Bila je to godina kao i prethodne, uz dobre stvari koje zablješte i loše stvari koje sve to zatrpaju. Ali, izgurali smo i sada dobijamo nove kredite za ponavljanje starih grešaka. Na nama je da li ćemo to i učiniti.
Nova godina, odbrojavanje do ponoći, konfete, poljubac, sve to pomalo podseća na početak - na rođenje. Deluje čudno, ali možda ste i vi među onima koji su u Novu godinu zakoračili poprilično nesvesni sebe, opijeni koktelom pića koja ne bi trebalo da se mešaju.
I sada polako dolazite sebi, vraćate film, ponovo čitate blamantne poruke koje ste slali u ponoć i još sramotnije koje ste slali u tri ujutru. Nakon toga, nastavljate dalje. Kako je to zapisao večiti Lenard Koen (a s Koenom je uvek dobro početi Novu godinu): "A weekend on your lips/ A lifetime in your eyes".
Zbog protekle dve godine, teško je reći šta bi moglo da se očekuje od dana pred nama. Možda ne bi ni trebalo, jer očekivanje je polazna tačka mogućeg razočarenja, što, opet, ne znači da ne treba da pokušavamo da ostvarimo namere. A šta može da nam bude namera? Možda to da budemo Ted Laso?
Ukoliko se do sada niste upoznali sa ovom personom, reč je o treneru američkog fudbala koji je otišao u Englesku kako bi vodio tim iz Premijer lige. Znam mnoge koji ne vole fudbal, ali obožavaju ovu seriju, i zbog toga ovaj početak ne bi trebalo da vas odbije niti da vam, u suštini, otkrije mnogo toga.
Jer Ted Laso je personifikacija događaja zbog kog vam je toplo oko srca. Da sam slikar i da se pojavi mecena koja bi volela da ima delo na kojem je zabeležen "feel good" momenat, bilo bi to ulje na platnu na kojem draga osoba i ja slušamo Teda Lasa koji priča o tome da "rom-komunizam" znači da verujete kako će na kraju sve biti u redu, baš kao u romantičnim komedijama.
Ted Laso vraća podešavanja na svoje osnove, na ono o čemu su najbolje učile bake, a to je da učinite dobro i ne očekujete ništa zauzvrat. To su "dobar dan" na ulici ili pridržavanje ulaznih vrata. Ušuška vas u ćebence iz detinjstva i donese kakao.
Reč je o divnoj i pametnoj seriji, nenapadnog humora, koja u svojoj drugoj sezoni otvara toliko važnu temu mentalnog zdravlja. Upitnik u pitanju o mentalnom zdravlju postaje sve veći u našem (post)pandemijskom svetu i možemo ga ignorisati, ali nećemo ga poništiti. Iz tog razloga, pričajte o tome.
Ted Laso je glas koji je potreban generaciji kojoj se govori kako mora da bude bolja, ali na kraju svedoči dominaciji pokvarenih i korumpiranih. To je glas za generaciju bez istinskog "glasa generacije". Za one koji bi da se na trenutak osete bolje u svojoj, kako su to lepo sročili drugari iz Monohroma, "urbanoj usamljenosti".
Taj dobronamerni brka pomaže da ponovo počnete da uočavate one male lepe sitnice koje prave razliku na kraju dana. Ili da se osećate bolje zato što je nekom drugom bolje. Neki bi to nazvali jednostavno "empatijom", koja stoji u senci isfabrikovano-ministarskog "dijaloga".
Ted Laso nas neće spasiti, ali će pomoći koliko može. Mogla bi to da bude i novogodišnja želja, nešto više "tedlasovskih momenata" u 2022. To nije eskapizam od svakodnevnog, već je u pitanju, kako je rečeno na jednom mestu, zdravlje koje znači da prihvatate, posmatrate i nosite se s realnošću po uslovima te realnosti. I onda male lepe stvari dobijaju na vrednosti.
I to je tako. Budite dobri i budite dobro. Srećna vam ova godina!
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 4
Neko drugačiji
Svaka čast za mnoge tekstove.
Vraćate veru u svoju profesiju.
Slucaj
DERAN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar