Piše Slavoj Žižek: Ukrajina je Palestina, ne Izrael
Jednom sam svog mlađeg sina pitao da li može da mi doda slanik, a on mi je odgovorio: "Naravno da mogu!"
Foto: 021.rs (ilustracija)
Kad sam ponovio molbu, on je likovao: "Pitao si me da li mogu i ja sam ti lepo odgovorio. Nisi mi rekao da treba."
Ko je bio slobodniji u ovoj situaciji – ja ili moj sin? Ako slobodu shvatimo kao slobodu izbora, moj sin je bio slobodniji, jer je imao dodatni izbor kako da tumači moje pitanje. Mogao ga je shvatiti doslovno, a mogao ga je i shvatiti u uobičajenom smislu, kao zahtev učtivo formulisan kao pitanje. S druge strane, ja sam se praktično odrekao ovog izbora i automatski se oslonio na konvencionalni smisao svog pitanja.
Zamislite sada svet u kom se mnogo više ljudi ponaša kao moj sin kad me zavitlava. Nikad ne bismo sa sigurnošću znali šta su naši sagovornici hteli da kažu i gubili bismo vreme sa besmislenim tumačenjima. Nije li to upravo prikladan opis političkog života tokom poslednje decenije? Donald Tramp i drugi alt-desničarski populisti iskoristili su činjenicu da se demokratska politika oslanja na određena nepisana pravila i običaje, koje su kršili kad im je to odgovaralo, izbegavajući odgovornost tako što nisu uvek eksplicitno kršili zakon.
U Sjedinjenim Državama, takvu strategiju koriste lakeji Trampove Republikanske partije pripremajući se za sledeće predsedničke izbore. Prema pravnoj teoriji čiji su sledbenici, u saveznom izbornom zakonu postoji rupa koja bi zakonodavnom telu pojedine države omogućila da imenuje svoje predsedničke elektore ukoliko državni sekretar kaže da ne može da potvrdi izborne rezultate.
Republikanci koji poriču Trampov poraz na prošlim izborima, sada se kandiduju za funkcije koje će im biti potrebne da pregaze volju birača 2024. Partija tako pokušava da uništi jedan od osnovnih uslova demokratije: da svi politički učesnici govore istim jezikom i poštuju ista pravila. U suprotnom, zemlja će se naći na ivici građanskog rata – ishod koji sada očekuje skoro polovina Amerikanaca.
Isti uslovi važe i za globalnu politiku. Da bi međunarodni odnosi funkcionisali, sve strane moraju bar da govore istim jezikom kada govore o konceptima kao što su sloboda i okupacija. Rusija očigledno podriva ovaj uslov kada svoj agresorski rat u Ukrajini opisuje kao "specijalnu operaciju" za "oslobođenje". Međutim, i ukrajinska vlada je upala u ovu zamku. Obraćajući se izraelskom Knesetu 20. marta 2022, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao: "Mi smo različite zemlje, u potpuno različitim okolnostima. Ali pretnja je ista i nama i vama – totalno uništenje naroda, države, kulture. Pa čak i imena: Ukrajina, Izrael."
Palestinski politikolog Asad Ganem opisao je govor Zelenskog kao "sramotu kada su u pitanju globalne borbe za slobodu i oslobođenje, a posebno palestinskog naroda“. Zelenski je "obrnuo uloge okupatora i okupiranih". Slažem se. Takođe se slažem sa Ganemom da "Ukrajincima mora biti pružena svaka moguća podrška dok se opiru [ruskoj] varvarskoj agresiji". Bez zapadne vojne podrške, veći deo Ukrajine bi sada bio pod ruskom okupacijom, uništavajući stub međunarodnog mira i reda: integritet granica.
Nažalost, govor Zelenskog u Knesetu nije bio izolovan događaj. Ukrajina redovno zauzima stav podrške izraelskoj okupaciji. Tako je 2020. napustila Komitet Ujedinjenih nacija za ostvarivanje neotuđivih prava palestinskog naroda; prošlog meseca, ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgen Kornijčuk je izjavio: "Kao Ukrajinac čija je zemlja pod veoma brutalnim napadom suseda, duboko saosećam sa izraelskim društvom."
Ovo poređenje Izraela i Ukrajine je potpuno pogrešno. Ako ništa drugo, situacija u kojoj se nalaze Ukrajinci sličnija je životu Palestinaca na Zapadnoj obali. Da, Izraelci i Palestinci bar priznaju drugost svog protivnika, dok Rusija tvrdi da su Ukrajinci zapravo samo Rusi. Ali ne samo da Izrael negira da su Palestinci nacija (kao što to čini Rusija sa Ukrajinom); Palestincima se takođe poriče mesto u arapskom svetu (kao Ukrajincima u Evropi pre rata). Štaviše, kao i Rusija, Izrael je nuklearna vojna supersila koja faktički kolonizuje manji, daleko slabiji entitet. Kao i Rusija u okupiranim delovima Ukrajine, Izrael praktikuje politiku aparthejda.
Mada izraelski lideri pozdravljaju podršku Ukrajine, nisu uzvratili istom merom. Umesto toga, kolebaju se između Rusije i Ukrajine, jer je Izraelu potrebna kontinuirana tolerancija Rusije na izraelske vojne napade u Siriji. Ali puna podrška Ukrajine Izraelu uglavnom odražava ideološki interes njenih lidera da svoju borbu predstave kao odbranu Evrope i evropske civilizacije od varvarskog, totalitarnog istoka.
Takvo tumačenje borbe je neodrživo, jer zahteva da zanemarimo ulogu Evrope u ropstvu, kolonijalizmu, fašizmu i tako dalje. Od ključnog je značaja da se Ukrajina brani u okvirima univerzalnih pojmova i zajedničkog značenja reči kao što su "okupacija" i "sloboda". Svoditi ukrajinski rat na borbu za Evropu znači koristiti isti okvir kao "dvorski filozof" ruskog predsednika Vladimira Putina, Aleksandar Dugin, koji povlači liniju između "ruske istine" i "evropske istine". Ograničavanje sukoba na Evropu pojačava globalnu propagandu Rusije, koja invaziju na Ukrajinu predstavlja kao čin dekolonizacije – deo borbe protiv zapadne neoliberalne dominacije i neophodan korak ka multipolarnom svetu.
Tretirajući izraelsku kolonizaciju Zapadne obale kao odbrambenu borbu za slobodu, Ukrajina podržava agresiju druge sile i time kompromituje sopstvenu, potpuno opravdanu borbu za slobodu. Pre ili kasnije, moraće da napravi izbor. Hoće li biti istinski evropska, učešćem u univerzalnom emancipatorskom projektu koji definiše Evropu? Ili će postati deo populističkog talasa nove desnice?
Kad je Ukrajina pitala zapad, "Možete li da nam date haubice?", zapad nije cinično uzvratio – "Da, možemo!" Zapadne zemlje su na zahtev odgovorile razumno i poslale oružje za borbu protiv okupatora. Međutim, kad Palestinci zatraže bilo kakvu podršku, u najboljem slučaju dobiju isprazne fraze umesto odgovora, često praćene izjavama solidarnosti sa njihovim tlačiteljima. Kad zatraže soli, dobiće je njihov protivnik.
Tekst Slavoja Žižeka za Project Syndicate na srpskom jeziku objavljen je na sajtu Peščanika.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 7
mrva
Dragan
LoL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar