Ko je kriv za inflaciju?
U toku je igra traženja krivca za nagli rast cena. Da li su inflaciju izazvale centralne banke koje su predugo ubacivale u sistem previše novca?
Foto: Pexels (cottonbro)
Ili je kriva Kina u koju se preselio najveći deo fizičke proizvodnje, a onda je pandemija dovela do zatvaranja zemlje i pucanja globalnih lanaca snabdevanja? Ili je pravi krivac Rusija čijom je invazijom na Ukrajinu onemogućen pristup značajnom delu svetske ponude gasa, nafte, žitarica i đubriva? Da li je problem u naglom prelasku iz režima štednje iz perioda pre pandemije u režim fiskalne relaksacije?
Ispravan odgovor još niko nije ponudio. Krivac kao da je sve navedeno i ništa od toga.
Za velike ekonomske krize nude se brojna objašnjenja koja sva mogu biti ispravna, ali promašuju suštinu problema. Kada je kolaps na Vol stritu 2008. izazvao globalnu recesiju, u opticaju je bilo više tumačenja: snažan uticaj finansijskog sektora na zakonodavstvo, nakon što su njegovi predstavnici potisnuli industrijalce s vrha kapitalističke piramide; sklonost finansijskim rizicima kao karakteristika zapadne kulture; neuspeh političara i ekonomista da razluče šta je zaista nova paradigma, a šta finansijski mehur itd. Sva objašnjenja su bila validna, ali nijedno nije pogađalo srž problema.
Slično je i danas. Monetaristi koji najavljuju visoku inflaciju otkad centralne banke uvećavaju novčanu masu (od 2008.) dočekali su svojih pet minuta. Podsećaju me na levičare (poput mene) koji uporno predviđaju skoru propast kapitalizma – kao pokvareni satovi koji dva puta dnevno pokazuju tačno vreme. Naravno da su dajući bankarima ogromne količine novca u nadi da će taj novac nekako pronaći put do realne ekonomije, centralne banke proizvele epsku inflaciju cena svih vrsta imovine (deonice, nekretnine, kripto valute i ostalo).
Ali monetaristi ne mogu da objasne zašto u periodu od 2009. do 2020. centralne banke nisu uspele da uvećaju količinu novca u opticaju u realnoj ekonomiji, a još manje zašto nisu uspele da podignu inflaciju potrošačkih cena do ciljne vrednosti od 2%. Biće da je inflaciju ovoga puta izazvalo nešto drugo.
Nema sumnje da je prekid lanaca snabdevanja koji većinom polaze iz Kine imao važnu ulogu, kao i invazija Rusije na Ukrajinu. Ali ti faktori ne mogu objasniti naglu promenu režima poslovanja u zapadnom kapitalizmu – pad iz sveprisutne deflacije u njenu suprotnost: istovremeni rast svih cena. To, naravno, povlači inflaciju plata i tako pokreće začarani krug koji vodi u nove skokove cena i nova povećanja plata ad infinitum. Jedino u tom slučaju bankari mogu tražiti od radnika da se žrtvuju za opšte dobro i uzdrže se od daljih zahteva za korekciju zarada.
Ali u sadašnjoj situaciji apsurdno je tražiti od radnika da se odreknu svojih zahteva. Svi podaci pokazuju da danas, za razliku od 70-ih godina, plate rastu znatno sporije od cena. Uprkos tome, rast cena ne samo da se nastavlja nego se i ubrzava.
Šta se zapravo događa? Moj odgovor je sledeći: posle pola stoleća zloupotreba finansijskog sistema od strane velikih korporacija, Vol strita, vlada i centralnih banaka, stvari su se otele kontroli i vlasti na zapadu su se našle pred nemogućim izborom: gurnuti velike korporacije, možda i čitave države u bankrot, uz domino efekat, ili dozvoliti rast inflacije.
U poslednjih 50 godina Evropa, Japan, Južna Koreja i na kraju Kina beležile su neto pozitivne trgovinske bilanse, pre svega zahvaljujući ekonomiji Sjedinjenih Država. Lavovski deo ostvarene dobiti po pravilu se slivao na Vol strit u potrazi za boljim prinosima. Na talasu kapitala koji je preplavio Ameriku finansijski sektor je zidao kule u vazduhu (kao što su opcije i derivati) i privatnim novcem finansirao korporacije koje su gradile globalni lavirint luka, brodova, skladišta, putne i železničke infrastrukture. Kada je slom 2008. razorio finansijske piramide, finansijalizovani lavirint globalnih lanaca snabdevanja, sistem proizvodnje bez zaliha, našao se na ivici ambisa.
Da bi spasile ne samo bankare nego i sam taj lavirint, centralne banke su ponudile da ugrožene piramide privatnog novca zamene javnim novcem. U međuvremenu, vlade su smanjivale javne troškove, gasile radna mesta i ukidale usluge. Bio je to socijalizam za kapitaliste i strogi režim štednje za radnike. Realne zarade su opadale, cene i dobit su stagnirali, ali je vrtoglavo rasla vrednost imovine koju su bogati kupovali. Investicije kao udeo u ukupno raspoloživoj količini novca pale su na istorijski minimum, proizvodni kapaciteti su nestajali, a moć tržišta je nezadrživo rasla. Kapitalisti nikada nisu više zavisili od novca centralnih banaka i nikada nisu bili bogatiji.
To je nova igra. Tradicionalna bitka između kapitala i rada za veći udeo u dohotku još traje, ali to više nije izvor najvećeg dela novog bogatstva. Posle 2008. globalno uvedene mere štednje imale su za rezultat opadanje nivoa investicija (tražnje za novcem), što je u kombinaciji s obiljem novog novca koji su centralne banke šakom i kapom delile oborilo njegovu cenu (kamatne stope) praktično na nulu. U periodu osipanja proizvodnih kapaciteta (čak i u građevinarstvu), nestašice dobrih radnih mesta i stagnacije plata, bogataši su trijumfovali na tržištima deonica i nekretnina koja su se odvezala od realne ekonomije.
Onda je došla pandemija i donela veliku promenu: odjednom su zapadne vlade bile prinuđene da deo novog novca centralnih banaka usmere na mase koje su se našle u karantinu unutar ekonomija koje su u nekoliko poslednjih decenija izgubile proizvodne kapacitete, a onda su se suočile s raspadom globalnih lanaca snabdevanja. Kada je stanovništvo počelo da troši deo primljene pomoći na sve malobrojnije uvozne proizvode, cene su počele da rastu. Korporacije s velikim papirnim bogatstvom koristile su svoju ogromnu tržišnu moć (stečenu propadanjem proizvodnih kapaciteta) da dodatno podstaknu rast cena.
Posle dve decenije inflacije cena imovine i korporativnog zaduživanja zahvaljujući podršci centralnih banaka, prvi nagoveštaji inflacije iz temelja su uzdrmali sistem koji je oblikovao naš svet u periodu posle 2008. i kojim je praktično obnovljen institut vladajuće klase. Šta još možemo da očekujemo?
Verovatno ništa dobro. Da bi se ekonomije stabilizovale, vlasti bi prvo morale da oduzmu ogromnu moć maloj grupi ljudi koji su je stekli pomoću papirnog bogatstva i jeftinog novca. Ali oni se neće predati bez borbe, čak i pod pretnjom opšte propasti.
Tekst Janisa Varufakisa, originalno objavljen na sajtu Project Syndicate, na srpskom jeziku objavio je Peščanik pod naslovom "Igre moći i inflacija".
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
69
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud
06.08.2024.•
1
Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
Komentari 11
Ana
Pa
Pa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar