Gasovod bez gasa

Srbija započinje izgradnju konektora Niš-Sofija, ali radovi u prvom delu gasovoda i na sistemu za pretakanje tečnog u uobičajeni gas, kraj grčke luke Aleksandropulos, još uvek nisu ni započeti.
Gasovod bez gasa
Foto: 021.rs
Stariji novinari su još pre petnaestak i više godina pisali o gasnoj spojnici Niš-Sofija. I to mnogo. Međutim, do današnjeg dana malo toga je učinjeno. Nije reč o našoj tradicionalnoj komotnosti, Bugarska i Grčka, takođe uključene u plan gasifikacije Balkana delimičnim snabdevanjem iz Aleksandropulosa, imaju i veće rezerve spram celog projekta. 
 
Pri tome, njihova uloga, time i reč, mnogo je važnija, s obzirom na to da je Srbija samo krajnji kupac, dok su kod njih locirani LNG terminal, te snažnije potisne podstanice. Odnedavno, teško pogođena aktuelnom energetskom krizom, projektu se priključuje Severna Makedonija, uz preuzimanje dve trećine troškova od strane Evropske unije.
Ni ašov nije zaboden
 
Ceo sistem je osmišljen tako da se na dvadesetak kilometara od obale u grčkoj luci postavi plutajući terminal, kapaciteta četiri milijarde kubika godišnje, za preradu tečnog plina u uobičajenu gasovitu formu. Od luke trasa bi vodila kroz krajnje istočni deo Grčke, potom bi ulazio u Bugarsku i stizao do Sofije. Mi se priključujemo konektorom, gasovodom za protok gasa u oba smera Niš-Sofija, ukupne dužine 170 kilometara, od čega je 109 kilometara na teritoriji Srbije.
 
Mada radovi na terminalu nisu počeli, a ni Bugari ni Grci nisu još zaboli niti ašov kada je u pitanju cevovod na njihovom delu teritorije, ministarka Mihajlović je početkom februara uzbuđeno otvorila radove na srpskoj deonici. Tom prilikom je istakla da će konektor podstaći diversifikaciju pravaca i izvora snabdevanja gasom, te najavila da postoji rezervna varijanta pripajanja konektora na jadransko-jonski gasovod kojim se deset milijardi kubika iz Azerbejdžana transportuje do juga Evrope. 
Guranje u gužvu
 
To što je spominjala i nadovezivanja na Kaspijski region, Irak i Iran deluje futuristički, baš kao i oslonac na tek iznađena gasna polja u jugoistočnom delu Sredozemnog mora. Ne samo da je reč o maštanjima, od kojih će se svakako ponešto ostvariti, ali za najmanje 15-20 godina. Pri tome, potražnja za gasom na jugu Evrope je već sada tolika da i trostruko nadmašuje kapacitet postojećeg cevovoda. 
 
Ne vidi se poseban rezon zašto bi se Srbija ili Bugarska, države koje se decenijama snabdevaju drugačijim rutama, sada uopšte preorijentisale nečemu gde je već golema gužva i prostora za nove korisnike gotovo da i nema.
 
Elem, započeti su radovi procenjeni na 85,5 miliona evra. Evropska unija besplatno ulaže 49,5 miliona evra, obezbeđuje i povoljan kredit u visini 25 miliona, pa iz srpskog budžeta preostaje da se izdvoji samo nepunih 11 miliona. Finansijski više nego povoljan aranžman.
 
Štetno po ekologiju
 
Pogledajmo kako stvari izgledaju na ostatku projekta. Terminal kod Aleksndropulosa se ne gradi. Na protiv, čini se da je raspoloženje javnosti sada i više protiv nego pre deceniju i po. Grčka je turistička država i desetine miliona posetilaca privlači čistim i beskrajno lepim morem. 
 
Ako želi održati imidž zemlje, na ekologiji mora da radi i više nego sada. LNG terminal se teško uklapa u ovakvu priču, pre svega što rad ovog postrojenja povećava toplotu mora do tri stepena Celzijusa u širokom krugu unaokolo. Kakav je uticaj nasilnog povišenja temperature na živi svet u moru može se samo zamisliti.
 
Međutim, radovi na izgradnji gasovoda kroz Grčku i Bugarsku još nisu ni započeti. Šta više, u Bugarskoj raste nevoljnost prema celom projektu i država se sve više orijentiše na povezivanje sa Turskom preko koje može da dođe do neuporedivo većih količina za transport u Evropu, preko Srbije i preko Rumunije. Ispada da na celom projektu radi samo Srbija, koja se, inače, najmanje pita i najmanje je bitna za realizaciju. Umesto da čeka tok događaja u dvema partnerskim zemljama, Srbija se posve nepotrebno prsi i počinje izgradnju koja se lako može pokazati kao "potez u prazno". 

To što je finansijski aranžman povoljan kao retko kada nije razlog za zatrčavanje. Naprotiv, novcem valja racionalno upravljati i kada je, takoreći, besplatan.

  • Ташоли

    21.02.2022 14:49
    Малигни утицај Америке. Ћути и гради.
  • Gas Adzija

    21.02.2022 12:50
    To je Zoranin ptojekat
    EU lova sto je OK
    Njeni izvodjaci sto znaci sta ?
  • Рон Џереми

    21.02.2022 11:43
    Како то аутор текста мисли да се Зорана одрекне провизије?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.