Pandorini papiri: Ko će se od srpskih političara naći u novim dokumentima?

Ponovo je reč o otkriću Međunarodne grupe istraživačkih novinara koja je pre šest godina prvi put došla do bezmalo beskrajne količine intrigantnih podataka o novcu brojnih političara, biznismena, javnih ličnosti. Reč je o uticajnim osobama, manje više sa svih strana sveta, i novcu sakrivenom na ostrvima za koje nikada ne bismo čuli da već decenijama ne žive od "čuvanja" love za koju njihovi vlasnici ne žele da sazna domaća javnost, a često nisu voljni ni da plate obaveze prema matičnoj državi.

Prvi put je pred javnost došla ogromna količina od 6,4 miliona dokumenata i tri miliona fotografija. Pominjalo se oko 200.000 lica, među kojima je gotovo tročetvrtinska dominacija ljudi iz sveta politike zaista iritirala. Ako je išta nakon afere "Panama papiri" nesporno, onda je to da je gro političara mnogo bogatije nego što se do tada verovalo. Jeste da se za mnoge, sa poprilično indicija, dugo sumnjalo, ali prvo veliko globalno curenje podataka je jasno ukazalo da je njihovo bogatstvo neuporedivo veće nego što su mogli da steknu na osnovu uobičajenih primanja, plata.

Među onima čije ime se našlo među papirima najviše je bilo autokrata iz istočnih država, vlastodržaca iz zemalja koje prolaze ili su nedavno okončale takozvanu tranziciju, ma šta to značilo. Često su prozapadno orijentisani, ali su, po pravilu, i dugo vremena označeni sklonim korupciji, tajnim, pa i nelegalnim poslovima.

Tako su u prvom talasu posebno apostrofirani bivši predsednik Ukrajine, čelnici Saudijske Arabije, Saudijskih Emirata, Kazahstana, a bilo je tu i diktatora iz Afrike i Latinske Amerike. Od nama poznatih likova papiri su pokazali sakrivenu imovinu Mila Đukanovića i sina mu Blaže, a tu je bilo i ime Siniše Malog. Ukupno se našlo pedesetak imena sa Balkana.

Legalni poreski rajevi

Slično se ponovilo i polovinom oktobra, kada je novo, neuporedivo manje curenje u javnost lansiralo imena premijera Češke, aktuenog ukrajinskog predsednika, nekoliko likova sa jugoistoka Azije, ali i ponovo Đukanovića i Malog. Pokazalo se da političari i dalje sopstveni novac, ne želeći da domaća javnost bude upoznata sa njihovim ukupnim bogatstvom, pomoću lanca kompanija otvorenih na raznim poreskim rajevima, između kojih se uspostavljaju trgovački odnosi, novac političara iz domicilne države prenose na neki od egzotičnih otoka.

Valja reći da "Pandora papiri" ne dokazuju nelegalnost. Poreski rajevi, čija je osnovna osobina ekstremno niska poreska stopa i zakoni koji znatno otežavaju otkrivanje vlasnika računa, legalni su. Od pre nekoliko decenija legalno je i da pravno lice osnuje drugo pravno lice, i tako unedogled. Međusobne transakcije su pokrivene poslom, obično konsultantskim uslugama. Znači, legalno.

Posle više sukcesvnih transakcija, u kojima često pravno lice kupuje drugo pravno lice, novac se izmesti na unapred određenu lokaciju. Na izmeštenu svotu kod kuće nije plaćen porez, u raju samo tamošnji, krajnje simboličan.

Može se poći tragom ovih papira i videti kako je vlasnik inicijalno došao do novca. Ali, to je već novo i još teže istraživanje. Na putu je mnogo onih čija je uloga upravo da na pogrešan trag preusmere ili ometu znatiželjnika. Ponekad je moguće uočiti neko drugo nelegalno poslovno ponašanje političara. Tako je KRIK za Sinišu Malog utvrdio da je još pre deset godina kupio 24 stana u bugarskom letovalištu, tačnije da je kupac bila firma čiji je on vlasnik.

Mada srpski ministar za finansije od početka tvrdi da je vlasnik samo jednog od ta 24 stana, problematično po desnu ruku Aleksandra Vučića može biti da godine 2012. nije prijavio svu imovinu, a morao je pošto je dolazio na visoku javnu funkciju, za gradonačelnika Beograda.

Uloga banke i službe

Za sada, izvesno je samo da i Đukanović i Mali imaju izmeštenu imovinu, intrigantno je kako je doturač došao do podataka koji se tako pažljivo prikrivaju. Da bi izmeštanje funkcionisalo mora postojati banka koja, ili koje, od polazne pozicije u više koraka prenese novac u raj. I to su u pitanju moćne i u poslovnom svetu ugledne banke. Jednostavno, ne postoji drugi ko bi mogao uraditi transfere ove vrste, a vredi ponoviti, posao je legalan.

Naravno da obaveštajne službe prate i banke, pa i imaju svoje ljude i u ovim institucijama. Upravo su to ljudi koji mogu doći do ovakvih podataka, tačnije drže ih u fioci i povremeno posredno, na elegantan i teško uhvatljiv način, proslede do novinara i javnosti. Stoga se nedavno na Pandorinim papirima i našlo ime češkog premijera Babiša upravo pred izbore. Naravno da je izgubio, baš kao što je stavljanje imena aktuelog premijera Ukrajine učinjeno upravo onda kada je vodio nešto umereniju politiku u teškom sporu sa Rusijom.

I tridesetogodišnjem crnogorskom čelniku Đukanoviću ime je ponovo obelodanjeno upravo kada je pomoću incidentnih skupova na Cetinju uspeo da, inače kilavu, aktuelnu crnogorsku vladu gotovo sasvim pasivizira. Milo je shvatio poruku, pa je, bar za određen period, malo prikočio.

Mogli bismo se i upitati otkud da Mali u poslednjem rebalansu iznenada, gotovo za milijardu evra, umanji ranije planirani budžetski deficit. Teško da je takva poruka stigla samo od predsednika. Uloga "Pandora papira" i jeste u tome da čelnim poltičarima, posebno onima koji su na domaćem terenu toliko moćni da, praktično nisu pod nadzorom, ipak pokaže da nisu sasvim slobodni, a da i svaka transakcija novca uvek ostavlja otisak. Pitanje je samo ko ima pravo, znanje ali i moć, da sledi, pogotovo najintrigantnije, tragove.