Portal 021.rs, uz dozvolu Akademske knjige, objavljuje deo iz ove svojevrsne hronike od 2016. do 2020. godine.
Evropa, migranti i trgovina
Dok se evropski lideri pripremaju da pooštre uslove za ulazak u Evropsku uniju, može biti od koristi da se malo jasnije sagleda trenutna situacija sa migrantima, i uopšte, položaj Evrope u globalizaciji.
Dostupni podaci su nepotpuni, ali dovoljni da se stekne neki uvid. Najopsežnije podatke prikupilo je Odeljenje za stanovništvo Ujedinjenih nacija, na osnovu demografskih statistika svake zemlje i zahvaljujući strpljivom radu na usklađivanju. Ti podaci pružaju uvid u razvoj dolaznih i odlaznih migracionih tokova u raznim zemljama sveta, a takođe predočavaju i osetljive "Perspektive svetskog stanovništva" za naredne decenije.
Posmatrajući najnovije dostupne podatke, uočavamo dve činjenice.
Pre svega, unutrašnji migracioni tokovi u bogatim zemljama (uzeta su u obzir i napuštanja teritorije) smanjili su se od 2010. Ula- zilo je oko dva miliona ljudi godišnje u periodu 1990–1995, potom dva i po miliona u periodu 1995–2000, da bi broj od tri miliona bio premašen u periodu 2000–2010. i zatim pao na oko dva miliona u 2010–2018, što je ujedno i prognoza Ujedinjenih nacija za naredne godine.
Broj stanovnika bogatih zemalja iznosi skoro jednu milijardu (500 miliona u Evropskoj uniji, 350 miliona u Sjedinjenim Državama i Kanadi, 150 miliona u Japanu i Okeaniji), što znači da je procenat migracionih tokova iznosio 0,2% godišnje tokom 1990-ih, nakon čega je skočio na skoro 0,3 odsto u periodu 2000–2010, da bi pao ispod 0,2 odsto godišnje od 2010.
Broj ljudi koji učestvuje u ovim migracijama može se učiniti zanemarljivim, što donekle i jeste tačno: globalizacija iz perioda 1990–2018, jeste pre svega finansijska i komercijalna, a ona nikada nije dostizala razmere migracija zabeleženih tokom perioda 1870–1914.
Međutim, razlika je u tome što novi migracioni tokovi dovode do češćeg multikulturalnog mešanja (dok su stari tokovi uglavnom bili usmereni prema Severnoj Americi) i što se odvijaju u kontekstu demografske stagnacije: godišnji broj novorođenčadi sada je manji od jedan odsto u mnogim bogatim zemljama, što znači da prirast od 0,2 ili 0,3 procenta godišnje na kraju dovodi do značajne promene u sastavu stanovništva.
Naravno, to samo po sebi nije problem, ali skorija iskustva pokazuju da to, nažalost, može dovesti do uspešnih pokušaja političkog manipulisanja identitetima, posebno ako se ne sprovedu odgovarajuće politike za stvaranje novih radnih mesta, rešavanje stambenih pitanja i izgrad- nja potrebne infrastrukture.
Drugi zapanjujući zaključak koji proizlazi iz podataka Ujedinjenih nacija jeste da se pad migracionih tokova uglavnom tiče Evrope. Brojni migranti koji ulaze u Evropsku uniju (napuštanje teritorije uzeto u obzir) prepolovljen je, sa skoro 1,4 miliona ljudi godišnje za period 2000–2010, na manje od 0,7 miliona godišnje za period 2010–2018, uprkos prilivu izbeglica i vrhuncu iz 2015. U Sjedinjenim Državama, koje su se od recesije iz 2008. godine lakše oporavile od Evrope, protok je ostao stabilan (milion ljudi godišnje za period 2000–2010. i 0,9 miliona godišnje za 2010–2018).
Treće zapažanje trebalo bi da se dovede u vezu sa prva dva. Prema najnovijim podacima Evropske centralne banke, trgovinski suficit evrozone u 2017. iznosio je 530 milijardi evra, ili skoro pet odsto BDP-a zone (11.200 milijardi evra), što je bio trend i 2018. godine. Drugim rečima, svaki put kada zemlje evrozone proizvedu 100 jedinica robe i usluga, one potroše i ulože samo 95 na svojoj teritoriji.
Jaz može izgledati mali, ali kada se ponavlja iz godine u godinu, bitno se produbljuje. Nikada u ekonomskoj istoriji, ili barem nikada otkad postoji statistika trgovine (to jest od početka XIX veka), nije bilo ni otprilike tako ogromnog viška za ekonomiju ovog obima.
Tumačenje: broj migranata koji ulaze u Evropsku uniju (napuštanja teritorije uzeta u obzir) iznosili su blizu 1,4 miliona ljudi godišnje u proseku za period 2000–2010. i oko 0,7 miliona za period 2010–2018.
Neke zemlje proizvođači nafte ponekad imaju viškove veće od pet odsto ili 10 odsto svog BDP-a, ali se tu često radi o ekonomijama znatno manjeg obima u odnosu na svetsku ekonomiju i državama sa malobrojnom populacijom (tako da srećni vlasnici resursa zaista ne znaju šta da rade sa tim resursima, osim da ih akumuliraju u inostranstvu). Uzročnik ove krajnje neuobičajene situacije, ili u svakom slučaju bez presedana, velikim delom je Nemačka, ali ne samo ona već, na primer, i Italija čiji trgovinski suficit premašuje tri odsto BDP-a počev od 2015.
Pobornici sveznajućeg i uvek efikasnog tržišta ovu situaciju objašnjavaju kao logičnu posledicu starenja: predviđajući nedostatnost radne snage za buduću proizvodnju, čak i njen nestanak, Evropa jednostavno pravi zalihe koje će trošiti pod stare dane. Zapravo, to su prvenstveno posledice zaoštrene konkurencije, kojom niko ne rukovodi, i niskih plata, što je zajedno dovelo do usporavanja rasta i povećanja trgovinskih viškova.
Takođe, trebalo bi imati na umu da evrozona trenutno ima primarni budžetski suficit: poreski obveznici plaćaju više poreza nego što dobijaju od javne potrošnje, sa jazom većim od jedan odsto BDP-a. Kao što Trampov budžetski deficit samo pogoršava trgovinski deficit Sjedinjenih Država, tako i viškovi evropskog budžeta pogoršavaju naš trgovinski suficit. Ako Evropa planira da jednog dana ponovo pokrene svoju mašineriju za integracije, prvo će morati da nauči kako da ulaže i troši.
Toma Piketi (1971) je francuski ekonomista čije se delo fokusira na nejednakost u bogatstvu i prihodima. Studirao je matematiku i ekonomiju, a već sa 22 godine je doktorirao. Profesor je ekonomije u École d’économie de Paris. Autor je nekoliko kapitalnih knjiga i brojnih naučnih članaka. Njegovo delo "Kapital u XXI veku" postalo je globalni bestseler.
Knjiga "Jedva čekam socijalizam" zasniva se na tekstovima koje je Piketi objavljivao u okviru svog bloga za list Le Monde. "Jedva čekam socijalizam", koja je krajem oktobra objavljena na engleskom jeziku, sada možete da kupite na sajtu
Akademske knjige.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 6
srbin na vezi
AntiKapitalista
Kada je u pitanju razvlascivanje kapitalista onda je to sila, zlo,... a kada imamo nenormalne uslove za radnike onda je to pozeljna vrednost. Licemernih Srba kao ti je puna Srbija.
Glavni razlog nase propasti je fetish ovog naroda na sultane, vodje, kraljeve, vladare...
V5
Vi mora da živite u nekom paralelnom univerzumu ili ste mladi pa ne pamtite socijalizam. Ako smatrate da je ovaj Frankenštajn od liberalnog kapitalizma koji je trenutno u Srbiji dobar, onda ne vredi polemisati. Kakav god da je bio socijalizam, bio je bolji za nekoliko klasa nego ova današnja nakaza. Ni jedna forma kapitalizma nije prijatelj čoveku, već samo vodi računa o novcu. Na žalost narod u ovim krajevima slabo pamti, povodljiv je, plašljiv, samoživ i neobrazovan i misli da će kapitalizam svima doneti milione i blagostanje. Čitajte, razgovarajte, putujte, gledajte i ako ste poşteni sami prema sebi shvatićete da je socijalizam ili neka njegova varijanta jedini izlaz iz haosa kome svet hrli u susret.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar