REM supstitucija: Aboliranje dosadašnjeg nerada

Regulatorno telo za elektronske medije je već dugo pod anstezijom ili na veštačkom disanju.
REM supstitucija: Aboliranje dosadašnjeg nerada
Foto: Medija centar Beograd

Ovom opisu Zorana Sekulića iz agencije Fonet, izrečenog na SEEMO konferenciji, nedavno održanoj u Beogradu, nemam šta da dodam osim da je Sekulić nakon izlaganja dobio aplauz novinara iz celog regiona i specijalnih gostiju važnih međunarodnih novinarskih institucija.

Vlast i formalno nezavisni REM kao da se trude da svaki njihov korak u ovoj oblasti izazovu kontroverze. Krenuću od kršenja rokova predviđenih Zakonom o elektronskim medijima. 

Četiri člana Saveta regulatora izabrana su u poslednjih godinu i po dana, uz konstantno nepoštovanje rokova od strane skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. Ista praksa je nastavljena krajem oktobra, kada je započet proces za izbor novih članova koji je trebalo da počne u junu, odnosno septembru. I nikom ništa.
 
Dogovor vlasti i dela opozicije rezultirao je odlukom o formiranju Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom predizborne kampanje. Nemanja Nenadić, programski direktor  nevladine organizacije Transparentnost Srbija, argumentovano i detaljno, osporio je način nastanka ovog tela dovodeći u pitanje transparentnost postupka i njegov legitimitet.
 
Kopredsedavajući Privremenog nadzornog tela za praćenje medija, Rade Veljanovski, kaže da "REM ne radi dovoljno i po zakonu, i da se zato formira Nadzorno telo za medije." Po njemu, ideja je da ovo telo ne zameni REM, već da "pomogne da se više poštuju zakoni i da stalno podseća regulatora šta su njegove obaveze". Drugim rečima, potrebno nam je novo telo koje će ukazivati da važeći Zakon o elektronskim medijima u članu 47.  precizno definiše da je pružalac medijske usluge dužan da "u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije"
 
Upravo zbog toga je teško razumljivo da su posle svih ovih godina, usvojenih izveštaja, kritičkih analiza, predloga, strategija i zakona, predstavnici Evropskog parlamenta aminovali nastanak jednog ovakvog tela zato što REM suštinski ne radi posao zbog kojeg je po zakonu osnovan.
 
Šest predstavnika koje je REM predložio za sastav ovog privremenog tela samo za sebe dovoljno govori. Bivši član Saveta REM-a Slobodan Cvejić je to lepo sublimirao u konstataciji da je REM u Privremeno nadzorno telo za praćenje izbora izabrao "političku reprezentaciju, a ne stručnu".
 
Korak dalje otišla je novinarka Maja Divac, koja je na Tviteru ogolila stvar do kraja: "Koji su "majstori" ovi iz REM-a, predložili sami sebe za članove Nadzornog tela za medije tokom izbora! A da oni dobro rade u REM-u, ne bi ni bilo potrebe za ovim nadzornim telom! Nije im palo na pamet da predlože nekog nezavisnog eksperta. Kakvi hohštapleri! Ovo ne sme da prođe!"
 
Sa druge strane, opozicija još nije popunila svih šest mesta što, i pored činjenice da su kopredsedavajući Olivera Zekić i Rade Veljanovski, do daljeg daje prevlast predstavnicima REM-a u ovom telu. Nadam se da će Stevan Ristić, kao predstavnik Stranke moderne Srbije, uspeti da se izbori sa izazovima rada u ovom privremenom telu. Slične izazove iz domena bezbednosti nismo uspeli da prevladamo sa drugim koleginicama i kolegama tokom kratkotrajnog zajedničkog rada u Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara, u kojoj je Stevan predstavljao Asocijaciju medija, a ja ANEM.
Privremena kopija REM-a pokazuje suštinu problema koji od svog nastanka imamo sa RRA/REM. Iako se u zvaničnim izveštajima REM-a navodi da "komercijalne televizije ne ispunjavaju ni minimalne uslove na koje su se obavezale, čime krše propisane norme za korišćenje nacionalnih frekvencija kao javnog dobra", ništa se tim povodom ne preduzima. 
 
Umesto zaštite javnog interesa, Regulator godinama štiti sebe samog, pravdajući se nesavršenošću pravnog okvira u kojem se uvek nađe neka "rupa u zakonu". Ostaje nam da pratimo da li će privremeno nadzorno telo ispuniti svoju funkciju kojom institucionalno abolira REM za njegov dosadašnji nerad. I šta će se desiti ako više-manje sve bude isto kao i do sada?
 
Tekst Verana Matića prvobitno je objavljen na sajtu Javni servis

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.