Šta znači braniti Evropu?

Autor: Slavoj Žižek (Peščanik)

Info

08.03.2022.

12:43 > 12:50

Nakon ruskog napada na Ukrajinu slovenačka vlada je smesta obznanila da je Slovenija spremna prihvatiti više hiljada ukrajinskih izbeglica.

Kao građanin Slovenije nisam se osetio samo ponosnim, nego i osramoćenim. Naposletku, kada je Avganistan potpao pod talibane pre šest meseci, ta je ista vlada odbila avganistanske izbeglice s obrazloženjem da bi morali da ostanu u svojoj državi i bore se. Pre nekoliko meseci, kad je na hiljade izbeglica, a većinom su bili irački Kurdi, pokušalo pobeći u Poljsku iz Belorusije, slovenačka je vlada, uz tvrdnju da je Evropa napadnuta, Poljskoj ponudila vojnu pomoć kako bi je poduprla u sramotnim nastojanjima da izbeglicama spreči ulazak u državu.

Po čitavoj regiji su se tako formirale dve vrste izbeglica. Tvit slovenačke vlade od 25. februara pojasnio je razliku između njih: "Ukrajinske izbeglice dolaze iz ambijenta koji je u kulturnom, verskom i istorijskom smislu nešto potpuno drugačije nego ambijent iz kojega dolaze izbeglice iz Avganistana". Usled ogorčenosti javnosti spomenuti tvit su brzo obrisali, ali opscena istina već je bila tu: Evropa se mora odbraniti od Neevrope.

U sadašnjoj svetskoj borbi za geopolitičku dominaciju taj će pristup za Evropu biti katastrofalan. Naši mediji i elite tu borbu označavaju kao konflikt između zapadnjačke "liberalne" sfere i ruske "evroazijske" sfere, zanemarujući pritom veću grupu država – u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u Africi i Jugoistočnoj Aziji – koja nas sada pomno posmatra.

Niti Kina nije spremna u celini podupreti Rusiju, premda ima svoje planove. U poruci severnokorejskom vođi Kim Džong-unu, dan nakon što je Rusija započela svoj napad na Ukrajinu, kineski predsednik Si Đinping je rekao da je Kina "u novim okolnostima" spremna da unapređuje razvoj prijateljskih i kooperativnih odnosa između Kine i Severne Koreje. Nije suvišna bojazan da bi Kina te "nove okolnosti" iskoristila za "oslobađanje" Tajvana.

Sada bi moralo da nas zabrine da radikalizacija, koje smo svedoci ponajpre kod ruskog predsednika Vladimira Putina, nije samo retoričke naravi. Mnogo je liberalnih levičara, koji su bili uvereni da su obe strane svesne da ne mogu da priušte totalni rat i koji su mislili da je Putin blefirao kad je gomilao svoje trupe na ukrajinskoj granici. Čak i tada kad je Putin vladu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog opisao kao "bandu narkomana i neonacista", većina je mislila da će Rusija okupirati samo dve otcepljene "narodne republike", koje su nadzirali ruski separatisti uz podršku Kremlja, ili u najgorem slučaju još i regiju Donbas u istočnoj Ukrajini.

Sada pak neki koji se smatraju levičarima (ja ih dakako ne smatram) optužuju zapad za činjenicu da je američki predsednik imao pravo u pogledu Putinovih namera. Argument je dobro poznat: NATO je polagano stezao obruč oko Rusije, potpirivao obojene revolucije u susednim državama i ignorisao utemeljeni strah države koju je u poslednjem veku napao zapad.

U tome, naravno, ima nešto istine. Ali ustrajavati samo na tome jednako je kao opravdavati Hitlera zbog nepravednog Versajskog mirovnog ugovora. Još gore, velikim silama priznaje se time pravo na područja upliva kojem se moraju podrediti sve ostale države, kako bi očuvale globalnu stabilnost. Putinova pretpostavka da su međunarodni odnosi takmičenje velikih sila odražava se u njegovoj ponavljanoj tvrdnji da nije imao druge mogućnosti nego vojno da posreduje u Ukrajini.

Je li to istina? Je li zaista problem ukrajinski fašizam? Pitanje bi bilo bolje uputiti Putinovoj Rusiji. Putinov intelektualni vodič je Ivan Iljin, čija dela se ponovo štampaju i nude na čitanje državnim aparatčicima i vojnim regrutima. Nakon što su ga prognali iz Sovjetskog Saveza u ranim 20-im godinama prošlog veka, Iljin je zastupao rusku varijantu fašizma: država kao organska zajednica koju vodi očinski vladar i u kojoj je sloboda to da znaš gde ti je mesto. Za Iljina (i Putina) svrha je izbora da izraze kolektivnu podršku vođi, a ne da ga legitimiraju ili izaberu.

Aleksandar Dugin, Putinov dvorski filozof, verno sledi Iljinove korake, dodajući im postmoderne ukrase istoricističkog relativizma: "Svaka takozvana istina jeste stvar verovanja. Tako verujemo u ono što radimo i verujemo u ono što govorimo. I to je jedini način određenja istine. Imamo dakle svoju posebnu rusku istinu koju morate prihvatiti. Ako SAD ne žele započeti rat, moraju, naime, priznati da nisu više jedini gospodar. Što se tiče situacije u Siriji i Ukrajini, Rusija kaže: 'Ne, niste više glavni'. Reč je o pitanju ko vlada svetom. O tome zaista može da odluči samo rat."

A šta s ljudima u Siriji i Ukrajini? Mogu li i oni da odaberu svoju istinu ili su samo bojište za samoproglašene vladare sveta?

Ideja da svaki "način življenja" ima svoju istinu jeste ona ideja zbog koje je Putin omiljen kod desničarskih populista, među kojima je i nekadašnji američki predsednik Donald Tramp, koji je ruski napad na Ukrajinu označio kao čin "genija". Osećaj je pak obostran: kad Putin govori o "denacifikaciji" Ukrajine, morali bismo neprestano imati u vidu i njegovu podršku stranci Nacionalni zbor Marine le Pen u Francuskoj, podršku stranci Liga Matea Salvinija u Italiji i drugim zaista neofašističkim pokretima.

"Ruska istina" je samo prikladan mit koji želi zasnovati Putinovu imperijalističku viziju, a Evropa se tome najbolje može suprotstaviti tako da gradi mostove prema državama u razvoju i državama u ekonomskom usponu, među kojima se nalazi čitav niz onih s dugim popisom opravdanih zamerki prema zapadnjačkoj kolonizaciji i eksploataciji.

"Braniti Evropu" nije dovoljno. Pravi zadatak je uveriti druge države da zapad može da im ponudi bolji izbor nego Rusija i Kina. Jedini način da to dosegnemo jeste da promenimo sami sebe i nepokolebljivo iskorenimo neokolonijalizam, pa i kad se on zapakuje u oblik humanitarne pomoći.

Jesmo li spremni dokazati da se odbranom Evrope borimo za slobodu u celom svetu? Naše sramno odbacivanje jednakog tretiranja izbeglica šalje svetu prilično drugačiju poruku.

Tekst objavljen u Project Syndicate-u u prevodi na slovenački objavljen je u Delu. Tekst Slavoja Žižeka "Šta znači braniti Evropu?" preuzet je sa Peščanika.

Teme

Ukrajina

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Zlazloj Zlizek

08.03.2022 • 15:48

@Зоран

Da ti pomognem, pošto si očigledno malouman. Tom rečenicom i misli na sve velike sile, između ostalog i SAD. Uostalom, tekst je, ako ne kontaš, a izgleda ne, o rasističkom stavu "zapadnog sveta" prema izbeglicama - "civilizovanim" i "necivilizovanim". Zadrži nekad svoje mišljenje za sebe, uštedećeš sebi vreme.

8 10 -2
3OPAH

08.03.2022 • 15:27

"Još gore, velikim silama priznaje se time pravo na područja upliva kojem se moraju podrediti sve ostale države, kako bi očuvale globalnu stabilnost." A zašto ovo niste napisali kada je Amerika bez pravog razloga napala Irak, Libiju, Avganistan, Srbiju i Crnu Goru? Problem je samo kad Rusija napadne Ukrajinu? Kako pravdate ovu dvoličnost u svojim stavovima?

11 4 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.