Depeša iz Vašingtona
Tokom vladavine Aleksandra Vučića dosad se nije desilo da je neki pojedinačni lider srpske opozicije primljen sam, nenajavljeno u medijima, ali zvanično u Stejt departmentu.
Foto: 021.rs (Stranka slobode i pravde)
I to odvojeno od bilo kog međunarodnog skupa ili događaja, u sklopu koga bi se takav susret mogao odigrati.
Takvi susreti su se odigravali po pravilu u Beogradu, tako što je pozivano više predstavnika opozicije, ali i nevladinih organizacija. Eskobarov prethodnik na funkciji Metju Palmer se recimo, u junu susreo u srpskoj prestonici sa Pavlom Grbovićem, Dobricom Veselinovićem, Marinikom Tepić, Zdravkom Ponošem i Nebojšom Zelenovićem.
Bilo je i susreta na "višem nivou", na primer, kada se tadašnji pomoćnik državnog sekretara Ves Mičel u američkoj rezidenciji u Beogradu, u aprilu 2018. susreo sa Đilasom, Sašom Jankovićem, Vukom Jeremićem i Draganom Šutanovcem.
(U sadašnjoj administraciji pomoćnik i istovremeno formalno nadređeni službenik Gabrijelu Eskobaru kao zameniku pomoćnika je Karen Donfrid. Njeno imenovanje za pomoćnicu državnog sekretara Entonija Blinkena, nedavno je potvrđeno.)
Ono što daje na važnosti Đilasovom susretu sa Eskobarom, jeste okolnost da je on izdvojeno primljen u svojstvu lidera srpske opozicije, da se to dogodilo uoči Eskobarove zvanične posete Bosni i Hercegovini, i da predstavlja potvrdu onog što je američki zvaničnik nedavno izjavio.
Ova administracija će pokušati da stvari na Balkanu rešava izborima, a ne sankcijama kao glavnim alatom, tako glasi ta Eskobarova važna izjava. Izrečena je u video uključenju tokom jedne od tribina, održanih u sklopu Beogradskog bezbednosnog foruma, krajem oktobra. Podsetimo da je američki predsednik Džozef Bajden, ubrzo po stupanju na dužnost, obnovio važenje sankcione uredbe iz 2001.
Po toj uredbi oni koji su označeni kao neprijatelji demokratije mogu dospeti na crne liste i podleći pod zaleđivanje imovine u inostranstvu. Deo političke scene u regionu očekuje da nešto od tih mera bude primenjeno u "zauzdavanju" Beograda i Banjaluke. Eskobar nije podgrejao ta očekivanja zasad.
"Sjedinjene Države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu. Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume", rekao je međutim, Eskobar.
Dakle "izbori su rešenje", pre nego sankcije koje bi mogle stvar pogurati u, po Ameriku pogrešnom pravcu, ka Rusiji i Kini. Pri tome jeste tačno da Vašington "neće birati lidere" na Balkanu, već će to učiniti građani Balkana, ali uz "motivisanje". A korak u "motivisanju" jeste bez daljnjeg prijem za lidera opozicije.
To je ta "depeša" i otvorena i jasna poruka visoke zainteresovanosti za izborni postupak. Tolika zainteresovanost nije postojala ni 2017. prilikom predsedničkih izbora u Srbiji, kao ni za one koji su usledili potom i na kojima su Vučić i njegova SNS dospeli do 49 odsto izlaznosti i 60 odsto podrške.
Ali, jeste postojala pre 2017. Na primer, medijima u Srbiji bilo je intrigantno prisustvo američkog ambasadora Kajla Skota, u štabu opozicione Demokratske stranke, u izbornoj noći 2016. kada su održani redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Vučić je kasnije izjavljivao da je to uobičajeno prisustvo diplomatskog predstavnika, da je ambasador Skot hteo da obiđe i štab SNS, ali da do toga nije došlo zato što je Vučić zbog "ličnih problema" morao ranije da napusti sedište stranke.
Ta Vučićeva tvrdnja trebalo je da zaustavi bujanje spekulacija o toj noći. I to kako o "ličnim problemima", budući da se tada dogodilo nezakonito noćno rušenje nelegalnih objekata u Savamali, gde je posle nikao građevinski kompleks Beograd na vodi, tako i o tome kako je koalicija Dveri-DSS prošla cenzus. Spekulisalo se da je tadašnji predsednik DS Bojan Pajtić, na podsticaj američkog diplomate, podržao ponovno prebrojavanje glasova i ponavljanje izbora baš tamo gde je ova desna koalicija dobro stajala, na primer u Nišu.
DS je tada u koaliciji sa Novom bila sigurno iznad cenzusa, kao i udruženje Dosta je bilo Saše Radulovića, dok je ulazak Dveri-DSS za neki mandat spustio koaliciju Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka (SDS-LDP-LSV) koja se održala jedva iznad cenzusa.
U svakom slučaju, sva tadašnja opozicija je jedinstveno nastupila oko dodatnog prebrojavanja glasova, koje je "povuklo" DSS-Dveri preko cenzusa. Održan je i zajednički skup ispod tada novog spomenika ruskom caru Romanovu kod zgrade Male skupštine, u kojoj je sedište RIK.
Govorilo se da je američki pristup bio da što više opozicije treba da dospe u parlament.
Pet godina kasnije, kada se obnavlja američka zainteresovanost za izbore, pitanje je koliko to uopšte može da deluje i "motiviše", budući da zatiče potpuno različitu situaciju u Srbiji. Umesto raznolike opozicije, parlament Srbije ima sastav i ritam rada ruske Dume, i veliko je pitanje može li se taj skoro jednostranački sastav vratiti makar u 2016. godinu. Odnosno, da li je to ikako moguće, bez promene vlasti.
I u tom smislu, to jeste onespokojavajuća "depeša" za Vučića i njegovu stranku. U svakom slučaju, ona najavljuje vrlo teške izbore 2022.
Vidljivo je da je u prvim reagovanjima na Đilasov prijem u Stejt departmentu, tabloidna mašinerija Vučićeve vlasti, usmerena na stavove o Kosovu, dok izbore ni ne pominje. U prvom odjeku čak se i ne spekuliše koja bi mogla da bude posrednička uloga u ugovaranju Đilasove posete Vašingtonu potpredsednika SSP Borka Stefanovića.
On je službovao u ambasadi Srbije u Americi u vreme kada je ambasador bio Ivan Vujačić. Stefanović je o tom vremenu 2017. objavio knjigu "Depeša Vašington" u kojoj opisuje nastanak "srpskog kokusa", odnosno grupe za lobiranje u američkoj politici.
I sam tajming Đilasove posete je značajan – nekoliko dana uoči zakazane Eskobarove posete Bosni i Hercegovini, usled razvoja tamošnje krize i odbijanja Republike Srpske da prihvati odluke viskog predstavnika Kristijana Šmita.
Od značaja je i to što je Eskobar na sadašnju poziciju došao sa mesta zamenika ambasadora u Beogradu, što će reći da je vrlo upućen u dešavanja i da izvesno, ne radi nasumično. Naprotiv, vidljiva je jaka politička ambicija, posebno tokom njegovog odlaska u Brisel na ispomoć Miroslavu Lajčaku tokom pregovora Beograda i Prištine u septembru o blokadi zbog stikera – nalepnica preko registarskih oznaka.
Za razliku od diskretnog prisustva Filipa Rikera, koji je bio prethodno vršilac dužnosti pomoćnika državnog sekretara, i koji je u Briselu sedeo često, ali diskretno, Eskobar nastupa otvoreno i gromoglasno.
Tekst "Depeša iz Vašingtona" prvobitno je objavljen na sajtu Demostata. Jasmina Lukač je kolumnistkinja Demostata i urednica Političke rubrike lista Danas.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud
06.08.2024.•
1
Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
Komentari 9
Imre
PurgerNS
nema čuđenja..ni AV nije slučajno došao nego uz blagoslov glavnog igrača i uz obećanje da će biti poslušan
Aleksandar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar