Nepotrebna zabrana izvoza pšenice: Prestrogo i nepovoljno po ratare

Samo četiri meseca pred žetvu žitni viškovi su veći od milion tona, pa se ne vide razlozi za totalno stopiranje inoplasmana, tim pre što je jesenas pod pšenicom zasejano čak 630.000 hektara oranica.
Nepotrebna zabrana izvoza pšenice: Prestrogo i nepovoljno po ratare
Foto: 021.rs
Sukobi u Ukrajini snažno su se odrazili i na ekonomske trendove širom globusa, znatnije je povećana potražnja za osnovnim prehrambenim artiklima. Kako na domaćem, srpskom tržištu, tako i globalno. Vlada Srbije je gotovo momentalno reagovala potpunom zabranom izvoza pšenice, brašna, kukuruza, prekrupe i suncokretovog ulja, pozivajući se na činjenicu da je za samo dva dana najavljen inoplasman 85.000 tona brašna, koliko je iz Srbije izvezeno unazad šest meseci. 
 
Iz Nemanjine 11 je naglašeno da u vreme kada borbe na evropskom tlu oblikuju ponašanje potrošača, dobro je da se domaćinska politika vodi sa osloncem na veće rezerve najpotrebnijih stvari za goli život.
Ljutiti poljoprivrednici
 
Međutim, od seljaka, iz agrarnih kompanija i udruženja odmah su počele da pristižu primedbe na oštru odluku vlade, kao i predlozi da se uredba koriguje dopuštanjem ograničenog izvoza pšenice. Izgleda da je manje sporna zabrana izvoza ulja. Naime, udeo Ukrajine i Rusije, uzevši zbirno, u svetskoj ponudi suncokretovog ulja je čak 85 odsto, pa kako su obe zaraćene države stopirale izvoz ovog artikla, na globalnom planu je već nastala nestašica. 
 
Mogućnost zamene uljem iz drugih sirovina nije prevelika, s obzirom na to da manjka i palminog ulja, inače van Evrope najviše konzumiranog. Uostalom, cene ulja i dalje skaču. Podsetimo se, pre četiri-pet meseci litra ulja u našim prodavnicama je iznosila oko 120, ovih dana premašuje 210 dinara. No, i to je primetno ispod aktuelnih svetskih tržišnih cena. Primera radi, na Kosovu se prodaje i za tri evra po litri.
 
Srbija je u dobroj poziciji. Tradicionalno je velik proizvođač i suncokreta i ulja, dvostruko iznad domaćih potreba, pa su naše rezerve sasvim solidne. Ima logike sačekati sredinu maja, videti kakva će biti setva suncokreta, pa potom eventualno dopustiti izvoz ograničene količine.
Efekat zabrane
 
Srbija je tradicionalni i značajni izvoznik kukuruza. Sa prosečnih tri do tri i po miliona tona godišnjeg inoplasmana nalazi se među dvanaest najvećih u svetu. Međutim, lanjski rod je bio slabiji, umesto uobičajenih sedam i po, rodilo je jedva šest miliona tona. 
Time su i izvozne mogućnosti umanjene na otprilike 1,7 miliona tona od kojih je bar polovina već realizovana. Naravno da su apetiti izvoznika veliki kada je cena na svetskom tržištu rekordnih 370 dolara, ali sve su češća mišljenja da bi Srbija trebalo manje da se oslanja na izvoz, a ratarske useve da koristi za što brži oporavak drastično minimalizovanog stočarstva. 
 
 
 Foto: Pixabay
 
Zabrana izvoza puni efekat bi imala samo ako se ratarski viškovi iskoriste da se oporavi tov svinja i goveda. Uostalom, u svetu se procenjuje da će manjak prehrane biti najizraženiji u slučaju suncokretovog ulja, svinjskog i goveđeg mesa, te mleka i mlečnih prerađevina, u šta je ovih dana mogla da se uveri i srpska vlada kada je jedva uspela da pribavi mleko u prahu, mada je ponuda ove robe do samo pre mesec-dva znatno premašivala potražnju.
 
Veliki višak
 
Kada je reč o pšenici i brašnu situacija je bitno drugačija. Lanjska sezona je bila berićetna, na oko 600.000 hektara rodilo je više od 3,7 miliona tona, dok su domaće potrebe oko 1,4 miliona tona i još 200.000 tona za semensku pšenicu. Robni viškovi su premašivali 2,1 miliona tona, a do sada je izvezeno tek 750.000 i oko 120.000 samlevene u brašno. Proizilazi da imamo još oko 1,15 miliona tona za inotržište. Cena je izvanredna, oko 380 dolara, samo je pre 14 godina bila viša.
 
Nasuprot tome, jesenja setva pšenice bila je uspešna. Seljaci su manje nego ranijih godina sejali "žito sa tavana", više su se oslonili na kvalitetnu semensku pšenicu. Zasejano je čak na 630.000 hektara, a do žetve je preostalo samo četiri meseca. Mada je priroda ćudljiva i rizik u poljoprivredi, najvećoj fabrici pod otvorenim nebom, prisutan dok se pšenica ne uskladišti, realno je očekivati dobru žetvu. Daleko iznad domaćih potreba.
Upliv države
 
Stoga imaju osnova zahtevi za blažim tretmanom izvoza pšenice. Vodeći proizvoađači i trgovci ističu kako bi nakon dodatne provere količine u skladištima, izvoz trebalo samo ograničiti kvotama. Time bi srpski izvoznici poprlično zaradili, dok bi država mogla dodatnim oporezivanjem, slično kao što će zemlje Evropske unije dodatno oporezovati trgovce energentima zbog ekstra dobiti, popuniti zajedničku kasu. Druga mogućnost je da se uvede carina na izvoz.
 
U svakom slučaju, izgleda da je odluka o zabrani izvoza pšenice u situaciji kada ne znamo šta ćemo sa viškom prestroga i nepovoljna po ratare, prevoznike, trgovce, a i samu državu. Na samo četiri meseca pred žetvu cena je na rekordnom nivou i za srpsku poljoprivredu bi bilo od znatne koristi da proda zalihe.
 
Kao što ograničen upliv države u ekonomiju može u vanrednim prilikama da bude prihvatljiv, još više može da šteti neprecizno odmerena i prestroga uredba.
  • Obrad

    14.03.2022 13:32
    Ko će bre da zaradi? Paori?
    Običan seljak niti može niti zna da izveze pšenicu. Nemojte da se zanosite. Biće plaćen uvek isto bez obzira kolika je cena na svetskim berzama. Tako da ta priča ne pije vodu. Bez obzira da li izvozimo ili ne izvozimo seljaku isto dodje! Zato je bolje da čuvamo pšenicu za sebe dok ne prođu ove turbulencije...
  • Куп је битан

    14.03.2022 11:26
    Занимљиво је искуство Аргентине у сличним ситуацијама. Како би се сачувао социјални мир у градовима, аргентинске власти у доба перонизма су често прибегавале забрани извоза пољопривредних производа када је на светском тржишту долазило до раста цена. Једна од последица било је заостајање аргентинске пољопривреде, а сиромаштво није искорењено.
  • Slaninar

    14.03.2022 11:11
    'Šen'ca
    Za ove što ne vide dalje od nosa: ako se dozvoli izvoz pšenice, Srbija na jesen pase travu, pošto leba neće biti. A paori se neće obogatiti, već samo trgovci koji će izvoziti žitarice.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.