Krah logistike i razbuktavanje rata: Harpunima na Krim
U poslednjih petnaestak dana Ukrajinci su čak 11 puta dalekometnim raketama pogodili ruska skladišta municije i goriva u Hersonskoj oblast.
Iz tog razloga stiče se utisak da borbena dejstva prebacuju na jug, prema Krimu, najvažnijoj spornoj teritoriji u sukobu na evropskom istoku.
Borbe na jugoistoku Ukrajine su sve intenzivnije. Ruska strana je uspela da teritoriju Luganske regije stavi pod svoju kontrolu i poslednjih dana pokušava da povrati severni i zapadni pojas susedne Donjecke oblasti. Na meti su manji gradovi Slavjansk (pre rata je imao oko 100.000 stanovnika) i Kramatorsk (200.000), inače mesta u kojima je 2014. godine započeo bunt istočnih regija protiv centralne ukrajinske vlasti. Dugo su bila središta otpora dve regije, ali je vojska Ukrajine uspela da povrati oba grada i za proteklih osam godina pretvori ih u utvrđenja.
Krah logistike
Predstojeće borbe će biti ozbiljan ispit za obe zaraćene strane. Ukrajina proverava taktiku gerilskog gradskog ratovanja, po kojoj se civilni prostori preoblikuju u vojne, dok je kao poslednja linija odbrane predviđena lokalna industrijska zona, u nekadašnjem Sovjetskom Savezu projektovane tako da je pojedine delove gotovo nemoguće razoriti i najjačim bombama.
Prednost ruskih vojnika i lokalnih četa je blizina teritorije Rusije. U dosadašnjem toku specijalne vojne operacije, kako u Rusiji zvanično nazivaju sukob, pokazalo se da snabdevanje vojske municijom, gorivom, rezervnim delovima, hranom, funkcioniše samo ako jedinice nisu suviše udaljene od teritorije Rusije, početne tačke snabdevanja. U prvih mesec-dva neuspeh u pokušaju da osvoje Kijev i još neke centralne regione Ukrajine posledica je kraha ruske logistike za udaljenije teritorije.
Foto: Beta (AP)
Pomeranje ka Hersonu
Stoga su naleti ruske strane preusmereni na jug, potom i istok, u oba slučaja dosta uskog pojasa kako se vojska ne bi suviše udaljila i tako dovela u pitanje pravovremeno snabdevanje. Tu je ruska strana imala uočljive uspehe, premda nisu preveliki, a ni plaćena cena nije mala. Uspostavljena je kopnena povezanost Donjecke oblasti, time i Rusije, sa Krimom, za šta je bilo potrebno osvojiti gotovo svu teritoriju Hersonske, odnosno Zaporoške oblasti. I dok je osvojen i grad Herson (300.000), središte istoimene regije, grad Zaporožje, sa gotovo milion stanovnika, četvrti po veličini u Ukrajini, od prvih dana je neprekidno pod upravom centralne vlasti.
Poslednjih dana ukrajinska strana je dobar deo aktivnosti usmerila upravo prema Hersonu. Cilj je povratiti grad, potom oblast u celini i tako ponovo dovesti u pitanje snabdevanje Krima vodom, kao i kopnenu povezanost Rusije sa Krimom, koju već duže vreme obeležava ne samo drumska, već i stalna železnička linija. Jeste da su istočne oblasti veoma bogate rudama i industrijski najizgrađenije, ipak se ispostavlja da je Krim, mada ne jedina važna, centralna tačka u ratu na evropskom istoku. Stoga prebacivanje ratnih dejstava ka Hersonu nije iznenađenje.
Važan, ali zavisan
Krim, posebno luka Sevatostopolj, jeste sedište ruske Crnomorske flote. Dok je bio u sastavu samostalne Ukrajine, Rusija je zakupljivala teritoriju na rok od 25 godina, potom je obnovila zakup. To je izlaz Rusije na topla mora i prostor preko koje se uspostavlja saradnja, od trgovačke do vojne, sa crnomorskim, ali i bliskoistočnim državama. Krim je toliko isturen da se sa njega savršeno kontroliše ne samo Azovsko more, već i moreuzi kojima se plovi u Mediteran. Biti bez ovog poluostrva znači biti bez glavnog komunikacionog kanala.
Kada je pre osam godina Rusija okupirala, a potom, na osnovu referenduma, pripojila Krim, nije bilo kopnene povezanosti. Dodatna poteškoća je ukidanje snabdevanja ovog poluostrva vodom iz veštačkog jezera formiranog na reci Dnjepar u Hersonskoj oblasti. Kako bi rešila snabdevanje Krima, Rusija je izgradila takozvani Krečki most, koji Krim povezuje, drumski i pružno, sa poluostrvom Taman u Krasnodorskom delu Rusije. Dug je 19 kilometara, zvanična cena igradnje 3,7 milijardi evra, dok je ostrvce Tuzla na polovini trase poslužilo kao oslonac. Sve dok nije uspostavljena kopnena povezanost preko Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, veza sa Krimom se odvijala jedino preko Kerčkog mosta.
Sa velike udaljenosti
Tako je Krim, strateški izuzetno bitan, a zapravo zavisan od Kerčkog mosta i od snabdevanja, pre svega vodom, iz Hersonske regije. Ne bi trebalo da čudi zašto se ukrajinska vojska u poslednjih mesec dana usmerava ka Hersonu; cilj je zapravo Krim, a čini se da i Kerčki most, druga zavisna krimska linija, takođe polako postaje ratna meta.
Na pitanje zašto nisu ranije bile pod udarom ukrajinske vojske, odgovor je u ukrajinskoj taktici gerilskog ratovanja. Napad na udaljenija područja podrazumeva drugačiju taktiku, naravno i mnogo snažnije i dalekometnije oružje. Preorijentacija ukrajinske vojske i počinje upravo onda kada su iz Francuske stigli čuveni "Cezari", iz Nemačke ubitačne haubice, a iz SAD višecevni raketni sistemi HIMARS.
Foto: Beta (AP)
Sva ova oružja omogućavaju precizno i efikasno gađanje na daljinu veću i od sto kilometara. Ukrajinci za prve ciljeve biraju skladišta municije i goriva u oblasti Herson, čak 11 puta uspešno pogađaju, čime protivničku vojsku čine ranjivom, tim pre što logistika ruske vojske na udaljenije relacije slabo funkcioniše. Uz gruba razaranja idu i teritorijalni pomaci, pa su se Ukrajinci približili gradu Hersonu na manje od 20 kilometara.
Dim oko Kerčkog mosta
No, čini se da je Ukrajince posebno oraspoložilo pristizanje određenog broja dalekometnih raketa "Harpun", stiglo ih je deset iz Danske i skoro dvostruko više iz SAD. Važe kao najbolji upravo u preciznom gađanju na daljine i do 150 kilometara. Čuvaće se za posebno odabrane ciljeve, a ne bi bilo iznenađenje da se među prvima na meti nađe Kerčki most.
Ruska strana je uočila opasnost. Iskustvo sa potapanjem krstarice "Moskva" je isuviše bolno da bi se još jednom dopustilo slično vojno poniženje. Tako smo pre neki dan slušali kako se u blizini Kerčkog mosta vidi gust dim. Sugerisalo se da je možda pogođen, a da je dim od plamena. Međutim ispostavlo se sasvim suprotno. Dim su proizveli i pustili u okolinu mosta upravo specijalizovani ruski brodovi sa ciljem da otežaju viđenje mosta. Takođe, u blizini mosta su i ruski reflakcioni radari čija je uloga da otežaju upravljanje raketama usmerenim na most.
Sa pomeranjem ratnih dejstava ka jugu imamo i promenu taktike zasnovanu na snabdevanju Ukrajine modernijim i ubitačnijim projektilima. Stižu nam loše vesti, rat se razbuktava.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
17
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
11
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Komentari 4
Anonimus
Balkanski špijun
NATO napad na Kerčki most - moguć. O odgovoru Rusije u tom slučaju ne želim ni da razmišljam, jeza me hvata...
Pa-Pa-Paranoja
Nešto izgleda mora da bukti ....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar