Narod bira, ali se drugi pitaju - biti po volji Vašingtona i Moskve
Novu vladu Srbije očekuju veliki izazovi - može da povlači i izuzetno lucidne poteze, ali će biti beskorisni ukoliko ne budu tolerisani kako u Beloj kući, tako i u Kremlju.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Prošlo je već dve nedelje od izbora, a još ne znamo ni rezultate. Formalno, na nekoliko desetina mesta procedura se ponavlja, pa će se ceo proces odužiti još neko vreme. A kada, valjda do kraja meseca, napokon saznamo podelu mandata, kako za republičku, tako i za beogradsku skupštinu, preostaje mesec dana za konstituisanje parlamenta, potom 30 dana da predsednik države predloži mandatara, pa nova dva meseca za izbor vlade u budućem parlamentu.
Ako bi u svakoj fazi konstituisanje nove zakonodavne i izvršne vlasti bilo potrebno po zakonu maksimalno dozvoljeno vreme, lako se može desiti da novog premijera i ministre prvi put vidimo tek početkom septembra.
Žuriti polako
Srbija gotovo nikada nije žurila sa izborom nove vlade. Ali, retko kada je bilo tako jasno vidljivo da se izbor budućih državnih čelnika namerno razvlači. Stari i novi predsednik u celoj proceduri ima ključnu poziciju. Aleksandar Vučić uživa u situaciji kada povlači sve poteze na šahovskoj tabli, pri čemu javnosti nameće predstavu kako radi naročito odgovorno. Posebno mu je zadovoljstvo da sopstvenu poziciju prikazuje kao vanredno uzbudljivu, gotovo kao u šekspirovskim dramama.
Ovoga puta, međutim, itekako ima razloga da se pre samog odabira dobro izvaga tako delikatna odluka kakva je izbor premijera. Još uvek nema niti jednog imena za koje bi se moglo reći da figurira u javnosti. Nekoliko puta se spominjalo ime Siniše Malog, ali bi izbor neomiljenog ministra izazvao odijum javnosti zbog ne malog broja skandala vezanih za prvog čoveka srpskih finansija.
Pita se još neko
Potom se indirektno ponudio Ivica Dačić, ceneći da bi srpski socijalisti mogli da budu tas na vagi za opstanak prestonice u rukama naprednjaka, pomislio je da bi, uprkos nepovoljnom učinku tokom prvog "premijerovanja", opet mogao biti prvi čovek izvršne vlasti. Na ovo ispipivanje terena graknuli su iz zapadnih ambasada.
I tu dolazimo da ključnog momenta. Jeste da izbori pokazuju volju građana, ali pri odabiru vlade pitaju se još neki. Tako je to kod malih država, pogotovo ako su dužnici i u zamci kreditnih obaveza. Posebno će uticaj najmoćnijih država biti velik sada kada se uspostavlja novo globalno političko ustrojstvo. Sukob u Ukrajini je samo militantni segment uspostavljanja nove političke mape sveta i najmoćniji se bore da na svoju stranu privuku i najmanju državu. Uticaj na oblikovanje vlade je možda i najefikasniji mehanizam kojim najveći i najsnažniji deluju.
Kada je rat počeo
Pred Vučićem, potom i pred budućim poslanicima, zadatak je da buduću vladu oblikuje tako da dobije neformalnu saglasnost kako iz Vašingtona, tako i iz Moskve. Nakon zbivanja u Ukrajini, mišljenje Brisela je postalo suvišno, tačnije Evropska unija se pokazala samo ekonomskim segmentom NATO pakta, bez i minimuma samostalnosti u odnosu na partnera sa druge strane Atlantika. Od važnosti je još pozitivan glas Berlina s obzirom na značaj Nemačke za srpsku ekonomiju.
Izazov je upravo u tome što se već izvesno vreme, svakako od rata na istoku Starog kontinenta, Vašington i Moskva razilaze po svakom pitanju. Odnosi su krajnje zaoštreni, vodi se globani ekonomski svetski rat u kome su SAD oslonac zapadne koalicije, a Rusija druga strana. Do pre koju godinu, smatralo se da je isključivanje iz SWIFT-a objava rata, a novac centralne banke jedne države se do sada blokirao, što je samo lepši izraz za krađu, jedino tokom ratnih sukoba. Bivši nemački predsednik Šmid i poznati književnik Ginter Gras su još pre desetak godina javno tvrdili da je treći svetski rat u toku, a da ćemo se svi naknadno pitati kada je i kako započeo.
Pitanje je može li se i zamisliti kako je teško dobiti saglasnost obe sukobljene strane. Razumljivo je onda što se odabir vlade razvlači koliko može, svi se nadamo da će doći do okončanja ili barem oročenog prekida borbi. Valjda je tokom perioda primirja lakše ishodovati odobrenje moćnih.
Neprekidno zaduživanje
Naravno da je za Srbiju, ali i svaku drugu državu u zoni sukoba interesa, važno dobiti saglasnost za izbor nove izvršne vlasti. Život ovde umnogome zavisi od situacije u okolini. Međupovezanost je možda najizraženija u ekonomiji, upravu tu nam je potrebna saradnja i sa Evropskom unijom i sa Rusijom. Time i saglasnost iz Vašingtona, gde se zaista odlučuje o Uniji, ali i iz Moskve.
Tekuće godine biće nam potrebno da pozajmimo najmanje 1,5 milijardi evra koliki je planirani budžetski defict, ali i i još 3,5 milijardi kolika je vrednost srpskih državnih obveznca koje pristižu na naplatu. Pri tome nam je prošlogodišnji spoljnotrgovinski deficit dostigao previsokih sedam milijardi evra i pokriven je doznakama naših gastarbajetra i stranim investicijama.
Kako smo tokom prva dva meseca ove godine već napravili 1,75 milijardi evra deficita, teško da će do kraja decembra biti manji od devet i po milijardi. Dosadašni izvori neće biti dovoljni za pokriće, tim pre što je, usled rata Ukrajini realno očekivano manje gastarbajterskih deviza i manje inoulaganja. Ne bi bilo iznenađenje ako budemo morali da se zadužimo za još 2,5 milijardi evra.
Inflacija divlja
Da bismo zajmili nije dovoljno da naša ekonomska i finansijska situacija budu zadvoljavajuće, potrebna je i saglasnost najmoćnijih. Upravo događaji oko Ukrajine uverljivo pokazuju koliko je snažan uticaj politike na sve druge segmente žvota, na ekonomiju ponajviše. Nije realno očekivati budžetom definsani rast BDP-a od 4,5 odsto, biće dobro ako bude upola manji. Imajmo u vidu da će ove, a i narednih sezona potražnja iz Nemačke, Rusije i Ukrajine biti znatno manja nego prethodnih. A to su naši važni, neki od njih i najznačajniji, partneri.
Ipak, najveći izazov je promenjeni privredni ambijent u najrazvijenim državama. Inflacija divlja, u SAD je premašila 7,8, u Nemačkoj 8,2, u Srbiji 9,1 odsto. Unazad pola veka nije bila tako visoka. FED, centralna banka SAD, posle desetak godina je počela da podiže kamatnu stopu, a do kraja decembra učiniće to još najmanje pet puta. Evropska centralna banka je prestala da otkupljuje obveznice privatnih preduzeća, uskoro će početi i sa povećajem referentne kamatne stope. Ustalom, i NBS je podigla svoju stopu sa jedan na jedan i po.
Promena monetarnih politika širom sveta vodi ka poskupljivanju novca. Teško da će u dogledno vreme biti jeftinih kredita, pogotovo za države, ali će se sličan trend brzo preslikati i na pozajmljivanje novca privredi i građanima.
Kurs dinara
Kako smo unazad desetak godina i duže živeli u velikoj meri na osnovu pozajmljenog kapitala, započete promene su za nas od velikog značaja. Govore nam da moramo korenito da menjamo ekonomsku politiku i da se prilagođavamo novim okolnostima. Prošlo je vreme jeftinog novca, rast kamata će učiniti da će i ranije uzeti krediti osetno poskupeti. U takvoj situaciji biće teško održati kurs dinara, poslednjih sezona okosnicu domaće ekonomske poltike.
Nesporno je da će nova vlada, posebno novi premijer, biti na velikom ispitu, a predstojećim izazovima mogu da odgovore samo stručno najsposobniji i politički najveštiji, sa izraženim osećanjem odgovornosti i empatije za siromašnije kojima će u vremenu koje dolazi biti sve teže.
Stoga je neophodno komponovati daleko kompetentniju i od svih dosadašnjih znatno odgovorniju vladu. No, za funkcionisanje i najboljeg ovdašnjeg tima neohodno je imati otvorena vrata za susrete sa najmoćnijima, i to sa obe strane ukrajinskog rata. Vraški težak posao.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Otac jednog od tinejdžera koje su pretukli huligani u Novom Sadu: Ovo je postalo Divlji zapad")
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
1
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč
25.12.2024.•
22
Završeno je suđenje za ubistvo devet učenika i njihovog čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar.
Tako je, bre, studenti i studentkinje
23.12.2024.•
1
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Komentari 17
Mihajlo
Kockica
Ako ti je država na dalekom Istoku, isti je princip.
Dakle, imati pravo na mišljenje je jedno, ali vući državu tamo gde joj zaista nije mesto, je za osudu.
Ništa nije idealno, čak i antički mislioci su težili demokratiji, a svesni da je to samo put, ali mi tim putem moramo da idemo.
resenje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar