INTERVJU Bajatović o svemu: Od gasa, ruskog čoveka, plate i crvene buržoazije, do zagrljaja SNS-a
"Da je neko Hans ili Toni, niko ga ne bi pitao za platu", kaže u intervjuu za 021.rs Dušan Bajatović u kom govori o svemu - od gasne krize, preko odnosa SPS-a i SNS-a, do toga da li je ruski čovek.
Foto: 021.rs
Dušan Bajatović je već dugo prisutan u političkom životu Srbije, kao jedan od političara koji nije menjao dres - član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine.
Obavljao je više funkcija u stranci, bio je narodni poslanik, ali je javnosti najpoznatiji kao direktor "Srbijagasa".
U velikom intervjuu za 021.rs ovaj kontroverzni političar priča o svemu - o gasnoj krizi, o svojoj ogromnoj zaradi za srpske standarde, o tome da li je crvena buržoazija, doktoratu, nepravilnostima koje je DRI uočio u "Srbijagasu", o tome zbog čega će možda biti osuđen, javnom sukobu sa ministarkom Zoranom Mihajlović, odnosu SPS-a i Srpske napredne stranke, kao i da li mu je iritantna sveprisutnost Aleksandra Vučića.
I, naravno, gde je politika, tu je i fudbal, pa Bajatović priča i o Fudbalskom klubu Vojvodina, poručujući da mu je to bolna tema i da ne mogu navijači o svemu da se pitaju.
021: Kada se priča o mogućoj krizi sa isporukama gasa, vi ste onaj koji "spušta loptu". Na čemu se zasniva taj optimizam?
Bajatović: Jedna je stvar da li nema ili ima straha, a druga je stvar da li ima zabrinutosti. Teško je na ova pitanja odgovarati bez izvesne doze optimizma. Videli ste da je predsednik države Aleksandar Vučić izuzetno zabrinut, a da se ono što sam ja pričao malo razlikuje. Na čemu zasnivam sve te stvari?
Svedoci smo trenutno velike geopolitičke igre gde možete da se uverite kako više ne postoji međunarodno pravo, već sila odlučuje. Ako gledamo naše snabdevanje, pre svega iz pravca Balkanskog toka, onoga što su dogovorili Vučić i Putin, ti izvori gasa nisu ugroženi. Matematički, pravno i ekonomski ne bi trebalo da imamo bilo kakav problem. Problem može da se dogodi ukoliko se donese iracionalna politička odluka. To može da bude neka zajednička odluka Evropske unije.
Ipak, EU na ujednačeni način ne može da reši pitanje ruskog gasa - Amerika će isporučiti 15 milijardi kubnih metara gasa, a treba im više od 250 milijardi. Nasuprot tome, uprkos ratu, velike isporuke idu preko Ukrajine, uz to Jamal transportuje maksimalno, radi Severni tok 1, rade Balkanski tok i Blue stream. Šta god da se desi na period od pet do sedam godina, nemoguće je rešiti gasnu jednačinu bez ruskog gasa.
Što se nas tiče, ako budemo morali, mi možemo da ugasimo isporuke ruskog gasa, ali je uslov da imamo dovoljno drva. Bojim se da ovde, ali ni u Evropi, nema toliko šuma.
021: Pre nekoliko dana rekli ste da su izjave bugarskih zvaničnika o neprodužavanju ugovora o kupovini gasa sa Rusijom "pusti snovi". U međuvremenu, Bugarska, kao i druge zemlje EU, za gas će morati da plaćaju u rubljama. Šta je plan Srbije ukoliko sve pođe po zlu, dođe do totalnog rata i, na primer, do neproduženja ugovora?
Bajatović: Ako pođe po zlu, ne bi bila kažnjena samo Srbija, bila bi kažnjena i Bugarska. Ko se najviše smrzao 2009. godine? Pa Bugari. A šta je Evropa uradila? Videla je koliko ima zaliha u skladištima, kolika je unutrašnja potrošnja i isključila industriju da bi grejala stanovništvo, jer je bio januar. Može to i sad, ali je to apokaliptični scenario - pada proizvodnja, nema radnih mesta, nastupa inflacija. Dakle, takav scenario ne bi pogodio samo Srbiju.
Kad neko kaže "uveli smo Rusiji sankciji", onda treba postaviti i pitanje - a ko ih je sve uveo? Amerika, Kanada, Evropa, Japan, Australija i Južna Koreja. Kina, Indija, Pakistan, Brazil nisu, hoću reći da 80 odsto ljudi živi u državama koje nisu uvele sankcije Rusiji. Čitava situacija najviše odgovara Americi, jer oporavlja svoju industriju, oni mogu da rade po ovim cenama. Takođe, Rusija će da dobije više para za istu količinu energenata. I sad Amerikanci odjednom pregovaraju sa Iranom, odjednom je dozvoljeno pregovarati o uvozu venecuelanske nafte u Ameriku.
U čitavoj ovoj priči ima mnogo licemerja. Zaključci su da Putin ne sme da izgubi ovaj rat, jer će izgubiti Rusiju, dok Amerikanci žele svoju šapu u Evropu.
A gde smo tu mi? Ne interesuje me vazalna Srbija, kao ni vazalna Evropa.
021: Rekli ste da neće biti poskupljenja gasa do 31. maja i da se o tome razgovara sa "Gaspromom". Dokle se stiglo u tim pregovorima?
Bajatović: Imamo izrazito neravnomernu potrošnju gasa. Ako ti kažeš da ćeš da kupiš tri milijarde kubnih metara, po pravilima, tebi se svaki dan isporučuje 8,2 miliona. Međutim, realna potrošnja ne izgleda tako. Mi smo u decembru imali dnevnu potrošnju od 12, 14, pa i 17 miliona kubnih metara gasa, onda se desi da padne ispod tih osam, pa se opet popne. Ranije smo to bilansirali na nivou godine i "Gaspromeksport" nam nije naplaćivao penale. Međutim, sad kad je došlo do krize sa ostalim snabdevačima, ne može Srbija da ima ono što niko u Evropi nema, a uz to imamo cenu koju nema niko u Evropi, ali na dve milijarde kubnih metara godišnje.
Prvo o čemu treba da razgovaramo je količina, drugo - da li možemo da dobijemo način na koji ćemo obračunavati pikove? Dakle, imate početnu cenu, pa imate formulu, naftnu, tržišnu ili kombinaciju berzanske cene, a onda se za pikove uvodi nešto što se u praksi naziva skala. Ta skala kaže, ako si danas umesto šest miliona preuzeo osam, onda plaćaš pet posto više, ako si uzeo između osam i deset miliona, plaćaš 10 posto više...
Mi smo poslali naše predloge, "Gasprom" je dobro upoznat sa svim tim. Oni su rekli kako je za sve zemlje jednako, ali mi i dalje pregovaramo. Šta je bitno? Biće bitan miks naftne i berzanske formule i skala koja će rešavati pikove, odnosno fleksibilnost, koja bi Srbiji trebalo da dozvoli da u kontrolisanim i unapred dogovorenim uslovima dobije odgovarajuće količine gasa, gde se razlika za pikove mora nešto platiti, jer su oni najskuplji.
I tu počinjemo da pričamo o ozbiljnim stvarima. Dakle, još jednom da razgraničimo, neće biti plaćanja transporta od strane "Gasproma" u rubljama. Mi sasvim normalno plaćamo, plaćamo domaćoj firmi i nemamo problem.
021: U tom kontekstu srpsko-ruskih odnosa, pojavili su se glasovi i da bi država trebalo da otkupi akcije NIS-a.
Bajatović: Da budem iskren, a znam da će me pojesti u javnosti, neće to biti lako dogovoriti, ali ako zaista dođemo do pozicije u kojoj ne možemo da kupujemo rusku naftu, mi moramo da preduzmemo neke korake da u Srbiji prerađujemo naftu. Ako je ne možemo dobiti za te kapacitete, a druge rafinerije nemamo, moraćemo da razgovaramo sa Rusima kako to da rešimo. Ipak, za sada, to pitanje nije otvoreno.
Ima raznih razmišljanja, jer se svi boje krize, ali za sada otkup akcija nije na stolu. Ako bude na stolu, javnost će sa tim biti upoznata. Dakle, da, postoje problemi koje moramo da rešavamo. NIS je osnovan po svim evropskim pravilima, kao što je osnovan i "Gastrans" i "Banatski dvor", ispoštovana su sve evropske regulative. Ako je tako, zašto bismo mi imali problem da kupujemo rusku naftu. I, uostalom, na nivou EU još uvek nije doneta odluka da se ne kupuje ruska nafta, jer je nemoguće nadoknaditi količine, što je slučaj i sa gasom.
021: Poznati ekonomista Branko Milanović govoreći o politici sedenja Srbije na više stolica, među kojima su SAD, EU, Rusija i Kina, rekao je da ruska stolica više ne postoji, ocenjujući da je njen politički i ekonomski uticaj u padu. Šta u takvoj situaciji raditi, gde tražiti prijatelje, imajući u vidu i ono što ste rekli da ne želite - ni Evropu, a ni Srbiju koje su vazalne?
Bajatović: Kada govorim o Evropi, ne znam kakva bi bila razlika u vazalnosti prema Americi ili Rusiji. Što se tiče Srbije, mi treba da probamo da zadržimo neutralnost i to ne samo vojnu. Pogledajte šta su uslovi Srbiji da uđe u EU - nema rezolucije 1244, nema Kosova koje ulazi u NATO, Ujedinjene nacije i postaje samostalna država, nema Srba u Crnoj Gori. To je ono što hoće da postignu, možda će neko onda postaviti pitanje i o autonomiji Sandžaka, Raške ili da možda treba prepraviti autonomiju Vojvodine.
Na to pitanje ne mogu da vam odgovorim kao državni službenik, ali mogu kao Dušan Bajatović. Svet više nije tako jednostavan, ne postoje samo Amerika i Evropa, pitanje je šta mi možemo da izdržimo ili uradimo ukoliko izgubimo političku podršku Rusije i sve bolje odnose sa Kinom. Naša pozicija u pregovorima sa Evropom i, potencijalno sa SAD, bolja je dok postoje Moskva i Peking.
Nije ovde priča o stolicama, već o šahu. Vi igrate šah istovremeno na četiri table i rezultat ne mora biti 4:0 ili 0:4. Stolice su pojednostavljeno posmatranje pozicije Srbije. Uostalom o velikoj šahovskoj tabli pisao je Zbignjev Bžežinski. Amerika više ne može da bude hegemon, 21 odsto joj je društveni proizvod, Evropa je pala na devet odsto pa se za "Staru damu" momci više ne otimaju, gubi tehnološku trku, sirovinski i energetski je zavisna... Po prvi put od velike ekonomske krize može se govoriti o socijalnoj nestabilnosti u Evropi, a samim tim i o političkoj.
Portal 021.rs će objaviti razgovor novinara Živana Lazića sa Dušanom Bajatovićem na temu energetike, koji će biti dostupan čitaocima prijavljenim na nedeljni njuzleter. Ukoliko želite da pročitate i ovaj razgovor, prijavite se besplatno upisivanjem mejla na koji želite da vam stigne razgovor.
021: Pre nekoliko godina požalili ste se na to da u "Srbijagasu" imate problem sa neplaćanjem gasa koji ste isporučili. Kakva je sada situacija i ko su najveći dužnici?
Bajatović: Naplata gasa u Srbiji je 98 odsto, što je svetski i evropski standard. Bude kašnjenja, zavisno od priliva, kod toplana vrlo retko što je ranije bila praksa. Imate poljoprivrednike koji su otvorili sušare, dođu i kažu da im se da gas, a da će novac doneti za tri meseca i moram da kažem da uglavnom niko ne laže. Ono što je problem kod "Srbijagasa" jeste to što mi kao sredstvo obezbeđenja uglavnom imamo menice, niko ne daje bankarske garancije i mi naše rizike ni ne prenosimo na krajnje kupce.
Trenutno, Toplana u Jagodini duguje malo više nego što bi trebalo, beogradske i novosadske elektrane perfektno rade. Imamo stari problem sa DP "Novi Sad - gas", tu je upravljanje preuzeo "Srbijagas". "Novi Sad - gas" će biti dobra firma, pokazalo se u međuvremenu da snabdevanje gasom mora da bude tržišna, a ne komunalna delatnost.
021: Prošle godine je "Srbijagas" posetio i državni revizor i utvrdio je da su mimo Zakona o javnim nabavkama dogovoreni poslovi od 1,35 milijardi dinara, a da su bez sprovedenog postupka javne nabavke izvršeni radovi na gasifikaciji opština u iznosu od najmanje 15,5 milijardi dinara. Otkud ove nepravilnosti?
Bajatović: To tako postavlja Državni revizor i mi poštujemo odluke revizije. Državni revizor nam je rekao da to ne radimo više, ali teško da bismo uradili gasifikaciju u Srbiji i uvek imali dovoljno kvalitetnih delova da je svaki put sve kako nalaže trenutni Zakon o javnim nabavkama. Da, postoje situacije u kojima zbog investicija nismo imali vremena za javne nabavke, a po zaključku Vlade Republike Srbije mi smo obavljali skraćene postupke, gde smo pozivali pet-deset firmi koje su se javljale.
Ali postoje oni koji dolaze i ruše te postupke, pa od drugih učesnika traže novac. Daću vam primer, ako "Srbijagas" sad na vreme ne izvrši izmeštanje svih gasovoda, recimo, na nekim auto-putevima koji se grade, skuplji je jedan dan penala nego sama nabavka.
Da li ću ja za to biti osuđen, pa verovatno hoću, a koja će biti kazna, to ćemo videti. Mi smo dali odgovore na te primedbe, pa ćemo videti šta će biti. Ako treba ići ću na sud, pa nek se utvrđuje koja je šteta, a koja korist. Naravno, mislim da je veća korist bila, znate i sami da je kod nas najveći problem bila eksproprijacija, rastu ti troškovi projekta, kasniš. Ja sam to rešavao, da budem iskren, onako kako sam mislio da je na ivici zakona, a kako će da presudi sudija, to ću da ostavim nezavisnom tužilaštvu i sudstvu Srbije.
021: Još jedna od zamerki je bila ta da ste direktor iako vam je istekao mandat. U međuvremenu je raspisan konkurs, da li je to sad rešeno?
Bajatović: Nije rešeno. Konkurs je bio sproveden i 2016, bio sam prvi i nikad nisam imenovan. Sad je opet konkurs i ništa se ne dešava. Mene ovde pet godina ubeđuju da sam direktor, i još uvek sam upisan u APR-u. Pisali su mi prijave, između ostalog, i ministarka Zorana Mihajlović, kako ja obavljanjem ove delatnosti nanosim štetu Republici Srbiji, potpisujem ugovore koji su ništavni - što nije tačno.
Nema veze, ali potencijalno, ja sam u nekoj vrsti krivičnog dela. Zašto je to tako možete da pitate samo našeg osnivača - Vladu Republike Srbije. I za to što smo radili skraćene postupke, ja imam odluke Vlade Srbije, zato što su investicije koje ćemo dobiti kada potpišete ugovor daleko veće vrednosti od onoga koliko koštaju ti prekršaji. Tamo gde smo mogli da čekamo, mi smo sprovodili proceduru, nismo tamo gde smo mislili da to ne treba, a imamo naše pravno tumačenje i tvrdimo da je dobro, jer smo konsultovali najbolje advokate i ukazali na najbolje prakse.
Mi smo uradili dobar posao za "Srbijagas", za državu Srbiju i lokalne samouprave. Kolika će biti cena toga za mene, to mi nije toliko važno. Rešenje situacije je da Vlada Srbije konačno imenuje direktora "Srbijagasa". Konkurs je otvoren, a ja nisam jedini kandidat.
021: Sve je i dalje po tom nekom "dačićevskom principu" da se možda ne zna ko će biti ministar energetike, ali se zna ko će biti direktor "Srbijagasa". Na čelu preduzeća ste već 14 godina.
Bajatović: Znam da postoji legenda kako sam ruski čovek i kako mi ne mogu ništa. Toga sam se naslušao. Samo dok isporučuješ rezultat možeš da budeš na ovom mestu, sve ostalo je pogrešno.
021: Ipak, jednom prilikom ste rekli da ste na čelo preduzeća došli po političkoj liniji.
Bajatović: Da, došao sam na dva do šest meseci. Sada sam i doktor tehničkih nauka sa Fakulteta tehničkih nauka...
021: Bilo je medijskih napisa da vas niko nije video fakultetu.
Bajatović: Nisu mogli da me vide zato što se doktorske studije organizuju ukoliko ima pet kandidata, a na smeru nas je bilo dvoje. Svi su čitali taj rad i jedva su čekali da nađu plagijat. Pa što ga nisu našli?
Među 1.420 radova koji su urađeni na tu temu u svetu, ovaj ima najmanju marginu greške. Neka ga ospore. Nigde nisam stavio titulu dr. Upisao sam doktorat jer sam smatrao da mogu da ukažem na novu praksu i nove modele predviđanja i tranzicije potrošnje sistema snabdevanja gasom i to smo uradili odlično, kako u predikciji cene, tako i u potrošnji. Jedini smo od svih obrađivača imali kompletne podatke, uključujući i pravac vetra. Konsultovao sam stručnjake, a sve ideje su moje.
I svi su jedva čekali da pročitaju taj rad i kad sam ga objavio, više niko nije galamio. Ne vidim zašto bismo svi mi po pravilu bili problematični kada je u pitanju znanje. Na kraju krajeva, tu su rezultati.
021: U ovoj situaciji nedostajalo bi nam još samo da se ponovo podgreje sukob između vas i ministarke Zorane Mihajlović. Odakle ta netrpeljivost, je li reč o sukobu dva koncepta ili tome da zastupate interese različitih strana?
Bajatović: Mi bismo bili loši državni činovnici ukoliko bi se sve zasnivalo na lobijima, ali to su zaista dva koncepta, koja su nepomirljiva. Ja sam za to da iskoristimo naše potencijale koje imamo u energetici na bolji i drugačiji način, mislim i na ugalj, nuklearnu energiju, hidroelektrane, a mnogo manje sam zainteresovan za razvoj alternativnih izvora energije, jer mislim da je to pogrešan pravac. Druga konceptualna razlika je ta što je Mihajlović mislila da "Srbijagas" treba što pre počistiti sa scene, prevesti u akcionarsko društvo, a transport i distribuciju postaviti kao neku vrstu javnih preduzeća.
Bio sam protiv te ideje i svoj stav sam branio pred MMF-om, Svetskom bankom i Vladom Srbije. Mislim da taj proces treba da bude sporiji i kontrolisan, treba nam još neko vreme da "Srbijagas" bude javno preduzeće da bismo mogli da budemo potpomognuti Vladom Srbije bar do vremena dok se ne završi gasifikacija države. Ovde se išlo na privatizaciju, na akcionarsko društvo, na nekontrolisano otvaranje tržišta, gde bi kajmak skidali oni koji mogu da dampiraju cene ili da uzmu najboljeg klijenta, a da socijalnu politiku ostave "Srbijagasu" i da imamo bezrazložne troškove. To je deo tih stvari koje su se dešavale.
U upravljačkom smislu saradnja između ministarstva i "Srbijagasa" nikada nije bila ugrožena. Da, postojao je javni sukob, postojale su optužbe pre svega na moj račun, ali ja sam imenovan od strane Republike Srbije, a ministarstvo ima upravni i inspekcijski nadzor.
021: Između ostalog, Zorana Mihajlović vas je prozivala i zbog vaše zarade, koja je za srpske uslove enormna. O kakvom društvu mašta socijalista sa platama čija je vrednost veća od tri miliona dinara?
Bajatović: Većina mojih kolega koji obavljaju menadžerski posao u ovom obimu, ima veću platu nego ja. Druga stvar, moja plata u "Srbijagasu" je 1.400 evra, sve ostalo je iz međunarodnih kompanija. Da je neko Hans ili Toni, niko ga ne bi pitao to. S druge strane, time neću da se hvalim ni sad pred vama, ali možete da pitate sekretarice ili da konsultujete bankarski račun, pa kako ja da pomognem drugim ljudima?
Ako taj novac ne bi bio isplaćen, on bi se izgubio u bilansima preduzeća i ne bi pripao nikome, a ovako pripadne meni, ostavim nešto sebi, ali pomognem i drugima. Uopšte ne vidim kakve to veze ima sa budućim društvom, naravno da bih želeo da Srbija bude slobodarska i socijalno pravedna, da svi imaju posla i bolje plate. Ja to prosto tako gledam, ali ću ostaviti vašim čitaocima da sami sude o tome.
021: Kada bi vam neko rekao da ste crvena buržoazija, da li biste se usprotivili toj tvrdnji i šta bi bili vaši kontraargumenti?
Bajatović: Ja crven jesam, ali buržoazija nisam. Sada da dođete kod mene na vikendicu, gde živim, naći ćete slaninu, kobasicu, kulen, šunku, a sigurno nećete naći kavijar. A ni bazen.
021: Ali kod nekoga nećete naći ni slaninu, ni šunku...
Bajatović: Ja sam spreman da podelim to slanine i šunke što imam sa drugima. Ima 12 porodica koje pomažem direktno. To je moj izbor, šta da radim. Mada, kod mojih Sremaca, čak i ako su siromašni, nema kuće u kojoj nema slanine ili šunke.
021: I kada se govori o tome da vam se drma stolica, mnogi će reći da se o tome ne odlučuje u Vladi, već da je odlučeno negde drugde, uz pogled prema Rusiji.
Bajatović: Što se tiče "Srbijagasa", o tome se odlučuje u Vladi Republike Srbije, nije to jedina kompanija koja sarađuje sa Rusima. Kao što vidite, kod mene u kancelariji ima slika sa Putinom, Berluskonijem, sa Milerom, Šojguom, Vučićem, ruskim patrijarhom, šta je tu tema?
021: Da li ste ruski čovek?
Bajatović: Ja sam samo Srbin. Kaže Aleksej Miler (čita isečak iz novina) "Gasprom" i "Srbijagas" imaju harmoničnu i efikasnu saradnju, velika zasluga za to pripada rukovodstvu "Srbijagasa" i, nema sumnje, Dušanu Bajatoviću. Zahvaljujući konstruktivnom pristupu uspešno sarađujemo u oblasti snabdevanja i skladištenja gasa... Za više od 10 godina istorije zajedničkog rada rukovodilac "Srbijagasa" i ja smo uspostavili ne samo dobre poslovne, nego i ljudske odnose.
Evo, neka vam Miler odgovori. To je normalno, u biznisu to ništa nije nenormalno. Druga je stvar da li radiš po dobrim uzansama ili ne.
021: Partner ste Srpskoj naprednoj stranci u vlasti već deset godina. Na površini sve deluje dosta glatko, ali ponekad uvidimo znake netrpeljivosti - lokalni izbori u Beočinu, Zobenica vam je bio poručio da marširate u politički neuspeh tokom izbora za savete mesnih zajednica u Ravnom Selu, bilo je napeto prilikom formiranja pokrajinske vlade... Kako ocenjujete saradnju sa SNS-om i ne deluje li vam da je ona, na neki način, pojela SPS?
Bajatović: Znate kako to izgleda u praksi? Odnose kreiraju Dačić i Vučić, a svi mi ostali se malo cakamo ispod stola. To je politička borba. SPS i SNS dele dosta toga što bi se zvalo zajedničko biračko telo, s tim što su oni sada veći, a mi manji, imaju bolju organizaciju i stranačku vojsku, a mi želimo da zadržimo svoj identitet i to nije baš uvek jednostavno.
Isto tako treba razumeti i to da je SPS posle 2000. godine opredelio odnos između Koštunice i Đinđića, pa je manjinskom podrškom dao Koštunici da bude vlast, 2007. bili smo nešto kratko opozicija, ali se bez nas ne može. Podržali smo Tadića i onda smo 2012. podržali Vučića. I dan-danas tvrdim da nema političke stabilnosti u Srbiji bez SPS-a, a to da nekad zagrljaj Srpske napredne stranke, na način kako ga mi vidimo ili kako ga percipira javnost, baš i nije prijatan, to je politička borba. Mi i SNS delimo dosta toga kada je u pitanju nacionalni interes, ali u nekim drugim segmentima naravno da ima nekih sudaranja.
U svakom slučaju, ovo što se naziva Druga Srbija, iako ne volim tu podelu, to je sada stvarna opozicija. Ipak, mislim da će zbir SPS-a i SNS-a u narednom periodu omogućiti dalju političku stabilnost i lično mislim da je to dobro. Sukobi između SNS-a i SPS-a su različiti i različitog su intenziteta, a bojim se da su često mnogo veći na lokalu u odnosu na ono što se tiče vrha stranaka, ali i to je život.
021: Ukoliko pogledamo učinak SPS-a na parlamentarnim izborima, od 2007. do 2012. broj glasova je rastao, i onda, nakon dogovora sa naprednjacima pada i spušta se na oko 10 odsto podrške izašlih u 2020. Šta je cilj SPS-a na izborima 3. aprila?
Bajatović: SPS je zadržao svoj identitet. Jedini proklamovani cilj koji smo mi zacrtali, pošto smo napravili politički dogovor sa SNS-om, jeste da Vučić pobedi u prvom krugu, a da mi imamo dovoljan broj glasova da u raspodeli snaga Ivica Dačić bude premijer. To su naši javno proklamovani ciljevi.
Naravno, želimo da osvojimo što veći broj glasova i da imamo što više moći. Mislim da bi vlast bila najstabilnija ukoliko bi se nastavila saradnja između SPS i SNS. Na to gledam čak i kao privrednik, ne samo kao član SPS-a.
021: Veoma je zanimljiva situacija u Beogradu, koji se sad opisuje kao politička klackalica na kojoj bi prevagu mogla da odnese opozicija. Postoji li mogućnost da u slučaju dobrog rezultata opozicije, socijalisti pređu na njihovu stranu ukoliko to bude potrebno zarad rušenja beogradske vlasti?
Bajatović: Ne postoji. Bilo bi krajnje politički nemoralno da SPS da većinu opozicionim snagama, jer tu nema više ništa zajedničko. U momentu kada je SPS pravio koaliciju sa Demokratskom strankom postojao je jedan uslov koji je ispunjen od strane DS-a - potpisana je deklaracija o nacionalnom pomirenju i smirene su političke strasti. To je bilo uspešno za Srbiju, jer su bile jake nacionalne snage, pre svega Srpska radikalna stranka. Potom se došlo do ideje za koju nisam siguran da je samo podržana u Srbiji, da se napravi SNS, da se pobegne od tog srpskog nacionalizma, da se te dve Srbije približe.
Mislim da je politička scena u Srbiji 2008. godine učinjena mnogo manje napregnutom, sa mnogo manjim potencijalnom unutrašnjeg društvenog sukoba, a 2012. se desilo šta se desilo i o tome je odlučivao narod. Nije bilo elemenata društvenog sukoba na glasanju 2012. i mislim da je to vrlo značajno. Naravno da je uloga SPS-a u svemu tome prepoznata kod građana, pa smo imali i veći broj glasova.
Sada, u uslovima postojanja jedne predominantne stranke, koja je narasla na 750.000 članova, naravno da se javlja pritisak i na nas koji smo manji partner. Teško da će neko ukinuti Socijalističku partiju Srbije, to je nemoguć događaj.
021: SPS je u poslednjih nekoliko kampanja nastojala da se rebrendira, da prikaže svoju mlađu i drugačiju sliku, pa onda, opet, kao redovnog partnera u političkom životu imate Palmu, tvrdokornog tradicionalistu koji se ponaša kao pijani tetak na slavama, deleći novac kome kako odluči, zavrće ruke novinarima... U kojoj meri je Palma neko ko doprinosi socijalistima, a u kojoj balast sa snagom lokalnog karaktera?
Bajatović: Nesporno je da Palma ima svoje biračko telo u unutrašnjosti Srbije i vi želite da saberete te glasove. To je razlika u mentalitetu, ni ja ne mogu da odem u Jagodinu i govorim kao što govorim na nekoj tribini u Novom Sadu. Oni ljudi to slušaju i doživljavaju na drugačiji način, drugačiji su njihovi problemi. I SPS se prilagođava okruženju.
Da, ponekad ima sitnih nerazumevanja ili varničenja, to nije neka tajna. Šta mislite da je SNS-u idealno sa svim njihovim partnerima? Pa nije. Ako ste hteli da saznate da li ima nekih varničenja, ima, ali su to uvek neke stvari koje su sitne u odnosu na glavni cilj.
021: Ove godine navršava se i deset godina vlasti naprednjaka u Srbiji, čiji je stalni partner SPS. Čujemo brojne zamerke, od pitanja slobode medija, korupcije, pravne države, do toga da se jedan čovek o svemu pita. Srbija 2012 - 2022 - kakva je to država?
Bajatović: Kada čitam evropske izveštaje, koje čitam u kontinuitetu, onda oni lutaju u zavisnosti od toga ko je čiji lobista u Evropskom parlamentu, a govorim o nama iz Srbije. Čitao sam izveštaj Human Rights Watch-a, ja se prosto ne bih složio sa svim tim. A da li ovde postoji jedna oštra podela u medijima? Postoji.
021: Da li je društvo podeljenije danas u odnosu na 2012. godinu?
Bajatović: Nije. Iz prostog razloga što mislim da smo svi savladali lekcije. Ja od te vrste podeljenosti samo imam problem, a mi ne možemo da osporimo da je ova vlast uradile neke stvari dobro.
Da li može bolje? Uvek može bolje. Često imam problem kad objašnjavamo šta je uradila prethodna vlast, spomenućemo i to, ali moramo da spomenemo šta smo mi uradili i šta ćemo uraditi, jer mislim da bi ljudi morali da razgovaraju o tome šta ćemo uraditi. Imate televizije sa stranim i sa domaćim kapitalom, kao da smo se podelili po ne znam kom osnovu, pa neka gleda svako šta hoće.
021: Često se govori o povratku u devedesete. Ono o čemu možemo govoriti da je slično u odnosu na te godine jeste moć koju jedan čovek ima. I sada imamo te usporedbe da je Vučić kao Milošević. Znali ste Miloševića, znate Vučića, šta mislite o takvoj tvrdnji?
Bajatović: To su dva potpuno različita politička stila. Međutim, mi smo i Borisa Tadića zvali Bota u jednom momentu, pa je dobio bele listiće i izgubio izbore. To je stvar percepcije birača. Vučić ima potpuno drugu tehnologiju, SNS igra totalni fudbal, moraš da igraš i kad imaš i kad nemaš loptu. Mi smo Miloševića molili da se pojavi, Vučića ne moraš, on svaki dan odgovara na pitanja.
021: Je li vam iritantno to kada se stalno pojavljuje?
Bajatović: Meni nije, ali znam i one kojima jeste.
021: Ako je nešto u Srbiji povezano sa politikom, to je onda fudbal. Da li vam je FK Vojvodina bolna tema?
Bajatović: Da, odmah su mi potrebna dva kafetina, a inače nikad ne pijem tablete za glavu. Kad je došla uprava koja je i sada u nešto izmenjenom sastavu aktuelna, klub je bio potpuno opljačkan. Mi smo tužilaštvu predali krivičnu prijavu, po kojoj niko nije postupio. Tu se stalo. Preko 20 miliona evra je uloženo u FK Vojvodina i veliki deo novca je otišao na vraćanje starih dugova, sudskih presuda, neplaćenih računa, plata, neisplaćenih transfera.
Mi sada i "Vujadin Boškov" možemo da upišemo u vlasništvo FK Vojvodina, dotle smo stigli. Vojvodina nema starih dugova. Dugujemo tri plate, nažalost u uslovima u kojima se sada nalazimo nisam mogao da obezbedim toliko novca da isplatimo i te tri plate, a uz to moramo za licencu da uradimo sve što treba, a to nisu male pare.
Platili smo sve dugove gradu, a nisam siguran da su Zvezda i Partizan platili sve komunalne dugove. Očistili smo klub od dugova i on je sada dobar. Mislim da imamo i dobar tim, ove sezone nismo nekako imali sreće sa rezultatom. Nama je bio cilj da uredimo klub, da napravimo rezultat što je bilo osvajanje Kupa, da budemo u vrhu, da napravimo tim koji će nas dovesti do toga da Vojvodina ima sopstvene prihode a ne da se sve svodi koliko ću ja od koga da nakupim, izmolim.
021: Ove sezone su rezultati slabiji, igra je bleda. Da li ste za to da se predsednik kluba Dragoljub Samardžić povuče sa funkcije?
Bajatović: Nisam razgovarao sa gospodinom Samardžićem nikada o tome. Domaći zadatak da rešimo probleme u FK Vojvodina dobili smo Miloš Vučević i ja. I mi smo ih rešili. Nisam siguran da za sadašnju situaciju možemo da krivimo predsednika kluba, ali se to nekako uvek premesti na upravu, pa i na predsednika. Pitanje njegovog povlačenja nije otvoreno, za to bih sigurno morao da znam. Na kraju krajeva, za vreme njegovog predsednikovanja ostvareni su takođe dobri rezultati.
021: Pomenuli ste gradonačelnika Novog Sada. Koliki je uticaj Miloša Vučevića na FK Vojvodina?
Bajatović: Miloš Vučević se meša u sve to, da budem iskren, isključivo samo ako mora, i to u smislu rešavanja tenzija. Pola ljudi je opredelio Miloš, pola ja i to je dalo rezultat. Vojvodina je građanski klub i ne bavimo se politikom u klubu. Nažalost, u Srbiji ne možete ništa ni da uradite a da prethodno nemate političku podršku, to je prosto tako, i to se pokazalo kao dobro za FK Vojvodina. To što rezultati sada ne prate sve ono što je urađeno, to je stvar o kojoj mora da se razgovara.
021: Samardžić je sada na meti navijača, ili preciznije rečeno severa Karađorđa. U nekoliko navrata i vi ste bili meta napada, optužbi, ali i brojnih uvreda. Šta je to što severna tribina "Karađorđa" želi od kluba?
Bajatović: Nama su potrebni i "severnjaci" i "slaninari", Vojvodini treba pun stadion, možda i novi stadion. Zvezda, Partizan i Vojvodina bi trebalo da budu sveto trojstvo. Uprava kluba, a i ja lično, mislimo da ne možemo mi ad hoc da upravljamo klubom i ne može to da zavisi od navijača, ali u svakom klubu, pa i u Barseloni, navijači se pitaju.
E sad, šta je mera stvari, ovde često imamo odsustvo upravo toga, to je nešto o čemu moramo da razgovaramo. Ova uprava je imala integritet da izdrži pritiske navijača kada su se javljali zahtevi koje nismo želeli da prihvatimo. Tamo gde smo mogli da prihvatimo zahteve, to smo učinili. Ali, ponoviću, ne mogu navijači sami da upravljaju klubom.
021: Prošle su skoro tri godine od kada ste rekli da će se graditi novi stadion Karađorđe. Nije se dogodilo. Zbog čega?
Bajatović: "Srbijagas" je uradio projekat novog stadiona, platio ga, sve uz odobrenje našeg osnivača. Projekat je gotov i može da bude predat u vlasništvo Grada Novog Sada, jer je stadion gradsko vlasništvo. Problem su lokali, većina njih je neregularna, mnogi su se proširili pod tribine, zauzeli prostore i to je problem koji je teško rešiv. U budućnosti, ukoliko želimo da imamo stadion tu gde želimo da ga imamo, moraćemo da razgovaramo sa vlasnicima. Ono što im ne pripada ne može im biti plaćeno, a za ono što je u njihovom vlasništvu moramo da nađemo način da se to nadoknadi ili isplati. Nema tu neke velike umetnosti. Sve to zahteva dodatne pare, a teško ih možete odobriti kroz stavku u budžetu, tako da ćemo morati da ih nađemo na neki drugi način.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 13
Objektivan
Bajatović je na sve teme pogodio u centar i to samo ljudi sa ozbiljnim predrasudama ne mogu da prihvate!
A3
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar