Kako udovoljiti gospodaru
Susret dva stranačka lidera, Vučića i Đilasa, ponajpre ukazuje na želju da se nova izvršna vlast formira ne toliko protiv, koliko nezavisno od izbornih rezultata, a što više po notama iz inostranstva.
Foto: 021.rs
Dragan Đilas i Aleksandar Vučić se godinama nisu ni čuli, ni videli, a život u Srbiji se odvijao uobičajeno. Ponajmanje je bilo osnova da se susretnu pre okončanja izbornog procesa i tako direktno dovedu pod sumnju regularnost najvažnije demokratske institucije. Kako je do razgovora u četiri oka ipak došlo, mora da je razlog bio neuobičajeno jak.
Politički povodi za susret se ne vide, preostaje da je "razlog" bio snažan pritisak na predsednika Vučića, sve zarad formiranja izvršne vlasti u skladu sa očekivanjima najjačih zemalja sveta. Poteškoće sa izborima u Beogradu su zgodno došle da se od javnosti prikrije najbitniji sadržaj razgovora.
Izborni rezultati su takvi da nije lako formirati vladu saglasno očekivanjima iz Vašingtona, Moskve, Brisela, Berlina, Pariza, a pogotovo ne da svima bude po volji. U predstojećem periodu, srpska vlada će morati da reši nekoliko strateških momenata. Pitanje je hoće li moći da zadrži princip neutralnosti, posebno sada kada se sukobi u Ukrajini intenziviraju. Za Srbiju je od izuzetne važnosti i da očuva opštu evropsku orijentaciju, ali i da nastavi plodnu i neuobičajenu korisnu (ne samo) energetsku saradnju sa Rusijom.
Teže nego ikada
U novonastajućim okolnostima razvijati sadržajne odnose sa obe strane biće teže nego bilo kada od Drugog svetskog rata. Nasuprot tome, gubitak usmerenja ka Evropskoj uniji znači daleko manje izvoza za srpsku ekonomiju, daleko manje kredita za našu privredu, građane i za samu državu Srbiju. Naravno, eskalirao bi i problem naše radne snage rasute po Starom kontinetu.
I prestanak intenzivne saradnje sa Rusijom ostavio bi grube i trajne posledice, ponajviše u energetskom sistemu zemlje. Svakako bi došli u pitanje povoljni gasni aranžmani, veoma dobar rad narftne industrije zemlje, ali bi problema bilo i sa funkcionisanjem Hidroelektrane "Đerdap", čiji su ključni pogoni urađeni ruskim agregatima, a i dan-danas revitalizaciju obavljaju ruske firme.
Poteškoće bi se javile i u izvozu, posebno automobiliskih guma, pojedinih segmenata tekstilne, hemijske, kablovske ili agro-prehrambene industrije. U pitanje bi došao rad Železare Smederevo, umnogome oslonjen na uvoz gvozdene rude i uglja iz najprostranije države na svetu, a rad Borskog kombinata bakra bio bi znatno otežan. Došao bi pod upit i neophodni remont pružne mreže. Dakle, raskid bi doveo do krupnih ekonomskih poteškoća, a još više bi nevolja bilo sa nezadovoljnim stanovništvom željnim upravo što razvijenijih odnosa sa "ruskom braćom".
Nakostrešeni Eskobar
Izborni rezultati su nepovoljni po većinu stranaka. Zadovoljne mogu da budu samo grupacije desnog usmerenja koje su jasnim proruskim stavovima od minorne vanparlamentarne opozicije postale važan tas u Skupštini Srbije sa čak 35 poslaničkih mesta. Podsetimo, do pre dve-tri sedmice bile su bez ijednog.
Vladajuća Srpska napredna stranka, zajedno sa prišljamčenim strančicama, imaće bezmalo pedeset poslanika manje, a kako će u skupštinskim klupama ubuduće sedeti samo 120 naprednjaka (manje od natpolovičih 126), izgubila je mogućnost da samostalno izabere novu vladu. Sa dosadašnjim stalnim trabantima SPS neće. Formalno, zato što socijalistma neuverljivo prigovaraju da su bili nedovoljno lojalan partner u prethodnim vladama, dok je stvarni razlog neprihvatljivost socijalista zapadnim centrima moći.
Već i sama činjenica da je stranka Ivice Dačića osvojila najmanje deset mandata više nego što je i po njih najoptimističnije predizborno istraživanje javnog mnenja pokazivalo, diže kosu na glavi raznim Eskobarima. Može se samo pomisliti kako bi se u Beloj kući ili Briselu nakostrešili kada bi Ivica Dačić (ponovo) postao premijer. Istina, ovakvo kadrovsko rešenje bi i domaća javnost dočekala na nož, još se svi sećaju Dačićevog prvog mandata i beskrajnog državnog zaduživanja.
Upola manje
Najveći kiks na izborima doživeli su upravo mezimci Zapada, koalicija Ujedinjeni i Moramo sa zbirno 50, tek jednom petinom ukupnih poslanika. Računali su na znatno više, još u nedelju po podne jedan od čelnika Ujedinjenih, valjda osokoljen i visokom izlaznošću, izlazi sa procenom da njegova koalicija osvaja 26,27 odsto glasova, što bi donelo i do 75 mandata. Međutim, osvojili su tek 38, upola manje.
Slično je i sa 12 mandata Moramo, mada je ovu grupaciju više razočaralo samo deset odbornika u budućoj skupštini Beograda. A važe za izrazito beogradocentričnu grupaciju, sa višegodišnjom organizacijom protesta širom prestonice, za šta su imali osnova u naprednjačkom grubom i bahatom urbanističkom konceptu glavnog grada.
Sa zbirnih 50 poslanika u Narodnoj skupštini ne mogu ništa, a nisu uspeli ni da osvoje vlast u Beogradu. Smatralo se da će Ujedinjeni i Moramo sigurno zajednički pobediti ako na glasanje izađe 900.000 Beograđana. Glasačke listiće je zaokružilo više od 927.000 stanovnika najvećeg grada, a ove dve grupacije su zbirno osvojile tek 40 od 110 odborničkih mandata. Sada pokušavaju da u prestonici obore naprednjake zajedno sa desničarskim grupacijama koje su i u glavnom gradu zbirno osvojile 15 mandata, mada su se međusobno godinama unazad ocrnjavali preko svake mere.
Udvorička snishodljivost
Pravo pitanje je otkud slab rezultat dve građanske grupacije? Razlog je upravo u jednostranom pristupu Ukrajinskoj krizi. Blago kazano, dodvoravale su se Briselu, još više Vašingtonu. Tako je izostala i reakcija obe grupacije na odluke Unije da se onemogući snabdevanje Srbije naftom i gasom. Ćutanjem su, praktično, odobravale grubo i bezrazložno sankcionisanje, preteće iživljavanje nad građanima Srbije.
A reč je u postupku nakon kog bi prestao iole normalan život u Srbiji i počelo golo preživljavanje. Naravno da su (i prozapadni) građani protiv ovakvog nasilništva. Pokazalo se to i na izborima, bitno umanjenim brojem glasača kako za svaku od dve građanske opcije, tako i manjim brojem pristalica najveće stranke, takođe neodlučne u pogledu dešavanja na istoku kontinenta.
Nova vlada
Kada je sama Unija korekcijom praktično priznala besmislenost i iživljavački karakter kaznene odredbe, postalo je jasno kolika je snishodljivost obe grupacije prema svojim inosponzorima. U međuvremenu, sa izbornih mesta stiglo je i mišljenje građana.
U svakom slučaju, rezultati glasanja stanovništva su takvi da nije lako formirati vladu, a u Beogradu ni skupštinski saziv. Ipak, prvo je valjalo sačekati konačne rezultate, uključujući i eventualno izjašnjavanje Upravnog suda, pa tek potom međustranačkim razgovorima doći do izvršne vlasti, kako u Srbiji, tako i u Beogradu.
No, dva stranačka lidera su se susrela prevremeno. Moguće i da nisu ništa definitivno ugovorili, ali su pokazali da će novu vlast odrediti ne samo "volja građana", već i neki drugi momenti. Svakako neće se ići protiv rezultata iz biračkih kutija, ali će se težiti da odabir nove vlade umnogome bude mimo tek održanih izbora.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Komentari 4
Vigo
Ma kakve
Sta to oni sada nama rade? Sta traze oni od nas? Da zaboravimo ono sto smo ucili i preucili? Svasta!
Neba
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar