INTERVJU Poverenik Marinović: Građani olako daju svoje podatke, institucije previše traže

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

18.05.2022.

13:08 > 13:32

U ponedeljak, 16. maja počela je kampanja "Neka ostane lično", a tim povodom razgovarali smo sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milanom Marinovićem.

Kampanja za promociju zaštite podataka urađena je na osnovu istraživanja o percepciji građana o zaštiti podataka o ličnosti. Ključni nalazi tog istraživanja su da građani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa pravom na zaštitu podataka o ličnosti, da ne znaju kome se mogu obratiti ukoliko smatraju da su njihovi podaci o ličnosti ugroženi, kao i ko može i u kojim situacijama da obrađuje njihove podatke.

U razgovoru za 021.rs poverenik Milan Marinović kaže da je, posle primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koja je počela 2019. godine, neophodno krenuti u "agresivniju" kampanju ka građanima.

"Neophodno je da ih upoznamo sa njihovim pravima u odnosu na obradu podataka o ličnosti, na zaštitu prilikom te obrade i na sva prava koja im pripadaju, ali i na to kako da čuvaju lične podatke. Snimili smo pet promotivnih spotova, od kojih su dva igrana, a tri animirana. Ideja je da ti spotovi budu prikazivani na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali i na drugim medijima", navodi Marinović.

021: Šta je očekivani efekat ove kampanje i generalno edukacija koje kancelarija Poverenika sprovodi?

Marinović: Ako uspemo da edukujemo mladu populaciju kako da štite svoje podatke, onda ćemo sprečiti da olako odaju svoje podatke na društvenim mrežama ili onlajn, kada skidaju neke aplikacije, i tako dalje. Naučićemo ih da moraju da čitaju politiku privatnosti koja je najdosadniji deo, ali je važna. Putem njih ćemo uspeti da obučimo i njihove drugove i njihove roditelje, koji takođe nisu dovoljno edukovani... Era je digitalizacije, imamo e-upravu, e-zdravlje, i tako dalje. Kako to bude raslo, potreba za zaštitom ličnih podataka će biti sve veća. Zato moramo svi brzo delovati i zajednički koordinisati sve akcije, ne da sprečimo razvoj tehnologije i napretka, već da usmerimo na pravi način da budu ostvarene dobre strane digitalizacije, ali ne na uštrb drugih prava građana.

021: Istraživanje je pokazalo da građani nisu dovoljno upoznati sa njihovim pravima kada je u pitanju ovaj oblast. Šta je ono osnovno što oni treba da znaju, kada je u pitanju njihovo pravo na zaštitu podataka o ličnosti?

Marinović: Građani koji sumnjaju da neko u ovoj zemlji, bilo da se radi o nekom organu vlasti ili o nekoj privatnoj kompaniji, obrađuje njihove podatke ili znaju da obrađuje, ali nisu sigurni da se to radi na zakonit način, imaju pravo da se obrate tom rukovaocu njihovim podacima i da traže informacije o tome koji se njihovi podaci obrađuju, na koji način, u koju svrhu, koji je pravni ostov, koliko dugo se čuvaju, da li se možda prenose nekom drugom, kako se brišu i kako građani mogu da ostvare svoja prava po pitanju obrade podataka.

021: A gde, po Vašem dosadašnjem iskustvu, građani najčešće greše?

Marinović: Građani olako daju svoje podatke. Oni koji rukuju podacima uvek traže puno podataka. To najčešće ima pravni osnov i to u principu nije sporno. Ali se ne radi o tome da li treba prikupljati podatke da bi se ostvarila svrha obrade. Radi se o tome koji sve podaci treba da se prikupe. Onda je lakše onima koji obrađuju podatke da traže više, jer polaze od logike "neće da škodi". Međutim, građani imaju prava da pitaju kada im je sumnjivo nešto. Na primer, šta će nekom broj tekućeg računa ili matični broj, kad ostali podaci postoje.

021: Koji su to posebno osetljivi podaci, odnosno oni na koje građani treba da obrate više pažnje kada se obrađuju?

Marinović: Zakon posebno određuje koji su to posebno osetljivi podaci. To su podaci o zdravlju, o verskom opredeljenju, o političkim opredeljenju, članstvu sindikatu, seksualnoj orijentaciji, i tako dalje, koji se po pravilu ne obrađuju. Međutim, samo zakon daje određene situacije kada je ta obrada dozvoljena, zarad nekih drugih ciljeva. Recimo, podaci o zdravlju mogu da se obrađuju kako bi se zaštitilo zdravlje stanovništva i sprečile epidemije. Ali, to se tada radi na poseban način.

021: Rekli ste da je ponekad obrada osetljivih podataka dozvoljena. Da li postoje slučajevi kada institucije ili pravna lica te izuzetke koriste?

Marinović: Do nas dolaze oni slučajevi kada ili ne poštuju ili se od strane građana sumnja da ne poštuju. Najčešći razlozi za pokretanje nadzora od strane Poverenika u toku 2022. godine prema rukovaocu podataka su bezbednost ličnih podataka (u više od 40 odsto slučaja). To znači da od strane rukovalaca podacima nisu preduzete one neophodne organizacione, tehničke i kadrovske mere, da bi obrada podataka bila vršena zakonito i bezbedno za lice čiji se podaci obrađuju. Imali smo slučajeva gde je došlo do narušavanja podataka, tada su propisane obaveze za rukovaoce podataka, koje uključuju obaveštavanje Poverenika i lice čiji se podaci obrađuju, i naravno da to narušavanje integriteta podataka bude prekinuto.

Foto: Beta

021: Kada govorimo o rukovaocima podacima iz javne sfere, jedna od tema koja je vrlo zastupljena je biometrijski video-nadzor, koji koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova pokušalo da "progura" Predlogom zakona o unutrašnjim poslovima, a koji je, nakon pritiska javnosti povučen. Kako ovakav potez može ugroziti građane i kako to može zakonski da se reguliše?

Marinović: Mi smo u žiži interesovanja javnosti, ne samo domaće, već i strane, zbog najave uvođenja videonadzora sa tom sofisticiranom tehnologijom za prepoznavanje lica. Dugo se već priča o tome. Poverenik je vršio nadzor nad MUP-om 2019. godine, da bismo videli dokle se stiglo. Tada smo utvrdili da MUP ne raspolaže tom tehnologijom. Po našim saznanjima, još uvek je nisu nabavili. Činjenica je da postoji namera da se ona nabavi i da se krene sa takvim nadzorom. Namera je čak iskazana i kroz Predlog nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima. Po našim saznanjima, MUP je oformio radnu grupu u kojoj čak učestvuju i predstavnici nevladinog sektora, pa i Poverenika, koja se bavi eventualno budućim nekim zakonom, koji će takođe, kako sada stvari stoje, sadržati tu odredbu.

U svakom slučaju, to su posebni, biometrijski podaci građana, čija je obrada takođe zabranjena. Mi, nažalost, u našem zakonu nemamo regulisanu obradu i zaštitu biometrijskih podataka. U okviru Strategije za zaštitu podataka o ličnosti na kojoj radimo, moramo tražiti da se donese poseban zakon o obradi svih biometrijskih podataka zato što razvoj tehnologije i digitalizacije društva naprosto to nameće.

021: Kao moguće kršenje prava na zaštitu podataka o ličnosti pominje se i socijalna karta za koju će biti potrebno prikupljanje više od sto podataka o ličnosti i povezanim licima. Da li tu postoje potencijalne opasnosti?

Marinović: Što se tiče socijalne karte, i o tome se dosta priča. Podaci koji su u zakonu su propisani, znači obrada jeste zakonita. Videćemo šta ćemo dalje, ali svakako nadležni organi moraju da raspolažu određenim podacima lica koja uživaju socijalnu pomoć, ali koliki je obim tih podataka, praksa će pokazati da li je to preterano. Ako praksa bude pokazala manjkavosti, mi ćemo se svakako uključiti.

021: Trenutno je u toku izrada Strategije o zaštiti podataka o ličnosti koja bi trebalo da adresira neka od gorućih pitanja, uključujući i pitanje biometrijskog nadzora. Šta je ono na šta će se Strategija, pre svega, fokusirati?

Marinović: Primarna je izmena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Treba da regulišemo oblasti koje nisu regulisane, kao što je obrada biometrijskih podataka. Neke stvari se moraju i preciznije regulisati, a treba da se reše i neke nedoumice. Na primer, naš zakon propisuje da određeni krug rukovalaca podacima mora da ima lice o zaštiti podataka o ličnosti, ali ne govori o kvalifikacijama tog lica. Mislim da je neophodno da ta lica budu sertifikovana. Ideja je da bi bilo praktično da se zakon podeli na dva, jedan koji bi se bavio opštim uređenjem ove materije, a drugi koji bi se bavio obradom podataka građana koju vrše nadležni organi u posebne svrhe, kao što je MUP, kao što su bezbednosne službe, i slično i koji bi bio usaglašen sa policijskom direktivom koja važi u zemljama članicama EU. Kada izmenimo taj zakon, onda treba da prisutpimo ispunjenju obaveze koja nije realizovana, a rok je bio kraj 2020. godine, a to je analiza svih zakona u Republici Srbiji i provera da li su usaglašeni sa novim zakonom, ako nisu rad na usaglašavanju. To je ogroman posao. Pored toga, ideja je i da se veliki fokus baci na edukaciju svih slojeva stanovništva.

021: Osim strategije, jedan od novih "projekata" koji je kancelarija Poverenika preuzela na sebe je otvaranje lokalnih kancelarija u Srbiji. Gde će se otvarati kancelarije i kako će to pomoći efikasnosti institucije Poverenika?

Marinović: Uspeli smo da kroz zakon "proguramo" ideju da osnujemo kancelarije van Beograda. Ove godine ćemo svakako osnovati, videćemo kojim tempom. Plan je da to bude u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i to da prva bude u Novom Sadu. To je sada na operacionom nižem nivou. Predstavnici službe Poverenika i Grada Novog Sada i utanačuju detalje. Tražimo kancelarije koje ispunjavaju osnovne uslove. Naravno, u tim kancelarijama će raditi ljudi koji žive u tim gradovima i opštinama. Ideja je da se približimo građanima. Nemamo kapcitete da sve inspekcijske nadzore obavljaju ljudi koji su u kancelarijama, ali to će biti kontakt tačke gde će građani, organi vlasti, mediji, i drugi moći da se obraćaju za pitanja koja ih interesuju i da ne moraju da gledaju put Beograda svaki put. Nadam se da ćemo najkasnije do kraja leta otvoriti kancelariju u Novom Sadu.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

zgađen

18.05.2022 • 15:42

Trud uzalud

U "državi" u kojoj se ustav i zakoni ne poštuju poverenici ne mogu ništa da promene. Mogu da ukazuju na nepravilnosti, ali bratija će i dalje da radi šta im se ćefne.

5 2 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.