Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Bel Paese: Kafići - mesto kulturnog i socijalnog zbližavanja
"Italija - Bel Paese" Milutina Mitrovića nedavno je objavljena u izdanju Akademske knjige.
Foto: 021.rs (ilustracija/Pixabay)
"Milutin Mitrović je jedan od najboljih poznavalaca Italije koje poznajem", zapisao je Damir Grubiša u svojoj knjizi
"Dnevnik diplomate: Riječanin u Rimu".
U saradnji sa Akademskom knjigom, donosimo vam jedan tekst o kafićima iz 2005. godine.
Kafići
Upravo je izašao Vodič kroz barove u Italiji. Moramo poći od toga da se u italijanskom, engleskom... bar zove ono što je kod nas "kafić", a naš bar je kod njih night club (u oba jezika). Dakle, dotični vodič kroz italijanske kafiće izdao je "Gambero rosso", jedan od najčuvenijih italijanskih restorana, istovremeno i izdavač Vodiča kroz italijanske restorane. Ovaj, kroz kafiće, rađen je u zajednici sa "Illy Caffe" – jednom od najčuvenijih svetskih kompanija za proizvodnju i trgovinu kafom. Inače, "Gambero rosso" svoje ime duguje romanu o Pinokiju, gde se jedna mračna lučka birtija tako zove.
Da pređemo na stvar. Rangiranje kafića se označava dodelom znaka zrna kafe i tacne. Kafa simboliše kvalitet kafe, koktela, brioša i svega što je za jelo i piće, a tacnica je dokaz kvaliteta usluge. Maksimum je tri zrna kafe i tri tacnice. Takvih u Italiji ima samo 19. Do tih 19 došlo se selekcijom među 130.000 kafića od kojih je 1.390 došlo u uži izbor. Konkurencija je strahovita, a bila bi još veća i beskonačnija da su uzimani u obzir barovi pri restoranima i hotelima.
Postoji "deset zapovesti" za rangiranje kafića.
1. Kafa i kapučino od vrhunskog kvaliteta mešavine i tehnike pripreme. Postoji u Italiji pravilo "3M" za kuvanje kafe. Prvo "M" je mašina – aparat za pripremanje mora biti redovno čišćen od kamenca i uvek topao, obično se odbaci prvih nekoliko kafa dok se mašina dobro ne ugreje; drugo "M" je mešavina, veliko je majstorstvo napraviti mešavinu kafa koja će dati najbolju kremoznost i ukus; treće "M" je mano (ruka), može sve prethodno biti u redu, ali ako neko nema "ruku" sve propada. Pravu "ruku", na primer, ima barmen Bane iz beogradskog kafića "Smaragd".
2. Ambijent koji privlači da se što duže ostane.
3. Brioš i tost bez veštačkih dodataka i sa što manje masnoće.
4. Sokovi i mešavine spremljeni na licu mesta od svežeg voća.
5. Kvalitet "grickalica" mini-sendviča, semenki, krekera
6. Sendviči bogati svežim "sirovinama".
7. Odgovarajuća selekcija vina i penušavaca.
8. Rigorozno poznavanje pripremanja tradicionalnih koktela i recepti po sopstvenoj invenciji.
9. Neformalna atmosfera.
10. Kompetentna usluga, ali ne snishodljiva.
Prokontrolisati sve to u 130.000 kafića i to sa maksimalnom odgovornošću, što je u Italiji sveto pravilo samo kada je gastronomija u pitanju, nije ni mali ni lak posao. Na primer, rangiranje hotela je mnogo jednostavnije, jer najviše poena donosi čistoća, zatim tišina, pa blizina centru, što može svako da uoči i oceni.
Alhemija kafića je mnogo komplikovaniji i odgovorniji posao. Evo zašto. Statistika kaže da se u Italiji svakoga dana popije u proseku 30 miliona šoljica kafe. Zatim da 64 odsto zaposlenih svoju prvu kafu popiju u baru nadomak kuće ili radnog mesta. Na povratku sa posla opet se prvo svrati u bar, pogotovo ako do kuće treba mnogo vremena u autu ili metrou. Barovi se u to vreme aranžiraju, teško biste naljutili Italijane kada bi rekli "kao švedski sto", tako da su u sredini stolovi prekriveni mikropicetama, sendvičićima, komadićima sira, suhomesnatim stvarima, maslinkama, plodovima kapara (kod nas se kao začin koriste pupoljci kapara), razne druge stvari iz turšije – sve je na dohvat ruke i besplatno sem što se piće plaća.
To je u velikim gradovima, u provinciji i radničkim naseljima između 18 i 21 sat – kada počinje "santa cena" (sveta večera – nema muža koji sme da zakasni). U kafićima se galami, pretresa politika i fudbal, zasvira harmonika i jekne pesma, ubeđuju jedni druge po ko zna koji put u iste stvari ili makar kuju planove gde provesti zajedno vikend – italijanski radnici, valjda više nego igde u svetu, vole da idu na vikend negde u prirodu.
Evo šta u uvodniku Vodiča piše Laura Mantovano, urednica publikacije: "Namera je da se kafići učine svesnim svoje odgovorne kulturne i socijalne uloge i da se na tom planu takmiče". Zgodno, zar ne? Kafići su odavno prerasli u svojevrsne biblioteke, galerije, vinoteke, internet lože, mesta gde se čitaju časopisi, gde studenti uče... Ima toga i kod nas, međutim, sve to još nije postalo deo naše kulture. Još uvek se zazire od kabadahija i nasrtljivih pijanaca koji mogu da vam pokvare dan. U Italiji je to skoro nemoguće. Prisetite se: mafija likvidira mnoštvo svojih protivnika na ulici, u restoranima, kod berberina, ali skoro nikada u baru. To je pomalo sveto mesto za svakoga ko želi da se opusti i zaboravi dnevne nelagodnosti. Da popije svoj cinar, aperitiv od artičoke, čija reklama glasi: 'Protiv komplikacija modernog života'.
Pre par godina u Sijetlu, u Americi, neki preduzimljivi student otvorio je jedan bar po italijanskom uzoru. Šta se desilo? Sumanuti uspeh pretvorio se u lanac kafeterija "Starbaks" po svim većim gradovima. Kako to sa većinom takvih lanaca biva, prerastaju u karikaturu svog uzora. Dokaz: najpopularniji napitak u kafićima "Starbaks" lanca je frapučino – kombinacija frapea i instant kafe. Biće da je negde nastao težak "kurzschluss".
***
Milutin Mitrović (1931–2020) rodio se i školovao u Beogradu. Novinarstvom se počeo baviti još u srednjoj školi, nastavio u studentskim danima, najduže radio kao novinar i urednik lista Ekonomska politika a zatim kao dopisnik časopisa Biznis i finansije, docnije veliki broj priloga objavio na portalu Peščanik. Izbori njegovih tekstova objavljeni su do sada u tri antologije: Postmoderna vremena. Ekonomska beležnica (2009), Dnevnik globalne krize (2016) i Ekonomija nepoštenja (2021). Ekonomija je u centru njegove analitičke pažnje, ali je, osim ekonomskih tema, u tekstovima nastojao da opiše i kulturne modele određene sredine i vremena. Poslednjih dvadesetak godina života posvetio je proučavanju Italije, otkrivajući njene lepote, ali i brojna iskušenja humanističkih ideala slobode, odgovornosti, solidarnosti i pravde.
Više o knjizi "Italija - Bel Paese" pogledajte na sajtu Akademske knjige.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
10
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar