Vučevićev odlazak sa mesta gradonačelnika u najboljem mogućem trenutku (za njega)

Miloš Vučević odlazi sa mesta gradonačelnika Novog Sada nakon deset godina vlasti.
Vučevićev odlazak sa mesta gradonačelnika u najboljem mogućem trenutku (za njega)
Foto: 021.rs

Kao što je bio prvi čovek grada u pogodnom periodu, tako i sa te funkcije odlazi u najboljem mogućem momentu u kontekstu onoga što ostaje kao trag njegovih "novosadskih godina".

Sintagma "novosadske godine" nije slučajno iskorišćena. Upravo ona se nalazi u autobiografiji jednog od, kako ga istorija pamti, najuspešnijih gradonačelnika Novog Sada - Jove Dejanovića. Vučević je Dejanovića neretko isticao kao nekoga ko je značajan za grad, a nema sumnje da naprednjaci svog šefa smeštaju rame uz rame sa gradonačelnikom iz perioda socijalizma.
 
Ako odete na sajt grada videćete da istorija gradonačelnike koji su imali barem dve-tri godine mandata uglavnom pamti kao ljude koji su nešto uradili ili pokušali da urade. Makar to bilo i minorno. Tragom toga možemo i da pretpostavimo šta će neko u bliskoj budućnosti čitati o desetogodišnjem mandatu odlazećeg gradonačelnika. 
Nakon datuma i godine rođenja, obrazovanja i profesije, reći će se kako je to političar koji je najduže bio gradonačelnik u istoriji Novog Sada i jedini kojem je uspelo da dobije tri uzastopna mandata. Potom će se navesti kako je tokom njegovog "gradonačelnikovanja" Novi Sad nastavio ubrzani urbanistički razvoj, da je završen novi Žeželjev most, kao i da je započeta izgradnja još dva mosta na Dunavu. Osim toga, za vreme Miloša Vučevića na vlasti Novi Sad je poneo prestižne titule Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture, čime su potvrđeni njegovi napori "na promociji evropskih vrednosti života u gradu" za šta je bio nagrađen.
 
Potom će se reći kako je izgrađena buduća Gradska bolnica na Mišeluku, čime je rešen višedecenijski problem, izgrađena je Gradska koncertna dvorana i otvorena Baletska škola, obnovljeno je nekoliko objekata obrazovnih ustanova, dok su po prvi put date subvencije roditeljima čija deca idu u privatne vrtiće, a za đake prvake obezbeđeni su besplatni udžbenici. Svakako da će se u toj biografiji mesta naći za podatak o privrednom oporavku grada, privlačenju stranih investicija, otvaranju fabrika, rekordnom budžetu, obnovi Podgrađa i izgradnji "jeftinih" stanova za izbeglice i pripadnike službi bezbednosti.
 
 
Navedene stvari jesu važne i one stoje kao svedočanstvo da je, ipak, ostvaren nekakav rezultat. Međutim, ako nas je istorija nečemu naučila, to je onda da je potpuno nema za pitanja svakodnevice. Zamerki za svaki od navedenih projekata je bilo, ostala su neka nerazrešena pitanja, ali oni su završeni ili započeti i za te kritike, uglavnom, nema mesta u biografijama budućnosti. 
 
Sada kada odlazi sa mesta gradonačelnika, važnije od odgovora na pitanje da li je bio pravi čovek na pravom mestu, jeste činjenica da je na funkciji bio u pravo vreme. Od 2012. godine i dolaska naprednjaka na vlast, globalna ekonomija je počela da se oporavlja, tako i srpska, te se to preslikalo i na grad. Bilo bi tragično da u godinama koje su donosile rast nije urađena većina navedenih stvari. Oni koji kažu da je i ovo dosta, imaće svoje argumente, oni koji prigovore da nije dovoljno, potegnuće pitanje komunalne infrastrukture i investitorskog urbanizma. 
 
Sam Vučevićev dolazak na vlast u Novom Sadu, koalicione kombinatorike, te činjenica da je izglasan za gradonačelnika u 5.02 ujutru, bile su nagoveštaj toga da će uvek makar zrno više biti političar nego gradonačelnik. Upravo iz tog razloga očekivano je odrađivao svoju ulogu jednog od zubaca u naprednjačkom mehanizmu. Tako se i od njega očekivalo da "ispunjava neminovna potraživanja" njemu stranački nadređenih, pa je umelo da deluje da štiti stranačke interese predstavljajući to kao odbranu grada od samih građana. 
 
Nismo veverice pa da nam bude logično da je isključivo ruka slobodnog tržišta odredila da će baš granit iz firme povezane sa Zvonkom Veselinovićem biti postavljan u gradu. Ali, ni za Bocaru, ni za Bosketa, u tim biografijama koje uglavnom kreiraju podobni i pogodni, neće biti mesta. Kaže se da je novinarstvo prvi grubi nacrt istorije, pa će biti dovoljno da pogledamo na koji način će mediji bliski vlasti ispratiti odlazak najdugovečnijeg gradonačelnika i da dobijemo skicu te nove biografije na sajtu grada.
 
  
 
Nažalost, Novi Sad u prethodnih deset godina nije doživeo transformaciju, iako je sam grad izmenjen. Bilo je dobrih stvari, ali ono što će zaista ostati ljudima koji ovde žive jeste nastavak "razgradnje" grada. U protekloj deceniji često se hvalilo izgradnjom, pa su iz šuta i prašine objekata u kojima je nekada živelo pet ljudi nastajali urbanistički mastodonti bez zelenila sa ironičnim nazivima poput - "garden". Ono što će ostati kao nasleđe urbanističke politike iz prethodnih deset godina biće ideja neizgrađenog "Novog Sada na vodi", kao još jedan dokaz novosadskog kompleksa prema Beogradu.
 
Osim toga, transformaciju grada Vučević nije mogao da izvede sam, kao što to Vučić ne može da uradi na nivou Srbije. Zato je i delovalo da je okružen nesposobnjakovićima koji dobar deo vremena između dva obroka provedu u čekanju stranačkog naređenja i uživanja u tome što su poslušnošću uboli premiju u najboljem od svih mogućih svetova. 
 
U tim zvaničnim biografijama neće biti mesta za informacije da se u vreme Vučevićevog mandata klečalo na ljudima, jer su se protivili urbanističkom planu. Ta slika koja je obišla Srbiju tako je blizu onih Orvelovih reči o tome kako bi trebalo da zamislite budućnost - kao čizmu koja gazi ljudsko lice. Osim toga, proteklih deset godina vlast u Novom Sadu se udaljila od građana, pogotovo od onog dela koji je sklon kritici, a omalovažavajuće reči mogli smo da čujemo i od samog gradonačelnika. Ovih dana često se setim Nebojše Popova koji Slobodanu Miloševiću govori da demokratija ne znači poštovati samo volju većine, već i da predstavnici većine poštuju manjinu. To se u Novom Sadu nije dogodilo, mada malobrojni za to i mare.
Nakon deset godina vlasti, nakon rasta koji se prelio i na lokalni nivo, uz rekordni budžet punjen porezima, revnošću građana i prodajom zemljišta, ono što se najavljuje jeste kriza. Očekivati je da će pogoditi i Novi Sad, pa je pitanje šta će biti sa javnim preduzećima koja već sada žive preko budžetne infuzije. Ni ta transformacija nije uspela ili nije ni pokušana. Vučević je, može se reći, imao sreću da bude gradonačelnik u najboljem periodu od devedesetih godina. Nije bilo sankcija, nije bilo ratova, privatizacija je okončana, nije bilo ekonomske krize. Vučević ima razloga da se ponosi, opozicija razloga da kritikuje, a građani da sve to podnose.
 
Ali sada se ponovo dolazi u vreme pada. Kada se pad životnog standarda građana poklopi sa vlašću koja je već dugo godina na sceni, onda se javlja i nezadovoljstvo. Izborni rezultati iz marta ove godine pokazuju da SNS više nema većinu u Novom Sadu, premda i dalje jesu najjača partija, ali je prazna linija za odgovor na pitanje šta će biti na lokalnim izborima 2024. godine. Neke ne tako dobre slike iz prethodnog perioda došle su iz Novog Sada i to građani možda neće zaboraviti, pogotovo kada se prekine Vučevićev kontinuitet u Novom Sadu, a zameni ga neko od lokalnih naprednjaka koji su uvek bili u senci gradonačelnika. Možda će i ti izbori biti odgovor na pitanje da li su Novosađani zadovoljni onim što gradonačelnik iz tri mandata ostavlja u amanet.
 
U međuvremenu, kada pogledate sve te zvanične biografije, ni na jednom mestu nećete saznati ono najvažnije - a vrlo jednostavno pitanje - jesu li u tada ljudi živeli dobro? Tu je samo ono šta su oni ostavili u nasleđe, kao da su sami gradili. Malo po malo, biografiju po biografiju, u ostvarivanju političkih ciljeva, izgubljen je čitav jedan grad. 
  • Ivana

    24.10.2022 19:49
    Putuj igumane da oslobodimo naš Novi Sad od vas krvopija
  • 002211

    01.09.2022 00:17
    Odlazi, samo ti odlazi!!
  • Лиманац

    31.08.2022 21:54
    @Maca
    “Milosu da nije bilo tate niko ga u gradu ne bi ni poznavao.”

    Где има дима, има и ватре.
    Причало се, да му у прво време отац није ни излазио из кабинета, обучавао сина.
    Није ни чудо, када није био ни за једну новосадску гимназију….
    :)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.