"Ljubav, strast, čista životna energija, ranjivost, vera, snažna i glasna misao, to je za mene Princeza Tebab. To me je i privuklo. Mislim da je jedina iskrena, prava ljubav u ovoj priči, ljubav između Tebab i Hefgena. Glavna misao mi je bila da tu ljubav osetim i podelim sa ljudima. Ona je čista, strastvena i duboko emotivna", ovako glumac Dimitrije Aranđelović počinje priču o princezi Tebab, roli tranvestita u kojoj se, prema reakcijama publike, ali i mnogobrojnih medija, koji su pratili premijeru predstave "Mefisto", sjajno snašao.
Kako ističe Aranđelović, zbog snažnih emocija koje sa sobom nosi princeza Tebab, nije imao problem da izađe iz svoje rodne uloge i upusti se u nešto potpuno drugačije. Iako mu na početku nije bila namenjena ova uloga, čim je saznao da će je igrati, krhku princezu Tebab odmah je krenuo slepo da prati, osluškuje i veruje joj, a ona ga očigledno nije izdala te je upravo zbog nje postao, kako radio Sarajevo javlja, "zvezda večeri".
Glumac Dimitrije Aranđelović jedan je od predstavnika hrabrog i nadarenog podmlatka Srpskog narodnog pozorišta. Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi Jasne Đuričić i Sanje Ristić Krajnov, a uloga Džonija Parinmajka u predstavi "Sakati Bili sa Inišmana" doneo mu je diplomu na novosadskoj Akademiji umetnosti.
Osim glume, njegova durga strast je muzika – di-džejingom i muzičkom produkcijom bavi se više od decenije, a takođe je i jedan od tri ponovna osnivača pozorišta "Promena". Aranđelović je radio u pozorištima širom zemlje, a uz predstavu "Mefisto", u režiji Harisa Pašovića, publika može da ga gleda i u hit predstavama Srpskog narodnog pozorišta poput "Ko je ubio Dženis Džoplin?", "Kod Večite slavine", "Midlseks", "Požar".
Poslednji film koji je snimao je "Dženga - Čudna igra" u kome igra jednu od glavnih uloga, i koji je proglašen najboljim filmom po izboru publike na Međunarodnom festivalu u Ravnom selu. Inače, Dimitrije je dobitnik nagrade za najboljeg mladog glumca na Art Trema festivalu u predstavi "Razred", a dobitnik je i specijalne nagrade za glumu na 49. Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije za ulogu Moglija u predstavi "Knjiga o džungli".
U SNP-u, u okviru programskog luka "Tvrđava mira" premijerno je izveden dugoočekivan "Mefisto" Klausa Mana, u režiji Harisa Pašovića. Uzbudljivi ansambl SNP-a, predvođen Aljošom Đidićem u naslovnoj ulozi, uz goste Mirjanu Karanović i Miodraga Krivokapića, disao je kao jedan, ali se vaš lik posebno istakao u predstavi. Hajde da počnemo od početka, zašto je Haris Pašović baš vama poverio ovu izazovnu i uzbudljivu ulogu?
Iskren da budem ja nisam bio prvi izbor za ulogu Princeze Tebab. Tako to biva u pozorištu, nije kome je namenjeno već kome je suđeno. Prvi deo procesa pripremao sam se za drugu ulogu, tako da sam sada bogatiji i za to iskustvo. Spletom okolnosti reditelj predstave Haris Pašović me je pitao da li bih se oprobao u ulozi Princeze Tebab i ja sam to uz oduševljenje oberučke prihvatio. Hvala mu na tome i nadam se da nisam izneverio njegova očekivanja i poverenje koje mi je ukazao. Još dok sam čitao ovaj magičan roman Tebab je ostavila jak utisak na mene i verovatno da sam podsvesno želeo da se oprobam u toj izazovnoj ulozi. Ne znam… Nisam mogao da odbijem ovakav poziv. Želeo sam svim srcem da se upustim u taj izazovni zadatak, da se igram, izmestim iz komfor zone i maštam. Snažan utisak je na mene ostavila priča te žene i osećao sam veliku odgovornost da tu priču i ispričam publici. Uloga je kompleksna na više planova i moja želja je bila da progovorim u ime svih tih ljudi. Nadam se da ih nisam izneverio.
Ona je transvestit i ispunjava Hefgenove seksualne želje – vezanost njih dvoje kasnije se razume kroz predstavu. Traume koje on nosi iz detinjstva naterale su ga da njegove seksualne fantazije odudaraju od onog što danas većina smatra društveno prihvatljivim. Koliko je bilo zahtevno spremiti je?
Igrati transvestita je veliki izazov i nosi sa sobom odgovornost, odgovornost prema njima. Trudio sam se da temeljno i studiozno uđem u građenje ove uloge, koliko god sam u datom trenutku mogao. Imao sam podršku reditelja i svog partnera na sceni. Od prve probe sam se trudio da idem glavom kroz zid, da ne razmisljam previše nego da pratim ulogu i njenu priču, ona je jedina koja me može sačuvati. Ubrzo sam je otkrio i slepo je pratio i verovao joj. Igrao sam se i maštao. Bilo je zabavno, uživao sam u glumačkoj igri na svakoj probi. Prostor koji sam dobio ne poznaje granice.
Erotične scene koje ste vi i Aljoša doneli bile su izuzetno uverljive, ali i emocije koje ste razmenjivali. Izazovno za glumca svakako?
Imali smo odgovornost da negujemo njihovu ljubav. Aljoša je moj dugogodisnji prijatelj i kolega i nisam osetio nikakav pritisak kako ću to sa njim izvesti. Reditelj nas je mudro puštao, verovao nam i na tome mu hvala. Vodio nas je kroz ovu priču odmereno, strpljivo i dozirao indikacije kako bi nas čuvao i gradio taj odnos. Zajedno smo se probijali kroz materijal i postepeno ga osvajali. Osmeh me je vodio. Igra, igra i samo igra…
Da li ste na kraju pronašli ženu u sebi? Kakva je ona?
Nadam se da sam je pronašao jer je to bio moj zadatak, a da li sam bio uspešan ostavićemo publici da o tome sudi. Nije bilo jednostavno ali je istina o ljudima koji se tako osećaju bila snažnija od mojih dilema i preispitivanja, za to nije bilo mesta. Dobio sam priliku da govorim u njihovo ime, pokušam da njihovu priču približim ljudima i pokažem da smo svi jedno, da razlike ne postoje. "Zagrlite se milioni!"
Mefisto - roman jedne karijere. Prikazuje karijeru glumca Hendrika Hofgena, čiji se uspon odvija paralelno sa usponom fašističke države. Da li cilj opravdava sredstva? Reklo bi se da uvek imamo opcije. Koji je to momenat u čoveku koji mu dopusti da sklopi pakt sa đavolom?
Intelektualci širom sveta decenijama unazad nisu uspeli da definišu odgovor na ovo pitanje tako da je i meni vrlo teško da odgovorim. Čovek je krhko biće, menja se svakog novog jutra. Bitno je samo pratiti srce i truditi se da ostaneš čist u svemu što radiš. "Glavu gore coveče!"
Šta mislite, da li umetnička ambicija pokreće u umetniku zlo?
Ne, mislim da ne pokreće zlo. Umetnik mora biti otvoren i svestan sebe i okoline u kojoj se nalazi. Ne sme da osuđuje ljude već da se trudi da ih duboko razume, jedino tako može da napreduje i pravi iskrene i vredne stvari.
U poslednjih nekoliko godina, Srpsko narodno pozorište svakako da je radilo na podmlađivanju ansambla, kao i na dovođenju mladih reditelja sa kojima ste radili. Izrodile su se predstave koje ste upravo vi (mladi deo ansambla) poneli… Reklo bi se da je ovo dobar upliv u teatarske vode.
Drago mi je sto imam tu čast da igram već duži niz godina u instituciji kao što je Srpsko narodno pozorište. Duboko sam zahvalan ljudima koji su to prepoznali i dali mi šansu. Uživam u svakom trenutku sa kolegama iz ansambla na sceni, verujem im do kraja i želim da stvaramo još dugo. Kao glumac volim da istražujem, igram se i pomeram svoje granice. Nije uvek lako, a i zašto bi bilo?! Nadam se da u tome uspevam.
Trudim se da svakodnevno radim na sebi kao glumcu i nemam nameru da od toga odustanem. Ovo je moj životni poziv i privilegija je baviti se ovim poslom. Uživam u svakom novom procesu, radujem se izazovima i svakom budućem usponu i padu. Imam podršku svojih prijatelja i kolega uz koje se razvijam svakodnevno i zahvalan sam im na svakom danu koji provodimo zajedno. Pozorište ne trpi individue, predstava je kolektivni čin. Jedni bez drugih ne možemo. Zato se radujem svakoj novoj probi i susretu sa kolegama. Još jednom hvala Harisu Pašoviću, Aljoši Đidiću, ansamblu SNP- a, upravi pozorišta i mojoj devojci i koleginici Miji Simonović.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar