Hoćemo rat. Za našu decu

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

22.08.2022.

15:27 > 11:26

Otkad je na vlasti Srpska napredna stranka nikada se jače nije duvalo u ratne trube.

Foto: 021.rs

Kada kao konstantnost imate vanredna stanja, onda reči da je opasnost od rata izvesna, postaju obične, samim tim i prihvatljive.

Uostalom, deo javnosti bi rat i prihvatio kao neminovnost, uz spremnost da puškama brane krst ili registarske tablice, svejedno je. To i nije čudno s obzirom na još jednu konstantnost - huškanje. Poslednjih godina huškalo se na sve i svakoga, nisu političari u Srbiji nikakav izuzetak, ali su nas možda više od ostalih huškali jedni na druge.

I sada smo tu gde jesmo - u Srbiji u kojoj Vladimir Đukanović, Dragan J. Vučićević i Dejan Lučić pričaju o ratu na nacionalnim frekvencijama. Govore o izvesnosti, o opasnosti, o denacifikaciji Balkana, o tome kako situaciju u Ukrajini treba iskoristiti, približiti se "medvedu" i uz pomoć Rusa konačno osloboditi ono što je naše - Kosovo, Skadar, dalje nastavite sami.

Neprekidno o tom ratu, poneko sa lažnom zabrinutošću, poneko sa hladnokrvnošću koja bi trebalo da nam prikaže racionalnost, pričaju oni koje nijedna normalna vojska ne bi prihvatila ni da im čuva jedan prokleti metak. Sve i da se rat povede, oni bi i dalje smatrali sa malih ekrana ili bi se slikali sa bezbedne udaljenosti. Ginuli bi drugi, kao što uvek ginu drugi. Bogati će dati volove, siromašni decu.

Posle svakog obraćanja predsednika države sve manje je jasnije o čemu je reč. Svaka konferencija je istorijska, a onda se u vremenu i prostoru između dve dramske pauze, teškog uzdaha i skidanja naočara, ne kaže apsolutno ništa. Ostanete zbunjeni, sa razlogom. Zbunjenost i strah jedini je proizvod kampanje koja je obećala mir i stabilnost. Za sada.

Ponovo smo saterani u ćošak, ponovo ništa naše nije prihvaćeno, preti pogrom, preti proterivanje. Svaki put najave su farsa i svaki put rezultat je tragedija. Ne znam gde su bili i šta su radili svih ovih godina naši pregovarači, jer Kurti nije od juče. I još jedna stvar, šta je sa Srbima južno od Ibra? Nevažni, nebitni ili nisu na Srpskoj listi?

I dok o ratu trube svi, dok se istorijska i hitna obraćanja naciji najavljuju tri dana unapred, u vreme nedeljnog ručka, predsednik gleda košarkašku utakmicu. To vas i malo razveseli, možda čitava stvar nije otišla dovraga, do tačke bez povratka?

Ali se onda probudite i vidite da je na naslovnim stranama svih novina Kosovo, obećanje da izbegličkih kolona neće biti, naslovi o Čečenima koji ubijaju Srbe. I kad god se krene sa tim pričama, znate da po pravilu izbegličkih kolona bude.

Previše izbeglih su se ljudi na ovim prostorima nagledali, previše patnje su izbegli pretovarili preko svojih glava, noseći svaki gadni prizor u prikolicama, gepecima, zadnjim sedištima i tegleći ih do kraja života u grudima. Uvek se pre slika onih koji napuštaju svoje domove, na sva usta trabunjalo o tome kako će narod biti zaštićen, kako će biti bezbedni. Sva ta nesreća bila je krvavi i uplakani epilog jedne te iste nacionalističke priče.

Za našu decu - još jedan rat. Za našu decu - još jedna izbeglička kolona. Za našu decu - još metaka. Za našu decu - još profitera od ljudske nesreće. Za našu decu - još straha.

Kada je sve tako kako je poslagano ovog tmurnog ponedeljka, kada je država ugrožena, kada su ljudski život na kocki, a rat pred vratima, onda se ne može razmišljati ni o čemu drugom, zar ne? Tako je. Zar to ne bi bilo sebično? Bilo bi. Misliti o nečemu drugom, u ovom trenutku, prvi je znak vaše nepodobnosti, prvi trag prikrivenog dezerterstva, karakteristika izdajice, izroda nedostojnog svetlih kostiju i još svetlijih grobova.

Zato ne mislite na poskupljenja. Ne mislite na to što vam je plata sve dalje od onoga što vam je potrebno za život. Ne mislite o tome što penziju, realne su šanse, nećete doživeti, a i ako je doživite, s njom, šanse su realnije, nećete moći da preživite. Ne mislite o tome da vam jača kiša poplavi grad i da to malo kome smeta, pogotovo ne nadležnima. Ne mislite što vam je cena goriva postala nevažna, jer ćete ionako da sipate za "crvenu". Ukratko - ne mislite, samo ih slušajte. I bojte se.

Iz tog razloga, kada tako glasno počne da se trubi ratu, a to rade trbuhozborci glavnokomandujućeg, nadam se upravo još jednom igrokazu. Pristajanje da budete učesnik tog surovog plesa u tesnim cipelama nije uopšte dobro, ali je bolje od pristajanja da budete tenkić u partiji rizika sredovečnih mužjaka. I neka na kraju Vučić izađe kao neko ko je pobednik, ko je obezbedio obećano - mir i stabilnost. U redu, cena su naši živci i život u strahu. Očigledno je narod navikao da trpi ili je izuzetno dobar u praktikovanju "nemišljenja".

Nažalost, iz prethodnih kolektivnih iskustava naučila se jedna stvar, a fino je sumirana u jednom dijalogu iz romana "Planinski zrak" Viktora Ivančića. Jedan od likova se pita da li je moguće stvari shvatati ispravno, a da se zbog toga ne dogode sranja?

Ekspresno mu stiže i odgovor:

Priča je sasvim suprotna. Potrebno je da se dogode sranja, da bismo stvari počeli shvatati ispravno.

Teme

kosovo RAT

Komentari 124

Hronološki Najpopularniji

Дарко Сремац

01.10.2023 • 10:48

Рат је неизбежан!!

Рат је најгора ствар на свету,али некада неизбежан,ратовао бих за Косово под једним условом!да сваки избегли Србин са Косова такође узме пушку,јер је то више његова отаџбина него моја!
Поздрав браћо Срби!

2 0 +2
Željko

01.09.2022 • 18:16

Hoćemo... Za našu djecu.

Bravo !
Bravo za tekst koji realno opisuje stanje u kojemu živimo.
Rijetko se moze pročitati ovakav kritički osvrt utemeljen na činjenicama i promišljanju prosječnog građanina koji brine za sebe i svoje.
Čestitke autoru !
Nema se što ni dodati ni oduzeti.
Za pametne dosta.

3 7 -4
Lemi

26.08.2022 • 07:23

@dijasporac

“…Ako je Vucic pozitivan u necemu meni nije problem da to i napisem..”

Avav i pozitivnost!?!?
Može, ali samo u testu na Covid i kod tebe, koji se u sve razume, kao Marica u kriv …..
:)))

15 21 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.