Kada sam bio klinac to da "otpadam ćere" moglo se poistovetiti i sa onim da "umirem od dosade". Tada je to označavalo ne toliko željenu situaciju, a danas je postalo, kontradiktorno, upravo želja.
Za one koji nisu iz "gari grada", otpada se kod kuće, odnosno, ćere. Može i ćera ili ćeri, i to nije promena po padežima, već samo varijacija koja se javlja u svakom kraju i svakoj generaciji. Može biti da smo pokupili od braće Roma, dodavši gradsku mekoću, pa "ćher" pretvorili u "ćer". Tu je i pitanje "So ćhere?" iliti "Šta se radi?" Ili je "ćera" od "kućerak"?
No, nije ovde reč o etimologiji, već o semantici. Šta je to "otpadam ćere" značilo nekada i šta znači danas?
Dobro se sećam letnjih raspusta u kojima se odlazak van grada ne bi podudario sa odlaskom najboljih prijatelja. Umelo je da se dogodi da ostanem praktično sam u ulici. Letnja vrućina gmizala bi po asfaltu, a roletne bi se spustile skoro do kraja. Ostavi se, ipak, dovoljno (malo) za čist pregled stanja u slučaju neočekivanog tapkanja lopte po betonu.
Bilo je neprijatnosti u tome što nemam šta da radim. Okretao bih se na fotelji, prevrtao po kauču, zatvarao knjige pre nego što bih ih otvorio, gledao televizor naopačke i prebacivao kanale pre nego što bi se slika uopšte pojavila. Ponekad bih samo brzo stiskao dugme da šaltam kanale, brojeći u sebi i pokušavajući da prebacim na tačno određeni program. Vreme je prolazilo neopisivo sporo i ni čitavih 60 kanala tek uvedene kablovske tu nije pomagalo.
Jednostavno, vreme između dve dosade bilo je prazno. Ako bi neko zvao na telefon i iskazao kurtoaznu zainteresovanost za moje aktivnosti, dobio bi odgovor u ravnom tonu: "E'o o'padam ćere". Delovalo je kao večnost. A onda su prošle godine i vreme je promenilo mene. I, sada na nesreću, "otpadanja" ne traju dugo, niti su česta.
U beskonačnom "skrolovanju" Fejsbuka, Instagrama, Tvitera, portala, profila, suština prolazi kroz nas ili pak mimo nas. Misleći da upravljamo slobodnim vremenom, dovodimo se u veliku zabludu. Sat vremena provedenih u skrolovanju društvenih mreža uglavnom nisu sat vremena koje smo planirali da potrošimo na taj način. Ali smo to učinili, jer smo pazarili "premium gold" paket digitalne zavisnosti u prodavnici Marka Zakerberga.
Koncentracija je razbacana na razne strane, klikćem "x" na članak i pre nego što ga otvorim. I onda se dogodi da mozak "baci lajk" logici i da shvatite da vam je potrebno malo onog starog "otpadanja ćere", malo one praznine između dve dosadne obaveze. Nije ovo ona priča o nostalgiji, kako je nekada sve bilo bolje, pa i dosada. Samo se radi o tome da je s vremena na vreme potrebno staviti branu na iskustva iz prošlosti koja koristimo da bismo planirali opterećujuću budućnost, a sve kako bismo makar malo bili u sadašnjem momentu. Koliko god to zvučalo kao mindfulness-type-of-shit.
Jer, o čemu se radi? Radni vek u EU je konstantno rastao do 35,9 godina, da bi se pretprošle godine minimalno smanjio. U Srbiji se taj trend rasta dužine radnog veka ne smanjuje. Godine provodimo za računarom, na skeli, u kamionu, za kasom ili ispred table. A famozna "to-do" lista, taj spisak za odstrel našeg slobodnog vremena, nikada se ne smanjuje, već se iz dana u dan nadopunjava. Zato što ne umemo da kažemo "ne".
Ne znam da li je poznata novosadska ilustratorka
Oli Poppins čitala knjigu Klaudije Hamond "
The Art of Rest", ali je njen crtež na temu "
Otpadam ćere", koji je iskorišćen za ovaj tekst, fino sumirao ono o čemu je ova autorka pisala. Svoju knjigu Hamond je zasnovala na istraživanju Univerziteta u Daramu, koje je obuhvatilo 18.000 odgovora iz 134 države na temu odmora.
Pet najčešćih (svesnih) aktivnosti za koje ljudi smatraju da im pružaju najbolji odmor jeste to da, u principu, ne rade ništa, potom slušaju muziku, bivaju sami sa sobom, nalaze se u prirodi i - čitaju. Kao i u crtežu Oli Popins, tu su noge u zraku, tu ste vi sami, tu je muzika i tu je knjiga.
U binarnom svetu imperativ je da niste nula. Važno je da proizvodite i zbog toga se premor uspostavlja kao vrlina, dok dokonost postaje onaj "guilty pleasure" koji je retko kad dostupan. Postalo je očekivano da odradite sve te prekovremene sate za novce koje ne vidite, a da vas malo odmora učini da se zapitate da li Mefisto vam je ime? I tu onda pravite kompromise, šetnja postaje odmor, jer ste i tu ipak aktivni, kupanje doživljavate kao odmor jer ste izolovani od sveta i ne morate da žurite, pošto za to vreme mora da se izdvoji. I onda sedite duže na WC šolji i gledate u prazno ili upadnete u prostranstvo fejsbukovog algoritma.
Trenutak u kom smo na ovoj planeti je najbolji otkad ona postoji. Iz tog razloga, šteta je da ga ne proživimo i da jedini zapisi naše generacije ostanu "to-do" liste, neažurirani profili i nikada otvorene aplikacije. Zato je i "otpadanje ćere" ono što nedostaje, jer ono podrazumeva da imamo slobodnu volju u našem slobodnom vremenu.
***
"Otpadanje ćere" medijska kuća 021 slavi i kroz svoj online shop - Shopins. Kupovinom proizvoda podržavate rad naših novinara i novinarki. Šta sve možete da pronađete sa ovom temom, uz crteže Oli Poppins, u ovom jedinstvenom novosadskom šopu, pogledajte na OVOM LINKU.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 21
tradNS
"Gajba" je uzasna Beogradska pozajmljenica!
eh
danr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar