Vraćanje NIS-a u državno vlasništvo - loša ideja uz loše namere
Pre nego što je Gaspromnjeft kupio većinsko vlasništvo, Naftna industrija Srbije je bila izrazito zaostala kompanija.
Foto: 021.rs
NIS-ovu prodajnu mrežu su sa tržišta potpuno potisnule privatne pumpadžije. Uz to je imao i 1,2 milijarde evra duga.
Petnaest godina kasnije je po tehnologiji među modernijima u Evropi, osvojila je 74 odsto domaćeg i izlazi na okolna tržišta, a prošlogodišnji profit je 180 miliona evra.
Svakako da ovakav razvoj ne može da ostane neprimećen, pogotovo od onih koji pokušavaju da usmeravaju tokove života na važnim geopolitičkim tačkama sveta. I NIS se našao na udaru sankcija.
Formalno, razlog se našao u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta, jedne od 12 ruskih kompanija sa kojima je evrounijskim firmama zabranjeno da posluju. Tako je hrvatski JANAF, upravljač naftovodom, obznanio da u novim okolnostima neće pružati poslovnu uslugu svom najvećem partneru. Podsetimo se, NIS godišnje dopremi do Pančevačke rafinerije cevovodom od Omišlja oko 2,95 miliona tona uvoznog "crnog zlata" i to je krupan posao za oba partnera.
Manje čujni
Mada je odluka podvedena pod mnogo šire sankcije prema Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, nije teško uočiti niz nelogičnosti. Formulisana je tako da njeno polje dejstva počinje i završava se u Srbiji. NIS je jedini prerađivač nafte u nas, pa bi primena odluke značila ili da svu količinu goriva uvozimo ili da naftu dopremamo železnicom i drumom, što dovodi u pitanje isplativost celog posla.
S druge strane, prerađivači u drugim državama mogu da nastave da kupuju sirovu naftu, rusku ili bilo koju drugu, pošto ili nisu u većinskom ruskom suvlasništvu ili su izuzeti od primene propisa.
Srpski medijski prostor je ovih dana prepun ideja kako da se reši neugodna situacija. Smisleniji predlozi su ređi i manje čujni. Tako se tek pre dan-dva prvi put čulo da bi bilo dobro da Gaspromnjeft pronađe pouzdanu i u biznis upućenu rusku kompaniju izvan 12 sa spiska kažnjenih koja bi privremeno bila suvlasnik. Nešto češće se pominjala mogućnost da srpska država i(li) mali akcionari od Gaspromnjefta, vlasnika 56,15 odsto, otkupe 6,16 odsto akcija tako da Rusi izgube, moguće je opet privremeno, većinsko suvlasništvo, ali da ostanu upravljači NIS-om.
Sluga iz Brisela
Dominantna ideja da se izbegne dejstvo sankcija čiji su stvarni kreatori u Vašingtonu, a formalni, moglo bi se reći realizatori, u Briselu, jeste svojevrsna nacionalizacija, pri čemu bi se drugoj strani isplatila odgovarajuća nadoknada. Budimo realni, podosta je i onih koji bi da podržave NIS tako da ne plate ništa - dakle, da otmu tuđe.
Upravo su ovi predlozi sporni. To je zahtev da se NIS vrati u državno vlasništvo, potom i u pravnu formu javnog preduzeća. Problem je upravo očajno rđavo iskustvo poslovanja u ovakvom statusu. Stranke su, prvo SPS i JUL, a kako se menjala struktura vlasti i ostale partije, neprekidno zapošljavale aktiviste, pa je u jednom periodu u celom sistemu bilo i više od 18.000 radnika. Gubici su se iz godinu u godinu gomilali. Investicija nije bilo cirka dve decenije, tehnološki zastoj bio je vidljiv bezmalo u svakom od brojnih tehnoloških procesa.
Zaboravljeni "dizelaši"
Nismo ni primetili da su nestali takozvani "dizelaši", ošišani i neobično snažni zakupci ili, ređe, suvlasnici pojedinih pumpi koje su jedno vreme potpuno potisnule i NAP i Jugopetrol, nekadašnje segmente NIS-a zadužene za distribuciju i prodaju goriva. U ne baš kratkom razdoblju, od stotinak NAP-ovih pumpi samo nekolicina je poslovala pozitivno, toliko su se "dizelaši" proširili na račun javnog preduzeća. Novi, većinski suvlasnik je očas očistio prišljamčeni parazitski sloj. Sada je NIS prodajom izašao i na tržišta Rumunije, BiH, Bugarske, dok u Srbiji drži 74 odsto tržišta. Podsetimo, nekada je bio ispod 20, pa i niže.
Novi vlasnik je i istraživanja proširio na BiH i Rumuniju, a prethodno je kupio nedostajuću i modernu opremu. Naravno i da prava na inostranim poljima koštaju. Možda su najkrupnije i najveće investicije u preradu. Pančevačka rafinerija je od izrazito zaostale dospela do, po tehnološkoj modernosti, prve evropske lige. I što je najvažnije, ulaganja se neprekidno nastavljaju, što vozači najbolje osete u gorivu koje je kvalitetnije nego ranije.
Korak dalje
Učinjen je i korak dalje, kupljena je Petrohemija, a ključna tačka aranžmana je investicija vredna više od 200 miliona evra u potpuno nov pogon. Time NIS od energetske postaje i kompanija za petrohemijsku preradu nafte.
Daleko od toga da je sve od dolaska novog većinskog suvlasnika bilo baš potaman. Ali, ulazak Gaspomnjefta u NIS se pokazao kao pun pogodak. Novosadska kompanija se na tržištu itekako uspešno nosi sa rivalima koji su decenijama bili znatno, čak i neuporedivo uspešniji. Primera radi, tokom jugoslovenskog perioda, zagrebačka INA je bila otprilike dva do dva i po puta bolja, po svakom parametru. Imala je više nafte sa domaćih polja, napredniju preradu, time i bolji kvalitet goriva. Možda je najveća razlika bila u prodajnoj mreži. Tokom prvih petnaestak godina postjugoslovenskog perioda, razlika u korist INA-e je još dodatno uvećana.
Političke hijene
Danas je ovdašnja firma neuporedivo uspešnija u svakom pogledu. NIS je ne samo najveći punilac državnog budžeta, već i intenzivno investira. Procena je da je do sada uložio, računajući i kupoprodajnih 400 miliona, preko 2,1 milijardi evra, od kojih je skoro pola uneto. Iz poslovanja preduzeća je druga polovina.
Nije teško zaključiti da je po NIS, korisnike goriva i celu Srbiju najbolje da se zadrže postojeća vlasnička i upravljačka struktura. Rešenje problema je u traženju izuzeća od kaznene odredbe, potom u ukidanju štetnih ograničavanja u globalnoj trgovini. Neka druga rešenja možda mogu privremeno da pomognu, ali među njima nije vraćanje u status javnog preduzeća i državnu svojinu, što željno očekuju i zagovaraju ovdašnje političke hijene navikle da do kosti oglođu sve čega se dočepaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
EU se naoružava - i to može mnogo da košta
26.03.2025.•
9
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
11
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Komentari 18
Sabbath
Nenad
Lana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar