Mitrović na straži pored Prizrena
Gde si bio devedeset devete?
U rovu, podrumu ili skloništu? Možda u selu kod rodbine, a možda u stanu, pred televizorom, gledajući kako se ponavlja gazimestanski karneval, samo ovog puta uz turbo-folk ikone iz ružičastog ekrana, spremne da sa narodom podele mučeništvo tih dana i da svojim telima brane Beograd, mostove i, naravno, Kosovo.
To ispoljavanje manijskog patriotizma nije mogao da propusti Željko Mitrović. Uostalom i kako bi, zar se može očekivati išta manje od člana ratnog štaba JUL-a za vreme bombardovanja?
Da ne zaboravlja svoje mostobraniteljstvo pokazao je i u emisiji "Pravi ugao", gde je trebalo da se priča o Pinkovoj nacionalnoj frekvenciji i rijaliti programima, a pričalo se baš o svemu, osim o tome. Glavna odlika tog razgovora je upravo njegovo odsustvo i bilo šta drugo nije se moglo ni očekivati.
Bilo je to ovako. Savo Manojlović je nešto pričao, pa su se, naravno, latili Kosova. Kao i obično u Srbiji, kad argumente i rezonsko razmišljanje ostaviš u nekoj drugoj fascikli, onda se hvataš za ono što je sigurno (faktički ili simbolički srpsko, na vama je). Samo ponekad se iskoči iz šablona po kom reči služe samo da bi zametnule trag pravih namera.
Mitrović je, ukratko, u naletu zadrugarske potrebe da se bude glasniji, rekao kako su, eto, Kosovo izdali oni koji su prodali kuće i pobegli. Tačnije, Manojloviću je rekao da je "prodao imovinu u Prištini, uzeo pare za imovinu i došao u Beograd nama da soli pamet". Potom je muljao sa "vi ste izdali Kosovo, pa ko je izdao Kosovo, pa vi ste ga izdali", potom objašnjavajući da su pobegli, dok je on "branio mostove svog ognjišta u Beogradu i čekao da padne bomba".
Vlasnik ružičastog života Srbije, s obzirom na to kako je pričao, nije znao gde se nalazi. Jednostavno, ne priča se svuda kao u "Zadruzi". Dakle, možda nije znao ni šta priča. Reći da su Kosovo izdali oni koji su prodali svoju zemlju i napustili ognjišta, ne bi li obezbedili minimalne uslove za život tamo gde šansa za ikakvo opstajanje postoji, najblaže rečeno je zlonamerno i glupo, sve i da se obraćao isključivo Manojloviću, a nije tako delovalo.
Teško da bi neko ljude, koji su upravo ovih junskih dana te devedeset devete, nakon decenije u kojoj su bili opljačkani, prevareni, besumučno lagani i u novi milenijum bombama ispraćeni, nazvao izdajicama samo zato što su napustili svoje domove u Prizrenu, Đakovici, Suvoj Reci... U nekoj normalnoj Srbiji, u nekoj manje ružičastoj Srbiji, bili bi žrtve.
Ali, jebiga, dešava se i to da su, ako već ne znaš gde se nalaziš i šta pričaš, male šanse da znaš i kada nešto pričaš. Jer pravi život u Srbiji baš voli da podmetne i u retkim prilikama ne pita da li si izdajica sa Kosova ili patriota sa mosta. Tako se i dogodi da o pobeglima priča baš na 20. jun, Svetski dan izbeglica.
I biće to dan u kom će se još jednom podsetiti na to kako je više od 200.000 ljudi raseljeno sa Kosova. Ponovo će se potkrasti neki tekst o tome kako Srbi prodaju kuće na Kosovu. Kome tačno da ih ostavljaju ili, još tačnije, čemu da se vraćaju? Povratak bi značio bacanje u zagrljaj lažima o boljem životu, o sigurnosti, o tome da će se država pobrinuti za njih.
Jer ovde država ne brine ni o onima koji zemlju nastanjuju u okvirima onoga što je, veće su šanse, zaista država Srbija. Da je tako mogli ste da vidite tog istog 20. juna, koji sat kasnije i koji klik daljinskog upravljača dalje od "Pravog ugla", kada se na N1 emitovao dokumentarni film "Poslednja počast".
Ispravno je reći da je to priča o Dejanu Stojkoviću, starijem vodniku prve klase koji je poginuo tokom probe vojne vežbe "Munjeviti udar" 2021. godine. Ispravnije je reći da je to priča o sramoti čitavog sistema odbrane, o laganju, ali i priča o herojskom činu čiji je saldo šest spašenih i jedan izgubljen život zarad nečijeg htenja da napravi loš promotivni spot. Ne može se reći da su taj heroj i njegov čin zaboravljeni, jer bi to podrazumevalo da se na njih, na prvom mestu, mislilo. Ovde to, jasno vam je, nije bio slučaj.
Ali, eto, život u Srbiji ne zna za granice, kad ih već ne zna ni država. I dogodi se tako da u jednom danu čujete bogataša koji ispljune nešto što bi trebalo da liči na argument, a kilometrima je daleko od toga, i onda vidite priču o vojniku koji je, iako to nije rečeno u filmu, rođen na Kosovu, u Prizrenu, a živeo je u Kragujevcu. Kojem je, između ostalog, otac poginuo na tom istom Kosovu, dok je bio u službi. Kako je ispričao Stankovićev stric, džip u kojem se nalazio sa kolegama stao je na protivtenkovsku minu, koju je postavila - srpska vojska.
Uglavnom, shvatili ste to već grebanjem kroz srpsku realnost, Srbijom vlada neograničena vera moćnih da je "pučina stoka jedna grdna". Takva Srbija, ukoliko pristajemo na to, može biti samo Srbija obmana, Srbija izgrađena na mitomaniji i ludilu, Srbija u kojoj se porazi predstavljaju kao pobede, zablude kao istine, propitavanje kao loša namera. Srbija koju su izgradili jeste Srbija u kojoj je spasiti sebe i druge - čin izdaje. Srbija je to u kojoj smrt radi održavanja iluzije vredi više od života radi budućnosti.
Srbija je to u kojoj neko ne dobije ni minut ćutanja, a nekom se omoguće godine zagađivanja javnog prostora. Srbija je to u kojoj je nivo patriotizma u krvi obrnuto srazmeran nivou svesti o tome gde živiš, kako živiš i zašto tako živiš.
Srbija je to u kojoj je grandiozna samodopadna laž preglasna, a samorefleksija nečujna. Baš kao i noć na straži pored Prizrena.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
3
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 33
Neko
Створен намерно и, свесно, да заглупи и, затупи овај народ.
Ne verujem. Ovaj narod je toliko glup i tup - od vajkada - da nema tog genija koji bi uspeo da mu doda jos samo i jedan miligram istih sastojaka.
Ako i slucajno postoji, preko reda mu dati tri Nobelove nagrade.
dr
Pozdrav svima!
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar