Dijagnoza rulje

Vest da je jedan od tinejdžera koji su učestvovao u maltretiranju profesorke u Trsteniku pokušao samoubistvo dalje je ogolila posrnuće društva.
Dijagnoza rulje
Foto: Youtube (Movie Clips HD, Screenshot)

Ne ulazeći u čaršijske polemike da li je konkretni pokušaj samoubistva "pokušaj manipulacije" ili "krik za pomoć", važno je napomenuti da ovakve rasprave ne dovode do rešenja problema nasilja sa kojim se u školama svakodnevno susreću i učenici i profesori.

Uz to, ovakvo pisanje o suicidu povređuje ne samo konkretnu osobu, već i njegove članove porodice i poznanike, kao i osobe koje se trenutno nalaze u osetljivoj životnoj situaciji i, moguće, u riziku od suicida.

To što ste na društvenoj mreži izneli "hrabar" stav da je "priča šuplja" ili, još bolje, da vam je žao što pokušaj samoubistva nije uspeo, nije ni na koji način doprinelo raspravi. Nije pomoglo profesorki. Nije pomoglo nasilnicima. Nije pomoglo osobama koje imaju problema sa mentalnim zdravljem.
 
Postavite stvari ovako: Da li je bolje poverovati i pogrešiti ili ne poverovati i pogrešiti? Šta vam vaša savest kaže na to?
 
Ljudi koji na ovakve vesti reaguju prikupljanjem virtuelnih baklji zarad "spaljivanja" nasilnika bi možda trebalo da se zapitaju da li je i njima potreban psiholog ili bar neko lično preispitivanje o tome koliko daleko su spremni da idu u kažnjavanju i zašto.
 
Među brojnim tumačenjima događaja izdvojilo se i ono koje je na Tviteru dao lekar, hirurg. Počevši svoje izlaganje neozbiljno, čak i šaljivo, sa "da vam kaže doca" on je tvrdio da "ko je pokušao vešanjem samoubistvo, taj je i uspeo". Svoj onlajn uradak završio je sa "ipak se radi o teškom psihopati".
 
Da počnemo od činjenice da lekar, iako nije psiholog ni psihijatar, svojom strukom daje legitimitet ovakvoj tvrdnji, veći nego što zaslužuje. Namera samoubistva ne znači da je neko bukvalno stao na stolicu, okačio sebi omču oko vrata i bacio se. Mi ne znamo šta se desilo. Mi ne treba ni da znamo šta se desilo, već psiholozi i ostali lekari koji sada, nadamo se, rade na tome.
 
Takođe, ovakvom konstrukcijom on je praktično drugim osobama koje su možda u riziku od suicida dao "savet" o tome kako da se "efikasno ubiju".
 
Ne treba ni zaboraviti ni to da lekar ne može da da dijagnozu bez ozbiljne analize mentalnog zdravlja, istorije bolesti, razgovora, i slično. Isečci iz medija nisu dovoljni. 
 
Poslednje, "doca" bi morao da zna da "teški psihopata" ne postoji u medicini i može da se koristi samo kao uvreda, što je on u ovom slučaju i uradio. U psihologiji postoji "antisocijalni poremećaj ličnosti" i hirurg teško da može da ga dijagnostikuje, naročito preko onog što je pročitao iz medija. 
 
Niko ne poriče odgovornost onih koji su profesorki izmakli stolicu i sve to snimali, ne misleći na posledice, pa ni izbegavanje kasnijeg izvinjenja. Niko ne poriče ni da je ona bila žrtva nasilja, ni to da odgovorni treba da snose posledice.
 
Ipak, kada se izreknu odgovarajuće kazne, treba da razmislimo o još nekim stvarima.
 
Pribegavanje nasilju može biti posledica (ne)vaspitanja, disfunkcionalnosti porodice, odrastanja u nezdravoj sredini. To nikog ne oslobađa odgovornosti za počinjena dela, ali u centar postavlja i pitanje da li je prethodno bilo vapaja za pomoć koji su ignorisani? Da li je postojala mogućnost da ovoj deci pristupe psiholozi i socijalni radnici i pruže im podršku? Da li je sistem omanuo, kao što prečesto u nas omane?
 
Ovo su pitanja koja treba da postavljamo, a ne da li je, u specifičnom slučaju, jedna osoba zaista htela ili nije da izvrši samoubistvo ili da li je ta osoba "teški psihopata". Onlajn rulja ne treba da daje te dijagnoze, a još manje treba da se šali sa samoubistvom. 
U pomoć pritiču i mediji koji dele "detalje pokušaja samoubistva" kao da izveštavaju o tome ko je kome šta rekao u rijaliti programu. 
 
Ako su ljudi, kada je objavljen slučaj nasilja u Trsteniku, sa svojih pijedestala moralnih gromada komentarisali da je to samo ogledalo našeg društva, šta onda možemo reći da oslikavaju komentari "ne verujem dok ga ne vidim mrtvog", "ni to ne ume ljudski", "neuspeli pokušaj nažalost", "zna kako se izvlači stolica"... Da li su i oni ogledalo našeg društva? Jer ako jesu, treba da se plašimo.
 
Treba da nas plaši naša nespremnost da sa podjednakom strašću bavimo prevencijom nasilja kao što se bavimo kažnjavanjem. Treba da nas plaše pozivi na smrt kao reakcija na nasilje. Treba da nas plaši neprihvatanje sopstvene odgovornosti za velike reči i ni na čemu utemeljene tvrdnje čije posledice sežu dalje od jednog slučaja. 
 
Grozna statistika kaže da je samoubistvo četvrti najčešći uzrok smrti među mladima starosti od 15 do 29 godina, a način na koji mediji izveštavaju i način na koji se o tome piše na društvenim mrežama mogu dovesti do porasta broja pokušaja. Dakle, pisanje o ovom slučaju, bez obzira što mislite na konkretnu osobu, nosi svoje posledice i za druge ljude.
 
Pre nego što kliknete na "objavi" razmislite ko će to pročitati i u kakvom trenutku u svom životu. Pre nego što pozovete na odgovornost nasilnika, razmislite i o svojoj odgovornosti kao učesnika u javnom diskursu, što sa društvenim mrežama svi mi, hteli to ili ne, sada jesmo.
 
Ako vam je potrebna pomoć... 
 
Ako Vi, ili neko koga poznajete, razmišljate o samoubistvu, potražite pomoć i emotivnu podršku tako što ćete pozvati centar za prevenciju Srce na besplatan broj 0800/ 300 303.
 
Broj SOS linije za prevenciju samoubistva pri Klinici "Dr Laza Lazarević" je 0800 309 309, opcija 1, i dostuan je 24h svakoga dana.
  • ...

    06.12.2022 16:56
    @Komsija

    Zakuvalo se to krajem osamdestih kada je stigao nacionalizam.
    Mada, koreni problema su mnogo, mnogo stariji.
  • Slobodan

    06.12.2022 09:04
    dokle vise...?
    kriminal se nagradjuje u srbiji umesto da se sankcionise...
    najbolje prolaze prevaranti, nasilnici i lopovi..
    Kako ste krenuli, na kraju ce profesorka da odgovara zbog bezobraznog i nevaspitanog ucenika....
    definitivno slucaj treba da ispita centar za socijalni rad, i da proveri i ucenika i tatu mu njegovog...
  • Branko

    06.12.2022 08:44
    Ne volim da mi niko soli pamet i propisuje sta i kako treba da radim, mislim i kako da iznosim svoje misljenje. Smatram da je ispravno da ne odobrvam nasilje i sto sto ne pristajem da aboliram nasilnika. Mnogo je, i na vise nacina, povredio jednu zenu koja je radila svoj posao casno i sa ljubavlju i koja ga bas nicim nije izazvala i zato uvek, kada hocu da nesto kazem o tome, upravo to prvo imam na umu. Sledece na sto pomislim je to kako se sada opet oseca napadnuta, povredjena i ponizena profesorica nakon najnovih njegovih postupaka, o kojima ovog puta ne bih trosio reci.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.