Home" – skup pesama koje su napisane u različitim fazama karijere – anarhističke, zatvorske i muzičke. Kako sam kaže inspiracija mu je podjednako Bob Dylan i njegov folk katalog, ali i Joy Division, odnosno Velvet Underground.
Koliko mi se čini, kroz tekstove ponegde i dalje provejava eko-aktivizam i pozivi na otpor različitim lažnim autoritetima. Aktivan je i na bini sa novim bendom Gerry Hannah and the New Questioning Coyote Brigade.
BTW... The Subhumans su bili inspiracija i novosadskom bendu Fluorel Tačkaš, grupi koja je preteča današnjem sastavu Atheist Rap. Kompozicija u originalu je "Slave to my dick", a u obradi je "20. vek".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
"Ne samo u Velikoj Britaniji, već širom sveta pankeri su bili pod uticajem socijalističkih, anarhističkih i drugih levih ideja, mada je bilo i nesrećnih izuzetaka i skretanja u desno. " - tipicno razmisljanje mladog skojevca, realnost je prilicno drugacija - pank nije bio levicarksi pokret, naravno bilo je brdo takvih bendova ali isto toliko i onih koji nisu (i zbog toga nisu fasisti/nacisti). Inace ok clanak.
Bravo Ivane, divan osvrt na malo drugačiji pogled na svet.
"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."
Obesmislili su nam do savršenstva proteste i otpore.
Lepo reče Đole "krivi smo mi".
Obesmisliće i njega, rugobom od muzeja na zelenoj površini.
Generacija koja pamti muziku koju si u tekstu navodio je ili odavno "preko" ili pakuje kofere deci.
Blame Serbia :(
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 3
d_r
Bela
Malo me zbunjuje sto ponekad Punk muziku pomesas sa nekim drugim muzickim izrazima.
Nije vazno.
Odlican text!
ajTi
"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."
Obesmislili su nam do savršenstva proteste i otpore.
Lepo reče Đole "krivi smo mi".
Obesmisliće i njega, rugobom od muzeja na zelenoj površini.
Generacija koja pamti muziku koju si u tekstu navodio je ili odavno "preko" ili pakuje kofere deci.
Blame Serbia :(
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar