Saobraćajni krkljanac neprekidno usporava vožnju... i to svi osetite

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

25.10.2021.

09:43 > 09:46

Enormne gužve na saobraćajnicama u starijim kvartovima mogu da se umanje destimulacijom upotrebe automobila u gradskoj vožnji i kreiranjem ambijenta za jednostavnije i brže korišćenje javnog prevoza.

Saobraćajni krkljanac neprekidno usporava vožnju... i to svi osetite

Foto: 021.rs

Nedavno se u Novom Sadu, u autobusu Gradskog javnog saobraćaja na liniji 12 (Centar-Telep), stariji čovek požalio da je gužva na gradskim saobraćajnicama sve veća, te da bi, ako se ništa ne preduzme, uskoro moglo doći do totalnog zakrčenja.

Posebno tokom takozvanih "špiceva", u vreme kada najviše putnika ide na posao ili se vraća kući. Mladić sa susednog sedišta reagovao je oštro, dobacivši da nije reč o zastoju, "već se starkelji, kako godine prolaze, sve čini ružnim i nekom vrstom tereta".

Godišnje 50.000 automobila više

Brojevi, ipak, daju za pravo čoveku sa iskustvom. Iz udruženja "Polovna vozila" su izneli podatak da je samo za prvih šest meseci tekuće godine u Srbiji prvi put registrovano čak 118.767 novih vozila, od čega je 92.968 putničkih automobila. To je 7,2 odsto više nego 2019, poslednje predpandemijske godine. Mada ni prodaja novih vozila nije loša, gro prvoregistrovanih automobila, čak 78.693, dolazi iz uvoza. U odnosu na prošlu sezonu uvećanje je 34 odsto.

Statistika "Polovnih vozila" pokazuje da građani Srbije sve masovnije kupuju vozila, pre svega oslanjajući se na uvoz. Već deceniju, broj prvoregistrovanih vozila u Srbiji godišnje za cirka 50.000 nadmašuje broj starih koje vlasnici prestaju da registruju. Tako je godine 2012. U Srbiji bilo 1.726.345, a krajem prošle godine 2,164.818 putničkih automobila i još oko 433.000 ostalih vozila.

Dvostruko skuplje, a jeftino

Dobro je da sve veći broj ovdašnjeg stanovništva može da priušti sebi da kupi vozilo, ali je problem što među novoregistrovanim preovlađuje starudija. Ne zna se šta je gore, da li broj prastarih vozila, više od 60 odsto je starije od deset, čak trećina i od šesnaest leta, ili činjenica da prosek godina uvezenih automobila nadmašuje dvanaest i po leta.

Zanimljivo je da na kupovinu automobila ne utiče ni nešto skuplje gorivo, ni osetno poskupeli delovi, popravke i održavanje, cena registracije, obuka vožnje, a ni strožiji ispiti provere znanja. Prosečna plata je premašila 530 evra i doprinosi da se širi broj porodica sa automobilom.

Brine, međutim, starost voznog parka u Srbiji. U proseku je 17,1 godinu, a čak 615.000 automobila je starije od dvadeset leta. Pravi matorci. Razlog zašto se u Srbiji mnogi kupci oslanjaju na islužena vozila je cena. Mada je poslednjih godina vrednost korišćenih vozila narasla gotovo dvostruko, još uvek je realno da se sa 5.000 ili 5.500 evra može kupiti auto koji se sasvim pristojno može voziti još najmanje deceniju.

Kako je unazad godinu i po dana narasla cena automobila svih proizvođača, nova kola je danas teško kupiti za manje od 15.000-16.000 evra, pa je jasno da su cene polovnjaka, premda osetno više nego pre dve-tri sezone, još uvek povoljne po nove vlasnike. Takođe, dolazeće generacije električnih vozila su dvostruko, pa i više, skuplje od odgovarajućih pandana iz klasične proizvodnje. Pred nama je vreme skupih vozila, pa običan narod koristi priliku da, još dok može, kupi četvoročkaša za relativno sitne pare.

Gazi po pešaku

U Zapadnoj Evropi ljudi se sve više orijentišu na električna vozila i stoga prodaju automobile sa motorom na unutrašnje sagorevanje, pogotovo ako je u pitanju "dizelaš". U Nemačkoj trenutno oko dva miliona polovnih automobila na posebnim prostorima čeka da bude prodato kupcima iz inostranstva. Za najmoćniju evropsku privrednu silu prodaja predstavlja, pre svega, rešenje pitanje otpada, a najčešći kupci su upravo žitelji sa područja takozvanog Zapadnog Balkana.

Silno ubrzana automobilizacija, ali i prestari vozni park, imaju i neke neugodne posledice. Raste broj nesreća, pogotovo onih u kojima stradaju ljudi, kakvih je u prvih šest meseci ove sezone bilo čak za 42 odsto više nego u istom periodu lane. Broj poginulih u saobraćajkama po gradovima je uvećan za 39,5 odsto, dok naročito zabrinjava naglo, čak za 78,3 odsto, uvećan broj povređenih pešaka.

Baš ovaj poslednji statistički podatak jasno ukazuje koliko je sa uvećanjem gužvi umanjena bezbednost u gradskom saobraćaju. I to ne samo korisnika vozila, već naročito onih koji idu peške ulicama.

Kvartovi iz starijih vremena

Milan Vujanić, penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, smatra da je svake godine uočljivo više dobrih i modernih puteva po Srbiji. Oni mogu da izdrže teret i još većeg saobraćaja, ali su problem gradske ulice, posebno u starijim kvartovima.

Arhitektonski su projektovane i građevinski uobličene u neka ranija vremena, kada se nije mogao pretpostaviti ni sadašnji rast urbanog življa, ni stepen njegovove motorizacije.

Za rešenje gužvi u saobraćaju po gradovima, profesor predlaže zidanje velikih garaža u blizini trgovačkih centara, koji su jedna od glavnih mesta za dolazak privatnim vozilom. Istovremeno bi valjalo da se ukine parking po trotoaru. Svuda bi mesta za parking trebalo da se transformišu u novu saobraćajnu trasu, kao što je učinjeno u Beogradu, u Ulici kralja Milana.

Javni prevoz i skuteri

Svakako da se valja upoznavati sa iskustvima drugih metropola, ali dobro je i uzimati u obzir i mišljenja lokalnog življa. Tokom javne rasprave o gradskom saobraćaju u Novom Sadu, sa Fakulteta tehničkih nauka su stizale poruke da je neophodno da se uvedu destimulativne mere za vožnju automobila u širem centru grada, uključujući i starije rejone.

Predlog je da cena registracije drugog porodičnog vozila bude deset, a trećeg sedamdeset puta skuplja u odnosu na prvo. Naknade za parking u širem centru bi trebalo da se uvećaju najmanje trostruko, a valjalo bi da se podrži i vožnja biciklom, rolerima, skuterima i ostalim novotarijama, pre svega izgradnjom odgovarajućih staza na najvažnijim gradskim relacijama.

Uporedo bi trebalo da se podstiče javni prevoz. Zanimljiv je predlog iz javnog preduzeća GSP da se po jedna kolovozna traka rezerviše samo za javni saobraćaj. Time bi ovaj vid prevoza dobio na ubrzanju, upravo na onome što je poslednjih sezona sve uočljivija slaba tačka lokalnog javnog saobraćaja. I iz GSP "Novi Sad" potvđuju da su sve veće gužve po novosadskim saobraćajnicama usporile i javni prevoz, pa je vožnja, na početku teksta spomenutoj, liniji 12 još samo pre tri-četiri godine trajala od petnaest do sedamnaest, a danas se u autobusu javne vožnje teško može preći za manje od devetnaest minuta.

Bez rezultata

Nesporno je da su gužve u saobraćaju Novog Sada ogromne i sve veće. Ono što je do sada preduzimala gradska vlast nije donelo rezultate. Očito da se mora osmisliti znatno potpuniji sklop mera kojim bi se istovremeno destimulisala upotreba vožnje u centru i po starijim varoškim kvartovima, ali kojima bi se i podsticala kako vožnja javnim prevozom, tako i upotreba bicikla, skutera, rolera, trotineta.

Teme

saobraćaj GSP Novi Sad

Komentari 73

Hronološki Najpopularniji

002211

24.11.2021 • 09:13

Bio sam u Beču pre 3 godine, i mogu reći da su tamošnji metro-prevozi besplatni.

0 1 -1
/

11.11.2021 • 13:34

/

setite se vasih odgovora za voznju od begeca za koje vreme. kada budete imali decu, nekoga od starijih prevozili kod doktora ili vam bude trebao transport kabastih stvari.

cuj, kampus, pa jos kolega. digitalni nomadi
vi ste tipican primer licemera.

1 0 +1
Vule

29.10.2021 • 09:23

voli balkanac da tera auto, šta ćeš...

1 1 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.