INTERVJU Zdravko Ponoš: Za SNS država je mehanizam za vladanje sa podanicima uz pretnju siromaštvom
"SNS je državu doživeo kao mehanizam za vladanje sa podanicima i to uz manipulaciju strahom, pretnjom siromaštvom i neizvesnošću", kaže u intervjuu za 021.rs kandidat za predsednika Zdravko Ponoš.
Foto: Medija centar Beograd
Pitanje je da li je dugogodišnje iskustvo rada u odbrambenom sistemu Srbije Zdravku Ponošu moglo da pomogne od rafalne paljbe tabloida bliskih aktuelnoj vlasti. Ipak, kaže da je provlačenje kroz blato i očekivao, mogao je da se pripremi, a svoje ideje o Srbiji predstavio je i na onim kanalima koji su pokazali nenaklonjenost.
Zdravko Ponoš je predsednički kandidat pod rednim brojem četiri, koji kao kandidat koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije nastupa uz Mariniku Tepić, Vladetu Jankovića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Miroslava Aleksića...
Zdravko Ponoš rođen je 1962. godine u Golubiću kod Knina, školovao se u Zagrebu i Beogradu, a usavršavao u Londonu, Jorku, Nemačkoj, Švajcarskoj. Iako ga prozivaju da je "NATO general", od nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, čijoj se politici, kaže, protivio, dobio je odlikovanje za učešće u odbrani zemlje za vreme NATO agresije. Obavljao je više dužnosti u sistemu odbrane Srbije, a javnosti je najpoznatiji kao načelnik Generalštaba, odakle se nije libio da kritikuje Ministarstvo odbrane.
Nakon što je smenjen sa mesta načelnika Generalštaba, od 2010. do smene vlasti 2012. bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, a bio je i šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN.
U intervjuu za 021.rs Ponoš odgovara na pitanja u vezi sa izborima, njegovoj viziji Srbije, prilikama za ujedinjenje opozicije, duelu sa Vučićem, poručujući da "ne planira da ne uspe".
021: Za šta se glasa 3. aprila - da li biramo samo predsednika/cu, poslanike ili su ulozi mnogo veći?
Ponoš: Predstojeći izbori, nažalost, nisu izbori između dobrog i različitih varijanti boljeg, kao što su to izbori u zemljama čiji građani su mudrije birali u prethodnim izbornim ciklusima. Mi ćemo birati između dobra i zla, između opstanka demokratije u Srbiji ili njenog potpunog nestanka.
Porazno je da nakon bojkotovanih falš izbora održanih sredinom 2020, danas ponovo imamo dilemu da li se u Srbiji uopšte mogu održati regularni izbori. Ima li većeg dokaza da su vlast SNS i njen prvi čovek prethodnih deset godina svoje vlasti Srbiju udaljavali od Evrope? Predstojećim izborima građani Srbije će se opredeljivati o sledećim stvarima – da li će sledeći put uopšte imati izbore i da li će Srbija konačno ići ka Evropi ili i dalje ka centralnoj Aziji.
021: Deo koalicije u čije ime nastupate na predsedničkim izborima navodi i to kako ima plan za dan posle. Kakav je vaš plan u slučaju da budete izabrani za predsednika, odnosno, kakvu Srbiju vidite kroz pet godina?
Ponoš: Prihvatio sam da budem kandidat ispred koalicije koju predvodi Marinika Tepić, jer ta koalicija zastupa vrednosti koje su i moje ili su mi bliske. Ali kao predsednik Srbije ne nameravam da se krećem van ustavnih ovlašćenja i da se mešam u nadležnost Vlade i Parlamenta. To je ujedno i prva stvar koju ću da postavim gde joj je mesto.
Sledeće je da u praksi sprovedem ono što Ustav nalaže predsedniku, a to je da reprezentuje državno jedinstvo Republike Srbije. To podrazumeva i da budem predsednik svih građana, a ne samo onih koji su za njega glasali ili koji su mu ideološki bliski. To znači da u najvažnijim stvarima delujem sasvim suprotno od prakse koju je uspostavio odlazeći predsednik Aleksandar Vučić, a to je praksa privatizovane države.
021: Rat u Ukrajini istisnuo je izbore iz prvog plana pažnje građana, ali je u samu kampanju kao važnu temu nametnuo pitanje bezbednosti. U tom smislu, pitanja odnosa prema Rusiji i Ukrajini, NATO savezu, te permanentno pitanje Kosova i Metohije, uspostavila su se kao važna. Kakav je vaš stav kada govorimo o odnosu prema Rusiji i Ukrajini, NATO savezu, te Kosovu i Metohiji?
Ponoš: Rusija je izvršila agresiju na Ukrajinu. To se tako zove. Tako se zove i ono što je NATO pakt uradio prema našoj zemlji. Mi imamo moralno pravo da te stvari zovemo pravim imenom.
Protivim se ulasku Srbije u NATO savez, ali sam zagovornik produktivne saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir. To je u našem nacionalnom interesu.
Ni jedna demokratski izabrana vlast u Srbiji neće biti spremna da se odrekne Kosova. Ako to nije smeo Vučić, koji je državu doživljavao kao svoj pašaluk, onda to ne treba tražiti, ni očekivati od nekoga sa demokratskim kredencijalima. Kosovski problem treba rešavati inkrementalno, da svako sledeće rešenje bude sve bolje, pre svega u interesu ljudi koji tamo žive, ali vodeći računa i o onima koji tamo imaju legitimne interese. Srbi i Srbija imaju sve to.
021: Van ovih tema koje su svojom veličinom i ozbiljnošću sveprisutne, koje su, po vašem mišljenju, teme od krucijalnog značaja za svakodnevni život građana u Srbiji?
Ponoš: Nema razloga da građani Srbije imaju neke posebno različite važne teme u odnosu na građane ovog dela Evrope. Nema razloga da građane Srbije mnogo više pogađaju posledice rata u Ukrajini. Ako pogađaju, onda imamo problem sa kompetencijom vlasti. Takva vlast je jedino što pravi razliku. Srbija ima čak i neke komparativne prednosti u odnosu na okruženje – imamo mnogo bolju situaciju sa proizvodnjom hrane. Ali imamo i neke probleme koji su izraženiji nego kod nekih suseda – to je odsustvo diverzifikacije u snabdevanju energentima.
021: Referendum o izmenama Ustava nije bio tako davno, a atmosfera je bila da, građani, na neki način, glasaju za to da li su "za" ili "protiv" aktuelne vlasti. Novi Sad je bio jedan od gradova koji je rekao "ne" izmenama. Očekujete li da 3. aprila Novosađani u većoj meri podrže kandidate opozicije u odnosu na Aleksandra Vučića?
Ponoš: U svakom mestu u Srbiji možete da čujete tu rečenicu – mi smo malo specifična sredina. Od toliko specifičnosti na kraju imamo ravnu Srbiju. Korumpiranu državu sa urušenim institucijama, državu u koju njeni građani nemaju poverenja, od koje zaziru i od koje imaju strah. Imamo državu koja nije mehanizam za usklađivanje interesa različitih socijalnih grupa, nije mehanizam koji obezbeđuje socijalni dijalog i garantuje njegovu implementaciju. To je posledica načina vladanja SNS-a koji je državu doživeo kao mehanizam za vladanje sa podanicima i to uz manipulaciju strahom, pretnjom siromaštvom i neizvesnošću.
Foto: Beta
021: Vi ste i "NATO general" i neko ko je "topio tenkove", saradnik Đilasa čijih je 619 miliona postalo neka vrsta mantre. Kada se obznanilo da ćete biti predsednički kandidat izjavili ste da ste spremni na provlačenje kroz tabloidno blato. Bliži se kraj kampanje, kako vam ona deluje, da li je "čistija" u odnosu na prethodne cikluse?
Ponoš: Nije me iznenadila negativna kampanja. Čak je i sadržajno to ona ista priča koja je skuvana u Šešeljevoj političkoj kuhinji 2006. godine kada sam postao načelnik Generalštaba. Oni omalovažavaju svoje glasačko telo, pa se i ne trude da budu inovativni. Nisam dozvolio da mi to blaćenje pomeri fokus od tema koje sam smatrao relavantnim za kampanju.
021: Kroz vaše nastupe neretko ukazujete na to da ćete funkciju predsednika države obavljati u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, a neka od njih su u oblasti odbrane, bezbednosti i spoljnih poslova. Imajući u vidu aktuelnu situaciju, mislite li da to što ste bili načelnik Generalštaba i diplomata vaši glavni aduti u trci za predsednika?
Ponoš: Mislim da su to dragocena iskustva. Imao sam sreću da su moja profesionalna iskustva upravo ona koja su dragocena predsedniku države. Znam kako funkcioniše država, posebno sistem odbrane, bezbednosti i spoljnih poslova. Imam i međunarodno diplomatsko iskustvo. Ipak, kandidatura za predsednika nije puki konkurs za posao. Mislim da je najvažnije da građani osete da mogu da imaju poverenje u čoveka kome daju svoj glas jednom u pet godina. Moj pristup je da bez ustezanja odgovaram na pitanja i iznosim svoje stavove. Građani imaju pravo da me upoznaju pre nego mi daju glas. Nekome će to što ja iznosim biti po volji, nekome neće, nekom će biti prihvatljivije nego ono što čuju od drugih.
021: Pozvali ste predsednika Vučića na duel, ali se on nije odazvao. Zašto?
Ponoš: Odlazeći predsednik Aleksandar Vučić je izdanak Šešeljeve političke škole po kojoj za dijalogom nema potrebe ako se zna ko je šef, a ko je potčinjeni. A kad neko posao predsednika države stavi u drugi plan u odnosu na posao šefa vladajuće partije, onda on umisli da je šef svim građanima i da je država njegova mašina za šišanje podanika. S obzirom na to da odlazeći predsednik ima problem u razumevanju funkcije države, nije neočekivano da ne razume ni smisao dijaloga.
021: Vaša kandidatura za predsednika je deo šireg fronta koalicije Ujedinjenih za pobedu Srbije. Međutim, mislite li da je i ovog puta propuštena prilika da se oformi šira koalicija stranaka i pokreta koja bi zajedničkim nastupom mogla da privuče i one koji se kolebaju da li da glasaju, smatrajući da opozicija nije dovoljno jaka kako bi ugrozila naprednjačku vlast?
Ponoš: Bilo bi dobro da se formirala takva široka koalicija da građani na ovim izborima imaju binarni izbor jer je i stanje u državi takvo – biti ili ne biti. Ali to se nije desilo. Na sreću ima i popravni, a to je da se demokratske opozicione snage udruže posle izbora.
021: U slučaju drugog kruga, te u situaciji da vi ne budete taj kandidat koji je sakupio dovoljan broj glasova, da li ćete podržati kandidata koji bi bio oponent Vučiću?
Ponoš: Ne planiram da ne uspem.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud
06.08.2024.•
1
Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
Komentari 29
Rajs
Harper Li
Poligraf
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar