Novi Sad - sagoreli grad

Ukoliko biste, recimo, zapalili cigaretu na Trgu slobode, pa hodali malo brže, ona bi dogorela negde kod Nikolajevske crkve.
Novi Sad - sagoreli grad
Foto: 021.rs

Dovoljno je to vremena da, u dva ujutru, u noći između četvrtka na petak, proživite grad.

Vidite sveće kod spomenika Miletiću, a kraj njih, naslonjenog na postament, zaspalog pijanca. Na ćošku kod Gradske kuće naslućuje se gitara, a u oku je muškarac i kraj njega žena koja - pleše i peva. Čuju se slabo, jer ih mahi-mahi-mahinalno nadglašava treštenje za koje niste sigurni odakle dolazi, kao da je čitav centar ozvučen.
 
U Porti tri mladića se štrecaju da li ide murija. "Štrecaš se, a?" U Laze Telečkog iz kluba, sa crnim džakom punim smeća, izlazi Rom koji je tek zagazio u svoje tinejdžerske dane. Za njega zli duh Čohano dolazi u vidu konfiskatora detinjstva. Mladi nestrpljivo čekaju brzu hranu nakon još brže noći.
 
 
Ispred kluba je obezbeđenje, privatno, dakako, neće valjda biti uniformisani u plavo? To je za preko dana. Maloletne hostese te pozivaju da uđeš u klub, iako je vreme fajronta. 
 
Na Trifkovićevom trgu kese sa hranom okačene su o čiviluk solidarnosti. Ujutru će dobro doći prilikom trežnjenja ekipi koja tu, ako ne svira, a onda frilensuje kao parking signalizacija. I kad pomislite da bi, možda, trebalo da se prekrstite, frapirani u svoj svojoj građanštini, ima ko će to da učini umesto vas. Kod Nikolajevske crkve, muškarac koji poslednje uporište traži u parkiranom automobilu, jer su mu noge oduzete ekstremnim uplivom alkohola u organizam, jedva podiže glavu i - krsti se. I onda nastavlja dalje, mučeći svaki korak kao da ga razapinje.
Cigareta tu dogori i možete da se zapitate - kakav je ovo grad? Grad je to u kojem je primetiti stvarnost postalo nepoželjno. Okrenuti prestonici kulture ogledalo kako bi videla sebe sa sređenim fasadama i urušenom unutrašnošću postalo je - nekulturno. I to važi za obe strane podeljenog grada.
 
Oni koji tvrde kako je uzrok sadašnjeg života u gradu isključivo posledica vladanja njime u poslednjih deset godina, nisu u pravu. Ono se jeste pogoršalo kada je u pitanju elementarna pristojnost i osećaj sigurnosti, ali mladi ljudi koji su rođeni devedesetih samo za ovakav Novi Sad i znaju. Ovako je barem 30 godina, možda i duže. Peđa Vranešević je jednom prilikom rekao kako je "Novi Sad uvek gušio svoje", a govorio je o kulturnom kontekstu šezdesetih i sedamdesetih.
 
Postoji jedan zgodan dijalog u nebesko-satiričnoj fantaziji "Servantesov trg ili Trg robova" Predraga Lucića. Don Kihot kaže kako "na zlatnim konjima jašu samo mrtvi kraljevi". Verni saputnik Sančo ga upita ko jaše onda "na zlatnim magarcima"? "Samo zlatom namagarčeni", odgovora mu Don Kihot. 
 
Da napregnemo poređenje, oni koji o Novom Sadu govore isključivo o tome kakav je nekad bio i na-šta-to-sada-liči, jesu oni koji grad posmatraju gledajući u retrovizor, u svoju kraljevsku prošlost. Rokenrol na ovim prostorima nikad nije bio mejnstrim, ma koliko god serijala o njemu bilo snimljeno. Nasuprot tome, oni koji magarca pozlaćuju, kojima je ovaj grad na svom punom kulturno-industrijsko-investitorsko-investicionom vrhuncu, u dobroj meri, jesu oni koji su blaženi državnom sisom, a uz mleko majke otadžbine stvarnost se vidi isključivo ulepšanom. 
 
U međuvremenu, između ta dva pogleda na svet, stasava generacija koja o gradu uopšte ni ne razmišlja, kojoj to nije tema. Novi Sad je činjenica u ličnoj karti, polazna tačka koja će je pratiti kao podatak o mestu rođenja u dokumentima, treća asocijacija na reč indiferentnost. Statistički podaci o tome da se u Novi Sad doseljava sve više ljudi ne odgovaraju na pitanje da li svedoče o Novom Sadu kao vrhunskom mestu za planiranje budućnosti ili pak o nemogućnosti imanja budućnosti u Srbiji van dva najveća grada?
 
Potpuno je očekivano da Novi Sad svojim rastom postaje melting pot svega i svačega. I dobrog i lošeg. Dvostruki K. und K. - kultura & kriminal, kreativnost & korupcija. Stvar je našeg pogleda na svet šta ćemo da vidimo ili da prihvatimo.
 
Ukoliko je gubitak identiteta glokalni trend, zašto nas čudi da taj proces ne zaobilazi Novi Sad? To je upravo Novi Sad danas - grad bez identiteta. Ako ćemo da se dičimo da smo svet, eto prilike.
Novi Sad je grad kojem nisu potrebne nadzorne kamere da bi se ukinula privatnost građana. Taj posao su uradili urbanisti. Zbijajući ljude u kutije sa papirnim zidovima, sa pogledom koji puca direktno u fioku za donji veš komšije sa drugog sprata, ideja o svojoj kućici, svojoj slobodici je slatka, ali naivna. 
 
Novi Sad je grad sa, kako public relations tvrde, jednim od najboljih festivala na svetu, brendom koji je grad smestio na svetsku mapu i istovremeno doprineo marginalizaciji gradskih umetnika. Novi Sad je grad koji se i dalje diči različitosti života koji buja u njemu, sve to dok svako osuđuje drugost drugih, nesvesno uživajući u sopstvenoj, kako je jedan pesnik lepo rekao, srednjoevropskoj hipokriziji
 
Novi Sad je grad, ni najbolji, ni najgori, samo grad. Jedan grad prati disanje građana koji ga čine. Možda je Novi Sad bio drugačiji, jer ste vi drugačije disali. Ili je uređenje bilo takvo da je postojao privid socijalne pravde, pa nije ni bilo toliko važno ko dolazi i ko odlazi? Mladi to nisu stigli da prožive i nemaju šta da zapamte.
 
I kada još jedna cigareta dogori, možete i da se zapitate - je li i Novi Sad ispušio?
  • Jako

    17.02.2022 11:11
    puno
    Jako puno riminala, prostitucije, narkomanije i mafije.....u Laze Telečkog.
    Slušam klinca koji je vlasnik od jedne kafane sa lančugom oko vrata sav se pogrbio od težine jer ima jedno 50kg, "kaže "DJ-u" dodži i sledeči vikend i dovedi iste devojčice". Mislim, to je Srbija, a najgore to je Novi Sad.
  • nnn

    17.02.2022 09:33
    Nije se samo Novi Sad promenio, već i cela Srbija. Pola života sam živeo na vojvođanskom selu, a pola života u Novom Sadu. I na selu i u gradu su se promenile mnoge stvari (većinom na gore). Meni je drago što mi mladost nije u ovom vremenu, ali mi žao današnje omladine. Sve se svelo na prežderavanje od alkohola i bahaćenje. I ranije je toga bilo, ali u manjoj meri.
  • Saša

    17.02.2022 07:27
    Dobar tekst.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".