Dogovor vlasti sa paorima ne može da sakrije katastrofalnu odluku Vlade radi pobede SNS na izborima

Nedavni seljački bunt najavljen je gromko, paori su desetak dana činili poprilično nevolja Novosađanima u gradskom saobraćaju.
Dogovor vlasti sa paorima ne može da sakrije katastrofalnu odluku Vlade radi pobede SNS na izborima
Foto: 021.rs
Međutim, kraj protesta dogodio se nekako mlitavo, čak i bez zvanične objave. Poljoprivrednici su iznenada povukli traktore sa uličnih barikada, ne toliko zadovoljni što su od države nekako izmoljakali pomoć, više u nadi da će uspeti da kako-tako prebrode groznu sušnu godinu.
 
Nasuprot tome, Vlada Srbije u tehničkom mandatu je celu priču vodila kao izraz podrške poljoprivredi i uspela je da se već od drugog, trećeg dana protesta zaboravi na osnovni povod bunta, očajnu prolećnu odluku da zabrani izvoz pšenice i suncokretobog ulja, i to kada je cena oba proizvoda na svetskim berzama beležila istorijski pik.
Kobna odluka Vlade Srbije
 
Podsetimo, cena pšenice se kretala oko 390 evra po toni, suncokretovog ulja u litarskom pakovanju 3,5 evra po litri. Kako je izvoz useva iz Ukrajine i Rusije mesecima bio u zastoju, naši izvoznici su lako našli kupca za svih 600.000 tona preostalog viška pšenice prošlogodišnjeg roda, odnosno 80.000 tona ulja. 
 
No, zabrana izvoza, doneta u predizborno vreme da kod prostog puka pojača utisak kako država Srbija, navodno, vodi brigu o svojim građanima, omela je realizaciju velikih poslova za srpski agrar. Seljaci i izvoznici ostadoše bez očekivanog prihoda. Kako je naišao i ovogodišnji rod, u pšeničnim silosima se uz lansjskih 0,6 miliona tona našlo i 3,2 miliona tona novog roda. Kako je za domaće potrebe dovoljno 1,4 miliona tona, može se zamisliti kakve nevolje ima paor u skladištenju.
Što je najgore, cena na berzama je pala na 300 evra, a i kupci su se krajnje proredili čekajući da se cene dodatno sniže. Slično je sa uljem, preostao je neprodat velik prošlogodišnji višak. Usled suše, ovogodišnja žetva je već počela i sa 250.000 hektara se očekuje oko 725.000 tona suncokreta, od čega će uljare iscediti oko 225.000 tona jestivog ulja. Na srpskom tržištu godišnje se proda oko 80.000 tona, ostalo se izveze.
 
Preko noći siromah
 
Već iz osnovnih bilansa roba i stanja useva na njivama jasno je da nije bilo baš nikakvog razloga za zabranu izvoza. No, Vlada je u martu mesecu kao cilj imala predstojeće izbore i sve je činila tako da na njima pobedi dosadašnja vlast. Seljaci su žrtva takvog pristupa. Nevolja je postala golema kada se videlo da će nezapamćena jara katastrofalno umanjiti rod kukuruza, glavnog useva sa srpskih njiva. Umesto prošlogodišnjih 7,8 miliona tona, ove godine je pitanje hoće li biti i 3,5 miliona, dok su domaće potrebe cirka 4,2 miliona tona.
 
Seljaku je postalo jasno da ovoga puta neće moći da prodajom "žutog zrna" nadoknadi minuse iz vladinom zabranom nerealizovanih poslova, te da je ostao praznih džepova, tim pre što su podbacili i šećerna repa, stočna hrana, krompir, paradajz... dok je uzgoj stoke i proizvodnja mleka već godinama u dubokom padu. Gotovo preko noći postao je siromah, makar u avliji imao i dva moćna nova traktora. Tekuća likvidnost mu je na nuli i nije imao šta drugo nego da protestom zatraži da mu država delom nadoknadi štetu koju je sama uzročila.
 
Više razumevanja u Vojvodini
 
Već od prvih dana videlo se da bunt ima podršku pojedinih lokalnih segmenata vlasti, makar bile i iste političke konfiguracije kao i centralna. Službenici zaposleni u nižem nivou administracije i stručnih službi često imaju bolji, precizniji uvid u stanje stvari od republičkih birokrata. Tako je, ne samo ovog puta, pokrajinski nivo vlasti imao više razumevanja za seljačke nedaće, tim pre što je suša svakim danom ne samo dodatno umanjivala jesenji rod, već i usložnjavala i poskupljivala pripremu za narednu setvu.
 
Zato su paori i odabrali Novi Sad za središte protesta, jednostavno znaju da Lale i vojvođanska uprava imaju daleko više razumevanja za agrar nego često ohola i samozaljubljena metropola. Odabir se pokazao pogotkom, tim pre što je i opozicija pružila jasnu, ali ne previše isticanu podršku poljoprivrednicima.
Decentralizacija vlasti
 
Seljacima je svakako od starta bilo jasno da je za uspeh protesta neophodna podrška javnosti, te da ovakve manifestacije ne mogu biti izdvojene iz političkog života. Međutm, uspeli su da dosta dugo drže distancu prema partijama i političarima, a kada je pretilo da se skup politizuje, protest su okončali, tim pre što su stavovi sasvim približeni. Istina, cena pomoći je u neisticanju kobne vladine pogreške.
 
Traktori na raskrsnicama Novog Sada su primer korektno osmišljene i vođene esnafsko-političke akcije. Najimpresivniji utisak je da bi nevolja ove vrste bilo znatno manje ako bi izrazito centralizovana država u Srbiji deo nadležnosti izmestila na niži nivo. S obzirom na "evropsku žitnicu" Vojvodinu, decentralizacija se prosto nameće u oblastima kao što su agrar, ekologija, urbanizam... Posle seljačkog bunta i za vladajuće i za opozicione stranke nameće se potreba da razmišljaju o modernijoj organizaciji države.
  • J. V. Staljin

    17.08.2022 16:17
    Zivane, prvo, neko ko samo u masinama ima stotine hiljada evra nije vise paor, taj je kulak. Pitaj samo radnike novosadske kako su oni gledali te 'paore' dok su se satima maltretirali u prevozu obilazeci barikade, da zarade svoje minimalce. Kome ti proleteri da dignu barikadu i traze subvencije, a Zivane, kome?

    Drugo, svako ko je hteo da u prvom jeku ratnih dejstava ekstra profitira na naglom rastu cena zivotnih namirnica je hteo da bude nista drugo do spekulant i ratni profiter. Vreme je to i pokazalo, cene su se smanjile i stabilizovale. I sta sad, da podrzimo nekog jer mu drzava zarad zastite interesa vecine gradjana nije dopustila da ratno profitira?

    Ne, izvini, grdno si zapostavio siru sliku i sustinu Zivane. Od drveta nisi video sumu.
  • Ni N od Novi Sada

    17.08.2022 14:36
    Batina
    Naravno da su povili rep kad im je prećeno kao i svima do sad ko je pokušao nešto!
    Ni D od Države
  • tužno

    17.08.2022 14:34
    Slušaj ove tantuze sa glupostima o "severnoj Srbiji":) Dok budu sedeli u beogradskom pašaluku snevaće snove o Kosovu i Vojvodini a u svom mračnom umu verovatno i verovati u njih.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.