Ubijanje siromašnih: Rusiji i Ukrajini potrebno ulaganje u razvoj, ne besmisleni rat
Na osnovu intenziteta borbi i razaranja u Ukrajini, manje upućen posmatrač bi mogao pomisliti da su obe strane u sukobu bogate države koje sebi mogu da priušte razaranje postojeće imovine.
Međutim, reč je o zemljama u kojima su prosečne zarade niže čak i od skromnih plata u Srbiji. U Ukrajini prosečna zarada je jedva 410 evra, u Rusiji 590.
Čuveni vojskovođa i ratnik Napoleon je redovno isticao da je u ratu najvažnije imati što više novca, te da je mogućnost izdvajanja što veće svote u vojnu industriju i borbene operacije odlučujuće za ishod sukoba. Stoga nije iznenađenje da su kroz istoriju ratne pohode preduzimale pre svega najveće sile, kako vojno, tako i ekonomski posmatrano. Rat košta, i to užasavajuće mnogo.
Pošast korupcije
Ali, sukobi u Ukrajini su i po ovom pitanju iznenađujući. Obe strane su, mereno evropskim kriterijumima, zapravo siromašne države, Ukrajina upravo najsiromašnija na Starom kontinentu. Da apsurd bude veći, obe države raspolažu znatnim prirodnim i rudnim bogatstvom, imaju radnu snagu veoma dobro obrazovanu, posebno u tehničko-tehnološkim disciplinama, više nego solidna naučna istraživanja... Ipak, po standardu života tavore godinama, beleže negativan demografski trend i odliv mladog stanovništva.
Ukrajina je bila najrazvijenija republika u bivšem Sovjetskom Savezu. Kao najzapadnija, tretirana je kao svojevrsni izlog prema kapitalističkom svetu, pa je prva komunistička država podsticala razvoj ove republike. I danas je Ukrajina velesila u nuklearnim tehnologijama i u većem broju sofisticiranih disciplina. Kroz Ukrajinu prolaze i najvažnije evropske saobraćajne, gasovodne i naftovodne transverzale.
Međutim, nakon osamostaljivanja, politička scena Ukrajine se pokazala prilično lošom kada je reč o ekonomskom razvoju države. Privatizacija se preobrazila u prisvajanje nekadašnje državne imovine od strane nekoliko stotina tajkunskih porodica, dok je celo društvo zahvatila epidemija korupcije. Po ovoj pošasti Ukrajine je već decenijama najgora ne samo u Evropi.
Očajan demografski trend
Posledice opšte društvene destrukcije drastično su se odrazile i na svakodnevni život u državi koja je po prostranstvu izuzetno plodnih njiva veća od Francuske. Već godinama Ukrajina je najsiromašnija država u Evropi, u kojoj je standard niži čak nego na Kosovu. Tako je lane bruto nacionalni proizvod ove države sa 42 miliona stanovnika bio oko 142 milijarde dolara, tek 3.400 po glavi stanovnika.
Izvoz i uvoz od samo 54, odnosno 49,5 milijardi ukazuje da je reč o ekonomiji nedovoljno povezanoj sa svetskom. Posao u svojoj zemlji nije našlo gotovo tri miliona radno sposobnih, pa su ga potražili širom globusa. Prosečna zarada je tek u januaru dostigla 408 evra, pa ne čudi da već godinama državu zahvata sve gori demografski trend. Za tri deccenije od raspada SSSR-a, broj stanovnika je smanjen za oko 6,5 miliona.
Ista boljka, očajan demografski trend, muči i Rusiju. Pre tri decenije, Rusija je brojala oko 156, danas tek 144 miliona žitelja. Mladi takođe napuštaju državu u potrazi za boljim poslom i životnim standardom. U Rusiji zvanično gotovo da nema nezaposlenih. Naprotiv, milioni radnika iz Ubekistana, Turkmenistana, Jermenije, Ukrajine, Tadžikistana... radno mesto su našli u Moskvi, Petrovgradu ili na Dalekom istoku. Međutim, kada bi se primenili evropski kriterijumi, pokazao bi se ne tako mali višak zaposlenih. Efikasnost rada je neobično niska.
Luksuz u prestonici, čemer u provinciji
Bruto nacionalni dohodak je prošle godine iznosio oko 1.730 milijardi dolara, otprilike 12.000 dolara po glavi stanovnika. To što je tri i po puta viši nego u Ukrajini je varka. Poređenja radi, Italija sa 61 milionom stanovnika je imala BDP od 1.940 milijardi, Francuska sa 68 miliona žitelja 2.280 milijardi evra. Prosečna zarada je oko 590 evra, međutim velike su regionalne razlike.
Tako je prosek plata u dvanaestomilionskoj Moskvi oko 1.150 evra, bezmalo dvostruko viši od proseka za celu zemlju, dok u petomilionskom Petrovgradu premašuje 900 evra. Međutim, u većini manjih gradova po unutrašnjosti prosečna zarada je ispod 450 evra. Mada niske cene goriva i struje čine život lakšim, u Rusiji je četvoročlanoj porodici živeti sa 900 evra mesečno, dakle sa dve prosečne provincijske zarade, poprilično teško.
Nevolja Rusije je i prevelika oslonjenost na fosilna goriva i energente. Oko 40 odsto budžeta potiče od fosila, dok udeo nafte, gasa, metala i sirovina u izvozu dostiže nedopustivo visokih 78 odsto. Dnevno, iz Rusije se prosečno izvozi pet miliona barela nafte i 2,5 miliona barela naftnih prerađevina, te oko 500 miliona kubika gasa, što je prihod od gotovo 750 miliona dolara.
Izvoz oružja pojedinih godina premašuje 25 milijardi, ali ima sezona kada ne dostiže ni 10 milijardi dolara. Unazad nekoliko godina, ova država je povratila davnašnji status izvoznice poljoprivrednih proizvoda. Do nedavno veliki uvoznik hrane, Rusija je prošle godine izvezla žitarica, uljarica, ulja, mesa u visini od 42 milijarde evra, naspram 22 milijarde pre deset sezona.
Vojni budžeti
Inače Ukrajina je posledjih godina izdvajala oko 4,5 odsto BDP na vojsku, dok se izdvajanja Rusije kreću oko četiri odsto BDP, odnosno oko 60 milijardi dolara godišnje. Primera radi, Kina u vojni budžet godišnje izdvaja 450, SAD čak 780 milijardi dolara. Međutim, evropske države u proseku izdvajaju tek nešto više od jedan odsto, pa je prethodni američki predsednik Donald Tramp pola mandata utrošio zahtevajući od evropskih saveznica da u NATO budžet uplaćuju davno dogovorenih dva odsto nacionalnog BDP-a.
Inače, upravo Rusija dobro zna posledice međunarodnih sankcija. Pre osam godina dogodila se prva etapa rusko-ukrajinskog sukoba, kada je Moskva aneksirala poluostrvo Krim. Uvedene su sankcije, posledice su kontinuiran pad nacionalnog BDP sa 2.280 milijradi dolara, koliko je iznosio 2013. godine, na prošlogodišnjih 1.730 milijardi.
Pojedini ekonomski parametri pokazuju da je ekonomski potencijal Rusije mnogo veći. Tako je javni dug tek 18, ukupan spoljnji dug tek 29 odsto BDP-a. Poređenja radi, javni dug Ukrajine premašivao je 85 odsto nacionalnog BDP-a. Rusija ima i iznenađujuće visoke devizne rezerve, čak 640 milijardi evra, što je u visini jednoipogodišnjeg izvoznog prihoda. Međutim, ove snažne pozicije nisu korišćene za uvećanje ulaganja u razvoj, već su čuvane za neka teža vremena koja sada nailaze.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
10
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Komentari 14
JackReacher011
ako je dozvoljeno postaviti link https://www.youtube.com/watch?v=4U7zTtTVl1U
AKO NE OBRISITE!!
TT
Deda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar