Na planeti sve više ljudi, na Balkanu sve manje
Poluostrvo na jugoistoku Evrope je oduvek bilo emigraciono područje.
Foto: Pexels (Krizjohn Rosales)
Međutim, poslednjih decenija natalitet je toliko nizak da se broj stanovnika rapidno smanjuje i svim državama u regionu preti demografski kolaps.
Sedam dana pre kraja popisa u Srbiji popisano je tek 6,3 miliona, dok se procenjuje da će po okončanju biti između 6,5 i 6,6 miliona stanovnika. Kako je pre deceniju popisano 7,160 miliona žitelja, vidi se da je ljudi sve manje.
Srbija nije jedina koju je zahvatio ozbiljan gubitak stanovništva. Slične prošlogodišnje akcije u Hrvatskoj i Bugarskoj su pokazale pad stanovnika od 8,8, odnosno 11,4 odsto, a trend je još izraženiji u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.
Zapravo, ceo Balkan se prazni, proces je praćen uočljivim starenjem preostalog stanovništva. Tako je prosečan građanin Severne Makedonije star 41,3 godine, čak šest i po više nego na popisu iz 1981.
Nestaju manji gradovi
Već tokom trajanja popisa izrečene su glasne primedbe na rad popisivača, previše ljudi je javilo da su ostali nepopisani. Pitanje koliko se izostavljenih samostalno prijavilo u naknadnih sedam dana datih za ovakve i slične slučajeve. Ipak, nesporno je da je broj stanovnika ozbiljno umanjen.
Moguće je da jug Srbije ne bude usamljen u drastičnom umanjenju - pogranične opštine u Vojvodini su takođe ugrožene "belom kugom". Za sada, podatak da je u odnosu na popis od pre deceniju Vranje izgubilo 10.000, a Leskovac 18.000 ljudi, zaista zabrinjava.
Mada su rezultati popisa krajnje nepovoljni, daleko od toga da su iznenađujći. Pad broja žitelja traje dugo, i sada se više ne dovodi u pitanje samo opstanak oko 1.000 manjih sela, već je i budućnost mnogih varošica upitna. I u tome Srbija nije usamljena, nestanak je zapretio možda najviše pojedinim delovima Kosova na kome je pre deset godina bilo 30 sela bez ijednog žitelja sa stalnim boravkom, a sada je takvih naselja blizu 250. Može se zamisliti koliki bi talas emigracije zahvatio južnu srpsku pokrajinu ako bi Evropska unija za žitelje ove regije odobrila viznu liberalizaciju.
Porazni rezultati popisa
Prošlogdišnji popis u Hrvatskoj je registrovao tek 3,899 miliona stanovnika, 400.000 manje nego deset godina ranije. Poređenje sa 1981. ukazuje na prave dimenzije demografskog kolapsa, tada je broj žitelja u Lijepoj našoj bio 5,160 miliona.
Možda su još porazniji lanjski popisni rezultati u Bugarskoj - tamo je 6,895 miliona, 11,5 odsto manje nego na prethodnom popisu. Minus u odnosu na popis od pre tri decenije (1991.) je dostigao 2,15 miliona. Zanimljivo da je manje žitelja zabeležen bukvalno u svakoj opštini, najmanji pad 1,5 odsto je u Sofiji. Najveći gubitak je zabeležen u Vidinu i obližnjim severnozapadnim krajevima, čak 25 odsto.
Za raziku od većine balkanskih država, Bugarska nije doživela raspad države, na njenoj teritoriji nije bilo sukoba, nije ni bombardovana... Štaviše, ne da nema spornih političkih tvorevna poput Republike Kosovo ili Republike srpske koje uzrokuju teškoće i susednim državama, već je članica Evropske unije u koju se svake godine sliva popriličan kapital.
Ne pomažu ni pare
Za razliku od brojnih balkanskih suseda, životni standard u Bugarskoj je poprilično narastao i sada mnogi tvrde da je primetno veći nego tokom socijalističkih vremena, što se nikako ne bi moglo reći za žitelje u državama nastalim raspadom Jugoslavije, izuzev Slovenije. Pa, ipak, pre svega mladi odlaze ne samo iz Vidina, Stare Zagore ili Plovdiva, veći i iz prestone Sofije.
Uprkos investicijama, novim fabrikama, povećem broju radnih mesta namenjenih "digitalnima", a tu se i novci iz evropskih fondova kojima se itekako podržavaju kulturne i zabavne delatnosti. Ne vredi, ne pomaže, val emigracije je zapljusnuo pogotovo mlađe stanovništvo istočnog suseda.
Sa druge strane, na planeti je svakim danom sve više ljudi, 15. novembra je zabeležen osmomilijarditi žitelj. Za samo 11 godina stanovnika je za milijardu više, a rast se nastavlja, istina sve sporije. Predviđa se da će trajati do 2084., kada bi neko vreme trebalo da ukupan broj ljudi stagnira na 10,4 milijarde, da bi početkom 22. veka počeo da opada.
Jedno dete u porodici
Zanimljivo je da je ljudi na planeti sve više, mada Evropa već dugo, ima negativan natalitet, a u poslednje tri i po decenije i najmnogoljudnija nacija, kineska. Politika "jedno dete u porodici" je u početku realizovana iz popriličnu strogu kontrolu komunističke partije, ali danas Kinezi rođeni kao jedinci smatraju normalnim da i porodice koje zasnuju imaju samo po jedno dete. Stoga je broj žitelja Kine pao na 1,4 milijarde i procenjuje se da će već za godinu, dve Indija po brojnosti preteći Kinu, mada je i u ovoj državi natalitet u padu kao posledica lako dostupnih kontraceptivnih sredstava.
Inače, tokom istorije broj ljudi je neprekidno rastao. Čak ni najveći, svetski ratovi nisu zaustavljali ovaj trend. Jedini izuzetak su bile globalne epidemije, od kojih je najpoznatija ona u Evropi koja je za tri godine sredinom 14. veka broj žitelja Evrope gotovo prepolovila.
Bogati arče resurse
Nauka smatra da se Homo sapiens pojavio pre 300.000 godina, da bi na prelasku u novu eru na svetu egzistiralo otprilike 190 miliona ljudi. Milijarda je dostignuta oko 1810. godine, a za rast na dve milijarde, 1928, čekalo se nešto više od veka. Potom se broj ljudi uvećava naglo i 1964 dostigao je godišnji rast od 2,2 odsto.
Od tada stopa rasta se smanjuje. Razlog naglog uvećanja vezuju se za manju smrtnost majki i dece, produženi prosečni životni vek i sve uspešniju medicinsku zaštitu.
Mada se povremeno može ćuti zebnja za budućnost čovečanstva, u Fondu za stanovništvo Ujednjenih nacija ističu da resursa ima dovoljno, ali bi bilo dobro da se pravilnije i odgovornije raspodele. Na deset odsto najbogatijih otpada polovina potrošenih resursa, dok je udeo deset odsto najsiromašnijih zanemarljiv.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Komentari 7
Rasa sa salasa
VV NS
Kad AV postane doživotni preCednik i bude zabranjeno bilo kakvo kritikovanje njegovog lika i dela sve će leči na svoje...
Djuri
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar