Ruska agresija na Ukrajinu poklopila se sa predizbornom kampanjom u Srbiji i učinila je da ekološke i slične teme budu skrajnute. Vladajuća stranka je i pre ovog razvoja događaja bila najveći favorit, a sada su se njene šanse samo povećale, jer, kako kaže Bursać za 021.rs, u vremenima krize ljudi se okreću ka onima na vlasti, jer se oni, prirodno, nalaze u poziciji sa koje mogu da odgovore na strahove građana.
Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da najverovatnije četiri političke grupacije ulaze u parlament nakon izbora. Osim vladajuće stranke, to su lista Ujedinjeni za pobedu Srbije, Socijalistička partija Srbije (SPS) i koalicija "Moramo".
Borba se predviđa na dnu tabele, gde bi se za prelazak cenzusa borile desno orijentisane stranke. Kada je reč o predsedničkim izborima, gotovo da nema sumnje da ćemo imati očekivan ishod. Poznato je i da Srpska napredna stranka najviše troši na kampanju i "izbacuje" najviše predizbornih spotova.
O tome ima li kreativnosti u predizbornoj kampanji, kako je rat u Ukrajini uticao na poruke koje se šalju glasačima i mogućnosti opozicije da mobiliše neodlučne glasače za portal 021.rs govorio je politički analitičar, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, Dejan Bursać.
021: Do izbora je ostalo nešto više od nedelju dana. Da li sada sa sigurnošću možemo reći kakva je bila kampanja koja je skoro za nama? Postoje li neke razlike u odnosu na prethodne izbore, u smislu programskih ponuda kandidata i tački sukobljavanja?
Bursać: Kampanja je počela dobro. Mogli smo se čak i nadati nekoj malo raznovrsnijoj ponudi i suočavanju mišljenja kandidata. Malo je počela da vuče i na programsku kampanju. Stranke i kandidati zaista su počeli da nude različite programske koncepcije, što je nešto što nismo imali dugo u Srbiji, a posebno ne na onim izborima koje je opozicija bojkotovala.
A imali smo i ustavni referendum, kao vrstu uvoda u izbornu kampanju gde su opet "iskočile" neke, po samoj prirodi referenduma, vezane teme, kao što su pravosuđe, način izmene Ustava, demokratija i slično. Tako da nije bila klasična liderska kampanja.
021: I šta se onda desilo?
Bursać: Nažalost, desio se ratni sukob u Ukrajini. To je "pojelo" kampanju, u poslednjih nekoliko nedelja koliko to traje. Svesni smo svi, s jedne strane, da je glavna vest u svim medijima Ukrajina i da je pažnja građana usmerena tamo. Samim tim, manje prostora, razumljivo, ostaje za predizbornu kampanju, a onda i njom dominira najjači akter, a to je u ovoj našoj političkoj i medijskoj situaciji Srpska napredna stranka.
SNS je dobro pročitao situaciju, a znamo da oni dobro rade ta istraživanja javnog mnjenja. Pročitali su uznemirenost građana koja postoji oko Ukrajine i usmerili su svoje poruke ka tome. Mi smo svedoci da su oni odmah promenili ključni kampanjski slogan - od one promocije "Dela govore", pa "Zajedno možemo sve" i poruka nade koje oni inače šalju već poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, u ovu poruku "Mir, stabilnost, Vučić". Oni jasno asociraju svog kandidata sa nekim održanjem stabilne situacije, bez mnogo potresa, bez krize, i slično. To je u stvari reakcija na tražnju.
U svakoj kriznoj situaciji, a rat praktično u susedstvu koji utiče na nas, u pogledu snabdevanja, jeste krizna situacija, građani traže neku vrstu stabilnosti. SNS je odgovorio na to. Oni su to pročitali i nalaze se u poziciji sa koje mogu da odgovore na takve strahove. Ljudi se u takvim situacijama, prirodno i ne samo u Srbiji, okreću ka vlasti da vide koje su to mere koje će ona doneti da zaštiti ljude i njihove poslove, snabdevanje energentima - sve ono što utiče na naš svakodnevni život.
021: Kako se opozicija snašla u tim novim okolnostima?
Bursać: Veliki je problem u takvoj situaciji, kada imate novu dominantnu temu koja je po svojoj prirodi takva da se traži reakcija vlasti. Mnogo je teško za opozicione kandidate da nađu način na koji bi doprli do građana. To je ono što je definitivno otežalo opoziciji, uz sve one objektivne probleme i prepreke s kojima se opozicija i inače suočava u Srbiji. Stranke pokušavaju da iskoriste tu novu situaciju. Jedni pokušavaju da kritikuju SNS po pitanju spoljnopolitičke orijentacije, neki drugi pokušavaju malo da ih kritikuju po pitanju ekonomskih aspekata ove krize, znači da li će Srbija imati dovoljno energenata, dovoljno hrane i slično.
To je generalno nešto što nema previše efekta, ukoliko građani ne vide posledice toga. Odnosno, ukoliko vi vlast napadate za nešto što još uvek ne postoji, a to je ta nestašica, pa i spoljnopolitička promena pozicioniranja Srbije, a to se ne desi, tu onda niste ostvarili poen, niti je vlast izgubila poen. Oni su se odbranili od tih kritika, time što su građani videli da se to nije dogodilo. Tako da je ova situacija dosta izmenila jednu kampanju koja je dobro krenula, bar što se tiče nas građana koji treba da se odlučujemo za političare na osnovu njihovih programa i sučeljavanja.
021: Koje teme su se, osim Ukrajine, nametnule kao dominantne i ko ih je najbolje iskoristio?
Bursać: Srpska napredna stranka je radila pre ove kampanje na tome da isključi teme koje su za njih bile problematične. Imali su onaj dijalog na dva koloseka - jedan sa Evropljanima, a jedan sa onim desnim strankama bez učešća Evropljana, da bi tu isključili neke kritike u pogledu mana u demokratskom procesu koje sigurno postoje. Sa druge strane, praktično su isključili temu Rio Tinta, pre samog početka izborne kampanje, time što su, makar u načelu, pristali na zahteve protesta. Sad većina građana Srbije misli da je to sa Rio Tintom gotovo i opozicija jednostavno ne može da poentira. SNS radi dobro tu kontrolu štete, iz pozicije njihovog interesa.
021: Pre nekoliko meseci činilo se da se nakupilo nezadovoljstvo koje će opozicija moći da mobiliše kada su ljudi protestovali protiv Rio Tinta. Sada kada je ta tema praktično izbrisana, postoji li nešto drugo što opozicija može da iskoristi, a da ima isti ili sličan uticaj na glasače?
Bursać: Rio Tinto je bio najudarnija ekološka tema. Veliki broj građana se okupio oko toga, a Rio Tinto je spojio u sebi neke druge teme, a to nije samo ekologija. To je i privatno vlasništvo i suverenitet. Tu su se evocirale neke istorijske teme, kao što je Jadar i Cerska bitka. Tako je tema "kliknula" s velikim brojem građana u Srbiji i veliki broj građana je negde, čak i na instinktivnom nivou, rekao da je protiv toga. Vi sad neku drugu temu ekološku da pokrenete, verovatno će se ljudi uhvatiti za to, ali ne u istoj meri kao za Rio Tinto, jer se spojilo svašta u toj temi i praktično sve opozicione stranke stale su iza zahteva koji su došli iz inicijativa i nevladinog sektora.
021: Kako vam se čine, inače, kampanje političkih stranaka za ove izbore? Postoji li nešto inovativno ili se sve svodi na ponavljanje istog od ranijih godina?
Bursać: Generalno, SNS to radi sa vrlo velikim sredstvima i vrlo visokim nivoom produkcije i to odstupa od ostalih. Za ostale mi se, manje više, čini da pokušavaju da promovišu svoje kandidate. Videli smo i ove spotove Zdravka Ponoša, liste Moramo i slično. Oni manje više stavljaju svi svoje neke ključne ljude i predstavljaju njih kao ličnosti. Vrlo malo poruka smo videli u tim spotovima. Jedan koji se možda izdvaja i koji je izazvao pažnju na društvenim mrežama jeste možda onaj spot Dveri gde se Boško Obradović ne pojavljuje direktno, već je to neka priča o porodici. To je recimo odstupanje od klasičnog opozicionog spota kakve smo imali na ovim i ranijim izborima.
021: Kada su u pitanju spotovi i poruke kojima pokušavaju da se mobilišu glasači da izađu na izbore, bez obzira na to za koga će glasati, da li ste tu primetili nešto drugačije i koliko uopšte mogu da budu efektne takve poruke?
Bursać: Nisam video puno spotova, video sam jedan nepotpisan. Pretpostavljam da je to radio neko od opozicionih aktivista. U njemu građani pokušavaju da se motivišu na izlazak na izbore nizom nekih tužnih priča, recimo majka kojoj je otišla ćerka u inostranstvo, čovek koji sedi u invalidskim kolicima očajan... Jako je važno razumeti koji su to motivi i emocije koji motivišu građane na akciju. Taj spot završava nekom porukom "izađite na izbore, ovo možemo da promenimo", ali postoje praktično samo dve emocije koje pozivaju ljude na takvu vrstu akcije: jedna je bes, a bes sigurno nećete postići tužnim pričama i očajanjem, već nekim baš konkretnim ciljanjem, a druga emocija je nada, odnosno optimizam. Nadu uspešno Vučić prodaje sa tim svojim spotovima o tome kako dolazi boljitak, kako imamo puteve, kako imamo fabrike. Nisam siguran da je očajanje ono što može da pokrene glasače da izađu na izbore.
Postoji ta neka opoziciona računica koja kaže da što veći broj glasača izađe na izbore da će veći broj glasova biti za opoziciju. Vi kad pogledate istraživanja, čak i poslednjih nedelja, postoji ogroman broj glasača, 10 do 15 odsto, koji kažu da će izaći na izbore, ali da još uvek ne znaju za koga će glasati. To su ljudi protiv SNS-a, ali koji još uvek nisu odlučili. To je ogroman broj. Problem s tim je što, iako razumem potrebu opozicije da mobiliše te glasače, iskustvo i praksa pokazuju da se većina tih neodlučnih glasača na kraju odluči za ostanak kod kuće, jer ne mogu da razreše tu dilemu kome da daju glas. Jedan deo svakako izađe na izbore, i najveći deo njih glas da najjačoj opozicionoj grupaciji kako ne bi bacili svoj glas. Znači daju glas onom za koga procene da ima najveće šanse.
021: Još jedan deo dogovora o izbornim uslovima je i gostovanje kandidata opozicije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kako Vam to izgleda sada, kada smo imali priliku da vidimo gostovanja opozicionih lidera na Pinku, RTS-u i drugim televizijama?
Bursać: Ne mislim da je to loša stvar. Uvek mi moramo pogledati celokupan kontekst u Srbiji. Ako imate televiziju koja zadnjih osam ili deset godina posipa drvlje i kamenje po opoziciji, pa onda pusti nekog opozicionog lidera dva puta po 45 minuta, naravno da to s jedne strane izgleda licemerno, ali opet, bolje je od onog što smo imali pre par meseci. Generalno mislim da je mnogo bolje što ljudi mogu da se obrate raznim kanalima i da na taj način dođu do glasača.
021: Od četvrtka, 24. marta, teče period kada je zabranjena "funkcionerska kampanja", odnosno zabranjeno je emitovanje funkcionerske kampanje na elektronskim medijima. Da li mislite da će se taj dogovor poštovati i koliko znači to što nedelju dana pred izbore niko neće svečano otvarati fabrike i infrastrukturne projekte?
Bursać: Vi možete na razne načine zaobići taj dogovor. Recimo, ne mora Vučić ili neko od ministara ići na otvaranje nekog auto-puta, ali je dovoljno da provladini mediji nekoliko dana pišu o tome kako je otvoren autoput. Samim tim građani će to da povežu sa uspehom aktuelne vlade. S jedne strane, to je nešto što se dešava u praktično svim demokratskim zemljama.
U političkim naukama postoji čak i jedna teorija koja se zove "politički budžetski ciklus" koja kaže da u svakoj zemlji poraste javna potrošnja u zadnjoj godini mandata vlade, odnosno svaka vlada gleda da troši više para pred izbore, da gradi puteve, daje pare za stipendije, za bolnice... Znaju da će tad biti najefektivnije, najviše glasača će to da vidi pred izbore. Ali, sa druge strane u većini demokratskih zemalja postoje kontrolne mere da se postaraju da to baš nije iskorišćeno u svrhe kompletne partijske promocije.
021: Možda neće biti otvaranja radova, ali svakako je moguće da se kroz određena gostovanja vezana za aktuelne državne teme provuku i stranačke poruke...
Bursać: Negde je zamagljena ta granica između toga šta je predsednik političke stranke, a šta je predsednik republike. I to je nešto što mi, nažalost, imamo još od vremena Vlade Mirka Cvetkovića i predsedništva Borisa Tadića. Imali smo situaciju gde je praktično Tadić upravljao izvršnom vlašću, odnosno Vladom, iako za to nema ustavna ovlašćenja, već je vršio svoju ulogu van Ustava kroz svoje vodeće mesto u političkoj stranci.
SNS je taj sistem nasledio i unapredio, tako da je ta granica između lidera partije i predsednika republike i njegovih ovlašćenja prilično zamagljena. Ljudi negde znaju šta je fokalna pozicija u politici Srbije, a to je Vučić. Da li će on nastupati sa mesta predsednika partije ili predsednika republike u toj situaciji, manje je bitno. Javna percepcija je da on ima političku moć.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 4
xqt
DachaNS
Tamo 'vamo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar