Ubijanje siromašnih: Rusiji i Ukrajini potrebno ulaganje u razvoj, ne besmisleni rat

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

02.03.2022.

14:10 > 14:13

Na osnovu intenziteta borbi i razaranja u Ukrajini, manje upućen posmatrač bi mogao pomisliti da su obe strane u sukobu bogate države koje sebi mogu da priušte razaranje postojeće imovine.

Međutim, reč je o zemljama u kojima su prosečne zarade niže čak i od skromnih plata u Srbiji. U Ukrajini prosečna zarada je jedva 410 evra, u Rusiji 590.

Čuveni vojskovođa i ratnik Napoleon je redovno isticao da je u ratu najvažnije imati što više novca, te da je mogućnost izdvajanja što veće svote u vojnu industriju i borbene operacije odlučujuće za ishod sukoba. Stoga nije iznenađenje da su kroz istoriju ratne pohode preduzimale pre svega najveće sile, kako vojno, tako i ekonomski posmatrano. Rat košta, i to užasavajuće mnogo.

Pošast korupcije

Ali, sukobi u Ukrajini su i po ovom pitanju iznenađujući. Obe strane su, mereno evropskim kriterijumima, zapravo siromašne države, Ukrajina upravo najsiromašnija na Starom kontinentu. Da apsurd bude veći, obe države raspolažu znatnim prirodnim i rudnim bogatstvom, imaju radnu snagu veoma dobro obrazovanu, posebno u tehničko-tehnološkim disciplinama, više nego solidna naučna istraživanja... Ipak, po standardu života tavore godinama, beleže negativan demografski trend i odliv mladog stanovništva.

Ukrajina je bila najrazvijenija republika u bivšem Sovjetskom Savezu. Kao najzapadnija, tretirana je kao svojevrsni izlog prema kapitalističkom svetu, pa je prva komunistička država podsticala razvoj ove republike. I danas je Ukrajina velesila u nuklearnim tehnologijama i u većem broju sofisticiranih disciplina. Kroz Ukrajinu prolaze i najvažnije evropske saobraćajne, gasovodne i naftovodne transverzale.

Međutim, nakon osamostaljivanja, politička scena Ukrajine se pokazala prilično lošom kada je reč o ekonomskom razvoju države. Privatizacija se preobrazila u prisvajanje nekadašnje državne imovine od strane nekoliko stotina tajkunskih porodica, dok je celo društvo zahvatila epidemija korupcije. Po ovoj pošasti Ukrajine je već decenijama najgora ne samo u Evropi.

Očajan demografski trend

Posledice opšte društvene destrukcije drastično su se odrazile i na svakodnevni život u državi koja je po prostranstvu izuzetno plodnih njiva veća od Francuske. Već godinama Ukrajina je najsiromašnija država u Evropi, u kojoj je standard niži čak nego na Kosovu. Tako je lane bruto nacionalni proizvod ove države sa 42 miliona stanovnika bio oko 142 milijarde dolara, tek 3.400 po glavi stanovnika.

Izvoz i uvoz od samo 54, odnosno 49,5 milijardi ukazuje da je reč o ekonomiji nedovoljno povezanoj sa svetskom. Posao u svojoj zemlji nije našlo gotovo tri miliona radno sposobnih, pa su ga potražili širom globusa. Prosečna zarada je tek u januaru dostigla 408 evra, pa ne čudi da već godinama državu zahvata sve gori demografski trend. Za tri deccenije od raspada SSSR-a, broj stanovnika je smanjen za oko 6,5 miliona.

Ista boljka, očajan demografski trend, muči i Rusiju. Pre tri decenije, Rusija je brojala oko 156, danas tek 144 miliona žitelja. Mladi takođe napuštaju državu u potrazi za boljim poslom i životnim standardom. U Rusiji zvanično gotovo da nema nezaposlenih. Naprotiv, milioni radnika iz Ubekistana, Turkmenistana, Jermenije, Ukrajine, Tadžikistana... radno mesto su našli u Moskvi, Petrovgradu ili na Dalekom istoku. Međutim, kada bi se primenili evropski kriterijumi, pokazao bi se ne tako mali višak zaposlenih. Efikasnost rada je neobično niska.

Luksuz u prestonici, čemer u provinciji

Bruto nacionalni dohodak je prošle godine iznosio oko 1.730 milijardi dolara, otprilike 12.000 dolara po glavi stanovnika. To što je tri i po puta viši nego u Ukrajini je varka. Poređenja radi, Italija sa 61 milionom stanovnika je imala BDP od 1.940 milijardi, Francuska sa 68 miliona žitelja 2.280 milijardi evra. Prosečna zarada je oko 590 evra, međutim velike su regionalne razlike.

Tako je prosek plata u dvanaestomilionskoj Moskvi oko 1.150 evra, bezmalo dvostruko viši od proseka za celu zemlju, dok u petomilionskom Petrovgradu premašuje 900 evra. Međutim, u većini manjih gradova po unutrašnjosti prosečna zarada je ispod 450 evra. Mada niske cene goriva i struje čine život lakšim, u Rusiji je četvoročlanoj porodici živeti sa 900 evra mesečno, dakle sa dve prosečne provincijske zarade, poprilično teško.

Nevolja Rusije je i prevelika oslonjenost na fosilna goriva i energente. Oko 40 odsto budžeta potiče od fosila, dok udeo nafte, gasa, metala i sirovina u izvozu dostiže nedopustivo visokih 78 odsto. Dnevno, iz Rusije se prosečno izvozi pet miliona barela nafte i 2,5 miliona barela naftnih prerađevina, te oko 500 miliona kubika gasa, što je prihod od gotovo 750 miliona dolara.

Izvoz oružja pojedinih godina premašuje 25 milijardi, ali ima sezona kada ne dostiže ni 10 milijardi dolara. Unazad nekoliko godina, ova država je povratila davnašnji status izvoznice poljoprivrednih proizvoda. Do nedavno veliki uvoznik hrane, Rusija je prošle godine izvezla žitarica, uljarica, ulja, mesa u visini od 42 milijarde evra, naspram 22 milijarde pre deset sezona.

Vojni budžeti

Inače Ukrajina je posledjih godina izdvajala oko 4,5 odsto BDP na vojsku, dok se izdvajanja Rusije kreću oko četiri odsto BDP, odnosno oko 60 milijardi dolara godišnje. Primera radi, Kina u vojni budžet godišnje izdvaja 450, SAD čak 780 milijardi dolara. Međutim, evropske države u proseku izdvajaju tek nešto više od jedan odsto, pa je prethodni američki predsednik Donald Tramp pola mandata utrošio zahtevajući od evropskih saveznica da u NATO budžet uplaćuju davno dogovorenih dva odsto nacionalnog BDP-a.

Inače, upravo Rusija dobro zna posledice međunarodnih sankcija. Pre osam godina dogodila se prva etapa rusko-ukrajinskog sukoba, kada je Moskva aneksirala poluostrvo Krim. Uvedene su sankcije, posledice su kontinuiran pad nacionalnog BDP sa 2.280 milijradi dolara, koliko je iznosio 2013. godine, na prošlogodišnjih 1.730 milijardi.

Pojedini ekonomski parametri pokazuju da je ekonomski potencijal Rusije mnogo veći. Tako je javni dug tek 18, ukupan spoljnji dug tek 29 odsto BDP-a. Poređenja radi, javni dug Ukrajine premašivao je 85 odsto nacionalnog BDP-a. Rusija ima i iznenađujuće visoke devizne rezerve, čak 640 milijardi evra, što je u visini jednoipogodišnjeg izvoznog prihoda. Međutim, ove snažne pozicije nisu korišćene za uvećanje ulaganja u razvoj, već su čuvane za neka teža vremena koja sada nailaze.

Teme

Ukrajina

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

JackReacher011

04.03.2022 • 07:46

Za 1000god

Ovo sad u Ukraini je potreba Rusije da za sva vremena resi problem bezbednosti na zapadnoj granici, nije lako ali Putin je morao ovo da odigra, rublja 0 para ali ima i hrane i goriva i oruzja...Rusija putuje na Istok, novi svet nove bezbednosti se radja...neka neko drugi kupuje Americke obveznice...gledamo!
ako je dozvoljeno postaviti link https://www.youtube.com/watch?v=4U7zTtTVl1U
AKO NE OBRISITE!!

6 1 +5
TT

02.03.2022 • 17:34

@ Q ulozila je amerika i eu neposredno pre ovih desavanja preko milijardu usd duga koji ce imati,kao i mi za naredne generacije na otplatu. u medjuvremenu ce im ogoliti zemlju uzimajuci resurse.. zvuci poznato???

5 0 +5
Deda

02.03.2022 • 17:13

Rat

U ovom ratu ce stradati i Ukrajinci i Rusi. To je bratoubilacki rat, mi smo to doziveli i znamo sta to kosta. Tamo ratuju i pravoslavni protiv katolika. Verska i nacionalna mrznja je najgora epidemija. Nema vakcine.

9 1 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.