Hoćemo rat. Za našu decu
Otkad je na vlasti Srpska napredna stranka nikada se jače nije duvalo u ratne trube.
Foto: 021.rs
Kada kao konstantnost imate vanredna stanja, onda reči da je opasnost od rata izvesna, postaju obične, samim tim i prihvatljive.
Uostalom, deo javnosti bi rat i prihvatio kao neminovnost, uz spremnost da puškama brane krst ili registarske tablice, svejedno je. To i nije čudno s obzirom na još jednu konstantnost - huškanje. Poslednjih godina huškalo se na sve i svakoga, nisu političari u Srbiji nikakav izuzetak, ali su nas možda više od ostalih huškali jedni na druge.
I sada smo tu gde jesmo - u Srbiji u kojoj Vladimir Đukanović, Dragan J. Vučićević i Dejan Lučić pričaju o ratu na nacionalnim frekvencijama. Govore o izvesnosti, o opasnosti, o denacifikaciji Balkana, o tome kako situaciju u Ukrajini treba iskoristiti, približiti se "medvedu" i uz pomoć Rusa konačno osloboditi ono što je naše - Kosovo, Skadar, dalje nastavite sami.
Neprekidno o tom ratu, poneko sa lažnom zabrinutošću, poneko sa hladnokrvnošću koja bi trebalo da nam prikaže racionalnost, pričaju oni koje nijedna normalna vojska ne bi prihvatila ni da im čuva jedan prokleti metak. Sve i da se rat povede, oni bi i dalje smatrali sa malih ekrana ili bi se slikali sa bezbedne udaljenosti. Ginuli bi drugi, kao što uvek ginu drugi. Bogati će dati volove, siromašni decu.
Posle svakog obraćanja predsednika države sve manje je jasnije o čemu je reč. Svaka konferencija je istorijska, a onda se u vremenu i prostoru između dve dramske pauze, teškog uzdaha i skidanja naočara, ne kaže apsolutno ništa. Ostanete zbunjeni, sa razlogom. Zbunjenost i strah jedini je proizvod kampanje koja je obećala mir i stabilnost. Za sada.
Ponovo smo saterani u ćošak, ponovo ništa naše nije prihvaćeno, preti pogrom, preti proterivanje. Svaki put najave su farsa i svaki put rezultat je tragedija. Ne znam gde su bili i šta su radili svih ovih godina naši pregovarači, jer Kurti nije od juče. I još jedna stvar, šta je sa Srbima južno od Ibra? Nevažni, nebitni ili nisu na Srpskoj listi?
I dok o ratu trube svi, dok se istorijska i hitna obraćanja naciji najavljuju tri dana unapred, u vreme nedeljnog ručka, predsednik gleda košarkašku utakmicu. To vas i malo razveseli, možda čitava stvar nije otišla dovraga, do tačke bez povratka?
Ali se onda probudite i vidite da je na naslovnim stranama svih novina Kosovo, obećanje da izbegličkih kolona neće biti, naslovi o Čečenima koji ubijaju Srbe. I kad god se krene sa tim pričama, znate da po pravilu izbegličkih kolona bude.
Previše izbeglih su se ljudi na ovim prostorima nagledali, previše patnje su izbegli pretovarili preko svojih glava, noseći svaki gadni prizor u prikolicama, gepecima, zadnjim sedištima i tegleći ih do kraja života u grudima. Uvek se pre slika onih koji napuštaju svoje domove, na sva usta trabunjalo o tome kako će narod biti zaštićen, kako će biti bezbedni. Sva ta nesreća bila je krvavi i uplakani epilog jedne te iste nacionalističke priče.
Za našu decu - još jedan rat. Za našu decu - još jedna izbeglička kolona. Za našu decu - još metaka. Za našu decu - još profitera od ljudske nesreće. Za našu decu - još straha.
Kada je sve tako kako je poslagano ovog tmurnog ponedeljka, kada je država ugrožena, kada su ljudski život na kocki, a rat pred vratima, onda se ne može razmišljati ni o čemu drugom, zar ne? Tako je. Zar to ne bi bilo sebično? Bilo bi. Misliti o nečemu drugom, u ovom trenutku, prvi je znak vaše nepodobnosti, prvi trag prikrivenog dezerterstva, karakteristika izdajice, izroda nedostojnog svetlih kostiju i još svetlijih grobova.
Zato ne mislite na poskupljenja. Ne mislite na to što vam je plata sve dalje od onoga što vam je potrebno za život. Ne mislite o tome što penziju, realne su šanse, nećete doživeti, a i ako je doživite, s njom, šanse su realnije, nećete moći da preživite. Ne mislite o tome da vam jača kiša poplavi grad i da to malo kome smeta, pogotovo ne nadležnima. Ne mislite što vam je cena goriva postala nevažna, jer ćete ionako da sipate za "crvenu". Ukratko - ne mislite, samo ih slušajte. I bojte se.
Iz tog razloga, kada tako glasno počne da se trubi ratu, a to rade trbuhozborci glavnokomandujućeg, nadam se upravo još jednom igrokazu. Pristajanje da budete učesnik tog surovog plesa u tesnim cipelama nije uopšte dobro, ali je bolje od pristajanja da budete tenkić u partiji rizika sredovečnih mužjaka. I neka na kraju Vučić izađe kao neko ko je pobednik, ko je obezbedio obećano - mir i stabilnost. U redu, cena su naši živci i život u strahu. Očigledno je narod navikao da trpi ili je izuzetno dobar u praktikovanju "nemišljenja".
Nažalost, iz prethodnih kolektivnih iskustava naučila se jedna stvar, a fino je sumirana u jednom dijalogu iz romana "Planinski zrak" Viktora Ivančića. Jedan od likova se pita da li je moguće stvari shvatati ispravno, a da se zbog toga ne dogode sranja?
Ekspresno mu stiže i odgovor:
Priča je sasvim suprotna. Potrebno je da se dogode sranja, da bismo stvari počeli shvatati ispravno.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Tako je, bre, studenti i studentkinje
23.12.2024.•
0
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Komentari 124
Дарко Сремац
Поздрав браћо Срби!
Željko
Bravo za tekst koji realno opisuje stanje u kojemu živimo.
Rijetko se moze pročitati ovakav kritički osvrt utemeljen na činjenicama i promišljanju prosječnog građanina koji brine za sebe i svoje.
Čestitke autoru !
Nema se što ni dodati ni oduzeti.
Za pametne dosta.
Lemi
Avav i pozitivnost!?!?
Može, ali samo u testu na Covid i kod tebe, koji se u sve razume, kao Marica u kriv …..
:)))
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar