Nasilje nad ženama je svakodnevno, takva mora biti i borba protiv njega
Na današnji dan 1960. godine, tri sestre Patrija, Minerva i Marija Teresa Mirabal su ubijene u Dominikanskoj Republici.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Sestre, u narodu prozvane "leptirice", bile su aktivne članice pokreta otpora protiv diktatora Rafaela Truhilja.
Minerva je prvi put bila uhapšena 1949. godine zbog opozicionih aktivnosti, a navodno je i razbesnela Truhilja, jer je odbila njegovo udvaranje. Sve tri su ubijene kada su se vraćale iz posete svojim muževima u zatvoru.
Njihova smrt bila je kap previše za Dominikance koji su godinama trpeli diktaturu, naročito zato što je Truhiljo sam sebe predstavljao velikim zaštitnikom žena i porodice (baš kao što to mnoge autoritarne vođe čine). Truhiljo je ubijen 30. maja 1961. godine.
Ujedinjene nacije proglasile su datum ubistva sestara Mirabal Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i kao takav on se zvanično obeležava od 2000. godine.
U Dominikanskoj Republici, kao i u celoj Latinskoj Americi u kojoj je partrijarhat duboko u svim porama društva, nasilje nad ženama i dalje je vrlo prisutno. U 2020. policiji je prijavljeno više od 10.000 slučajeva rodno zasnovanog nasilja, a gotovo 50 odsto žena preživelo je neki od oblika nasilja.
Sve "leptirice" Srbije
U Srbiji je ove godine ubijeno 19 žena i to je 19 žena previše.
To su bar podaci koje imamo iz medija, jer femicid u Srbiji još uvek nije inkriminisan kao zasebno krivično delo, te samim tim ne postoji sistem za praćenje.
Ne znamo ni koliko je žena izgubilo život nakon što im je fizičko i psihičko zdravlje narušeno godinama maltretiranja, udaranja, kontrolisanja i nipodaštavanja.
Ćutanje je zlato
U 2020. godini više od 11.000 žena je prijavilo fizičko nasilje policiji. To se čini kao velika i uznemirujuća brojka. Više uznemiruje, ipak, to što samo četvrtina žena koje preživljavaju nasilje prijavi nasilnika policiji.
Zašto ćute? Zbog narušenog poverenja u institucije, zbog straha od stigmatizacije, zbog nerazumevanja sredine, zbog egzistencijalne ugroženosti, ali, pre svega, zbog društvenih okolnosti koje žene teže da zadrže u poziciji u kojoj "ćute i trpe".
Dovoljno je baciti jedan letimičan pogled na komentare na društvenim mrežama na vesti o ženama koje su progovorile o svojim nasilnicima, pa čak i o ženama koje su ubijene. Uvek se postavlja pitanje šta je ona uradila, zašto ona nije sprečila nasilje i zašto ona nije otišla. Uvek se odgovornost prebacuje na nju.
Pitanja zašto je on uradio to što je uradio retko ima. Dovoljno je pogledati jednog tamo glumca koji gostuje po televizijama i blati ženu koja ga je prijavila za silovanje. Sudeći po komentarima, smatra se da žena mora životom da se odbrani od silovanja. Međutim, oni koji tako smatraju često sami sebe "pokopaju" preispitujući ženinu "čast" čak i kada je više nema.
Ženi koja je u nasilnoj vezi ili braku, suprotno popularnom mišljenju, često je uskraćen izbor da ode. Godine uspostavljanja kontrole i moći, kao i nipodaštavanja žene i ubijanja svakog zrna samopoštovanja umeju to da urade. Nasilnik uvek može da ne izabere nasilje, te zato odgovornost spada na njega.
Istorija nije na ženskoj strani
Nasilje nad ženama često se opravdava i toleriše. U medijskim pričama nakon "ubijena je žena" obično ide i "jer", zato što mora da postoji razlog, mora da je ona to nekim svojim činjenjem ili nečinjenjem izazvala. Osim što je to senzacionalizam i dalje promovisanje diskriminacije, to je i vid racionalizacije činjenice da žene najčešće ubija neko u koga su imale puno poverenje, koga su odabrale i volele, a to je, priznaćete, zastrašujuće.
Nasilje nad ženama odraz je istorijski nejednakih odnosa i okolnosti zbog kojih su one tek pre 100 godina dobile pravo glasa, i to ne u celom svetu. Istorijski gledano, sto godina je kratak period da bi se ovakva nefer startna pozicija promenila. Iskustveno gledano, svaka od tih sto godina je godina previše za žene koje su svakodnevno izložene diskriminaciji i nasilju.
Iz nasilnog odnosa je moguće izaći, ali je neophodna i adekvatna podrška, kako institucionalna, tako i od bliskih ljudi i javnosti. Ta podrška podrazumeva i da verujemo ženi bez osuđivanja, jer veliki je korak prepoznati i priznati da se nasilje dešava u društvu koje nas uči da ćutimo.
Radio 021 poručuje "Nisi sama"
Mediji su bitan faktor u informisanju žena, prepoznavanju i imenovanju društvenog fenomena i u edukaciji javnosti.
U novom serijalu o nasilju u Srbiji "Nisi sama", 021.rs analizira pojavne oblike ovog ponašanja, nasilje nad ženama i decom, prijavu nasilja i ceo tok postupka na sudu, oporavak žrtve i pojavu normalizacije i medijskog pravdanja nasilja.
Autorka Gorica Nikolin pisala je o nasilju nad ženama u Novom Sadu, seksualnom nasilju u Srbiji i o tome kako prijaviti nasilje i šta posle toga. Tekstove prate i emisije koje možete poslušati na OVOM LINKU.
Prijavi nasilje
Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800 100 600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021 64 65 746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021 422 740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800 100 007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021 447 040, 066 447 040 ili 0800 10 10 10 radnim danima od 09h do 16h.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Komentari 2
Brka
"Evo maloprije čuh, muž ženi opalio 2 šamara jer se posvadjala s njegovom majkom. Ona u stanicu, prijavi ga. Oni ga naravno uhapse i pravo u Spuž. Ali, policajac joj rekao kako je luda da zbog 2 šamara posle toliko godina to radi i traži razvod!?!
Rekla mu je: Naravno! Danas 2, sutra 5, a onda će da me ubije. E neće više nijedan!
E zbog ovakvih žene neće da prijave zlostavljanje, jer tamo nalaze na istu i još goru stoku kao što su onih zbog kojih traže pomoć!"
Kao što tekst kaže, problem je sistemski. Mogu slobodno da kažem da se u Srbiji i generalno na Balkanu neka pravila "poštuju" samo zato što ih je neko doneo ili gurao da se donesu. Pozadina iza pravila, o tome se ne razmišlja. Nivo svesti iza pravila najverovatnije prepisanog iz neke druge zemlje, ne postoji.
Tri sestre
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar