INTERVJU Jelena Riznić: Slika i prilika sistema su tromost institucija i neverovanje ženama

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

03.01.2023.

10:00 > 09:56

"Slika i prilika ovog sistema su sporost institucija, tromost i ideologija neverovanja ženama, čije posledice osećamo", kaže u intervjuu za 021.rs Jelena Riznić, aktivistkinja Ženske solidarnosti.

Godinu koju ostavljamo za nama obeležili su, između ostalog, i protesti žena zbog intervjua sa serijskim silovateljem koji je objavio Informer.

Proteste na kojima su se mogli čuti pokliči "Ženska revolucija", "Nijedna više" i "Bes na ulice, pravda za žene i devojčice" organizovao je feminstički kolektiv Ženska solidarnost.

Govornica na svakom od njih bila je Jelena Riznić, master sociološkinja, doktorantkinja na Filozofskom fakultetu i pripravnica na Institutu društvenih nauka.

Radila je i na SOS telefonu Autonomnog ženskog centra, a 2021. godine je izašla u javnost i kao jedna od devojaka koje su zlostavljane u Petnici. Kao članica Ženske solidarnosti javno je govorila o muškom nasilju nad ženama.

Kako u razgovoru za naš portal kaže, da joj je neko rekao da će 2022. godina izgledati ovako i da će besne žene pokoriti ulice, ne bi verovala. Ipak, ove proteste i sve što im je prethodilo, ali i usledilo nakon njih, opisuje kao neizmerno važne za žensku borbu.

021: Kako sa ove distance komentarišeš energiju koja se tada skupila, poruke koje su poslate i postignute rezultate?

Riznić: Mislim da je dosta važno što su se protesti desili i čini mi se da su se prethodna i ova godina dosta spojile barem što se tiče ovih stvari koje se odnose na probleme žena u zemlji. Ta energija je bila tu sve vreme, samo je trebalo nekako kanalisati. Zapravo sve što se desilo sa tim intervjuom u informeru je bilo samo kap koja je prelila čašu, jer su žene bile besne zbog svega što se dešavalo u toku prošle godine i ove, a odnosilo se pre svega na pitanje nasilja i seksualnog nasilja i na taj kontinuitet nereagovanja institucija, na kontinuitet dehumanizacije i ponižavanja devojčica i žena i u medijima i inače.

Kada razmišljamo o dešavanjima od pre nekoliko meseci, mislim da su bila dosta važna zato što sad možemo da se pozivamo na taj mali presedan, u smislu da taj osećaj energije, solidarnosti i besa na ulicama jeste nešto što ponovo može da se prizove i stavi u pogon onda kada bude trebalo, a biće toga još. To što su protesti stali ne znači da je stala pobuna i borba u bilo kom smislu, već da samo razmišljamo o svemu šta se dešava, tražimo neke nove načine da se borimo. Ovo je bilo dosta važno zato što su to bili prvi ženski protesti posle mnogo vremena, od žena za žene, sa nekom skroz drugačijom energijom, sa skroz drugačijom perspektivom i mislim da je to ono što je, u stvari, najvažnije na kraju i nešto na šta možemo da se pozivamo u budućnosti.

021: Kada govorimo o bezbednosti žena, važno je pomenuti da su i članice Ženske solidarnosti bile meta brojnih pretnji koje su u vezi sa vašim aktivnostima nakon protesta i gostovanja u medijima. Kako je BIRN utvrdio monitoringom, preteći sadržaji su bili kontinuirani i organizovani. Kako si ti reagovala? Da li su se nadležni organi bavili tim pretnjama?

Riznić: Naravno da se niko nije bavio time. Ne bave se ni nekim drugim stvarima. Svaku pretnju treba shvatiti ozbiljno. Neke od nas su prijavljivale i slučajeve nasilja privatno i institucije si ni time nisu bavile, a pogotovo se niko neće baviti pretnjama koje dobijaju neke aktivistkinje koje se bore protiv takvog sistema i takvih institucija. Te pretnje su u datom trenutku bile jako dobro koordinisane, što je i BIRN potvrdio i jesu bile strašne, ali istovremeno jesu i nešto što mi često dobijamo bez obzira na to da li se radi o protestima ili o nekim drugim pojavljivanjima u javnosti i u medijima kada pričamo o temama kojima se bavimo ili o vrednostima za koje se borimo. Tako da je to nešto sa čim se mi suočavamo svakodnevno. Čini se da smo od prvog pojavljivanja u medijima počele da dobijamo takve poruke koje se referišu na to o čemu pričamo i šta radimo.

021: Kakve se poruke time šalju i da li su i zbog toga žene zastrašene da ne govore o svojim iskustvima? Da li ste vi zastrašene?

Riznić: Ono što je negde sigurno je da imamo svest o tome da ne budemo zastrašene. Moramo da budemo spremne na otpor koji će sistem pružati onda kada mi pružamo otpor. Sa svešću o tome moramo da osnažujemo jedna drugu i da budemo spremne, ne da se navikavamo, ne treba nikad da se naviknemo na nasilje. Samo treba da izgradimo neke svoje interne mehanizme kako ćemo se time baviti, u smislu kako ćemo reagovati. Mnogo je važno da kolektivno pristupamo tome. To znači da onda kad meni neko pošalje neku pretnju, a dešava se često, ja kao članica feminističkog kolektiva odmah mogu da iskomuniciram sa ženama u tom kolektivu kako se osećam tim povodom, koje su moje strategije, šta ću raditi. Važno je da shvatimo da je to ozbiljno i da gradimo svoje sisteme podrške onda kada izostaje institucionalna podrška koja bi morala da postoji. Dakle pravda kod nas jeste spora, ali ne znam koliko je dostižna u stvari.

021: Kada govorimo o izostanku institucionalne podrške i (ne)dostižne pravde u kontekstu 2022. godine, ne možemo da ne spomenemo slučaj dvogodišnje devojčice iz Vršca koju je ubio njen otac koji je imao pravo da je viđa zbog propusta u procedurama. Šta smo iz tog slučaja naučili, ako smo uopšte nešto naučili?

Riznić: Postoji čitav niz stvari koje tu treba rešavati, ali prvo je potrebno uspostaviti neke kontrolne mehanizme koji će nadgledati rad svih onih relevantnih institucija u tom lancu kada se nasilje prijavi - šta rade centri za socijalni rad, šta rade medicinske ustanove, tužilaštva, sudovi, policija, i tako dalje. Neki od zakona koji postoje jesu dobri, neki treba da se poboljšavaju. Ali ključno je da ono što trenutno imamo mora da se primeni u praksi. Ne sme da zavisi od toga šta jedan službenik centra za socijalni rad misli o tom slučaju. Sasvim je irelevantno šta on misli. Sasvim je irelevantno šta ja mislim o nekom slučaju, ukoliko postoji zakon koji to reguliše. Važno je da to bude rađeno na adekvatan način, bez obzira na to kakva su razmišljanja i vrednosti osobe koja radi na slučaju. Videli smo da je to izostalo u čitavom nizu situacija, da je nasilje moglo biti sprečeno, da su institucije zakazale.

Taj slučaj u Vršcu jeste bio jedan od najradikalnijih zato što je javnost više senzibilisana za pitanja dece. Jeste bilo vrlo važno i zbog toga što je majka te devojčice rekla "ženama se u ovoj zemlji ne veruje". To je ono što je slika i prilika ovog sistema - sporost institucija, tromost i uopšte ta ideologija neverovanja ženama koja nije nešto što može da bude toliko opipljivo, ali mi osećamo posledice tog neverovanja koje je deo zvanične patrijarhalne ideologije u institucijama, bez obzira na sve druge zakone.

021: Kada već govorimo o tom slučaju, moramo napomenuti da uprkos svim dokazima o propustima u slučaju nasilja u porodici koji je završio ubistvom deteta, još uvek nema novosti u vezi sa smenom ili ostavkom direktorke Centra za socijalni rad u Vršcu. Onaj ko ne poznaje prilike u Srbiji rekao bi da je ubistvo deteta pređena granica posle koje će se nešto u sistemu promeniti. Kako gledaš na to što niko nije preuzeo odgovornost za ovakve greške koje su dovele do ubistva deteta?

Riznić: Načelno, kod nas ne postoji taj koncept odgovornosti, ne razume se do kraja. Ne dešava se ni da neko ko je odgovoran za to izađe i prizna, a naročito se ništa tim povodom ne radi. Kod nas postoji čitav niz sumnjivih mehanizama kako se ljudi zapošljavaju i postavljaju na funkcije. Onda izostaje taj kontrolni mehanizam koji bi to nadgledao. Vidimo i šta se desilo sa slučajem Bratislava Gašića i mnogih drugih. Dešava se da se neko kazni tako što se pošalje van žiže javnosti na lagodni odmor i onda se vrati na početnu ili još bolju poziciju.

Potrebno je raditi na promeni svesti o tome šta znači preuzimanje odgovornosti, jer to kod nas ne postoji kao kategorija. Uzmimo za primer situaciju u Pirotu (izlivanje amoijaka iz vagona). Tako nešto se desi i onda bude šta? Pa ništa. Mi ćemo sad da govorimo o nekim drugim stvarima, pa će se to zaboraviti. Imam osećaj da nam je svima svega dosta, da smo zagušeni svim mogućim i nemogućim temama. U našoj zemlji toliko toga ne funkcioniše da javnost mora da bude budna i na oprezu za svaku temu. Ne postoji nijedna stvar u ovoj zemlji za koju mogu da kažem "okej, mogu mirno da spavam, država i sistem će to rešiti za mene zato što ja plaćam porez". Ne, ovde mora da postoji izoštrena pažnja javnosti za sva pitanja, od Zakona o policiji, preko ekoloških katastrofa, do nasilja nad ženama. Problem je što smo svi umorni, a ne smemo da budemo.

021: Ženska prava su i političko pitanje i uključuju sve od zaštite žena do reagovanja na tromost institucija. Kako gledaš na istupanja opozicionih političara po ovim pitanjima, ali i na to kako vlast koristi ženska prava u promotivne svrhe?

Riznić: Ženska prava postaju vrlo važna stvar na globalnom nivou, jer jesu nešto sa čim može dosta dobro da se poltički "trguje". Zbog toga se dešavanja u tim zemljama kapitalističkog centra na zapadu vrlo lako prelivaju i kod nas. Teme i opcije se ideološki prelivaju. Kada govorimo o zabrani abortusa u Americi ili Poljskoj, vrlo brzo dođemo do toga da se i ovde u medijima debatuje o tome da li je abortus ljudsko pravo, pa se kao sagovornici pozivaju crkveni radnici, raspopi, teolozi i vrlo sumnjivi ginekolozi.

Međutim, ne postoji jasna politička odluka i spremnost da se različitim temama od suštinskog značaja bavi na odgovarajući način. Verovatno će to biti izraženije nakon ovih protesta. Mi smo videli dosta brzo da je Aleksandar Vučić najavio oštrije kazne za silovatelje i nasilnike. To nije bilo jedna od stvari koje smo tražile. Naravno da mi to, u izvesnom smislu, priželjkujemo, ali to nije suština. Pre toga mora čitav niz stvari da se promeni. Ovo je jedan od načina da se kupuju politički poeni onda kda je to potrebno.

Za sada se niko ovim ne bavi u suštinskom smislu, već kada je potrebno dobiti nove političke poene. Možda će sa većim interesovanjem javnosti za ove teme postojati i veća spremnost opozicionih i partija na vlasti da se bave time.

021: A da li su veće interesovanje javnosti i protesti ŽS doveli do nekih promena u načinu na koji mediji izveštavaju o nasilju nad ženama nakon ovih protesta?

Riznić: To je maraton koji traje, ne trka. Nije nešto što može odmah da se reši. I dalje vidimo gomilu stvari koje se tiču izveštavanja o nasilju prema ženama, a koje su apsolutno neetičke i nisu u skladu sa onim o čemu smo mi sve vreme govorili, a to su smernice koje su dale Novinarke protiv nasilja nad ženama. Nisu samo mediji, sve što smo čuli posle toga u skupštini, uključujući i uvrede koje su dolazile ne samo iz vladajuće poslaničke grupe, već i iz opozicionih. To pokazuje da je borba tek pred nama i da ovo nisu teme koje se vide kao nešto što je suštinski važno i autentično.

021: Kada sumiraš očekivanja i rezultate iz 2022. i nadanja za 2023. u smislu borbe za ženska prava, šta je ono što možeš sa sigurnošću da kažeš?

Riznić: Ono što mene čini sigurnijom i za šta mislim da je direktna posledica protesta i borbenosti žena je sposobnost da se bes politički artikuliše. Sigurnija sam zbog hrabrih žena. Kada razmišljam o tome kako se poigravaju sa pravom na abortus i o nereagovanju institucija u slučajevima nasilja, ono što mene čini sigurnijom jeste ženski bes i spremnost da se borimo za stvari koje su nam važne. Videli smo koliko mladih, ali i žena svih godina, je bilo spremno da izađu na ulice kada im je cilj borbe važan. To će biti duga borba, ali jeste vredna toga.

Žene su sve osnaženije da govore o svemu što se dešava. Sve promene koje se dešavaju se dešavaju zahvaljujući hrabrosti žena da puste glas o tome šta su preživele, o dešavanjima u njihovoj zajednici, u njihovim mikrokosmosima. Mislim da će se promene dešavati upravo iz tog razloga.

Mi ćemo se truditi da održimo ovu temu kao nešto što je važno konstantno, nešto čime javnost mora da se bavi. Moramo da budemo stalno spremne, da budemo principijelne i spremne da prelazimo sopstvene granice i granice sistema. To jeste izazov, ali moramo stalno da tražimo više.

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

pape

05.01.2023 • 11:08

Kuda dalje?

Da li imate ikakvu informaciju o počinjenom silovanju nad devojkom od 28 godina koje se dogodilo u Nišu 30.12. ? Četiri muškarca su je silovala u toaletu kafića. Nigde ni jedne reči o tome!

1 1 0
Neko

03.01.2023 • 15:05

@21000

Problem su hitne mere, gde nema vremena za dokazivanje. I hitne mere se izricu skoro iskljucivo protiv muskaraca. Sa te strane muskarci su ugrozeni.

6 4 +2
Ovo jeste

03.01.2023 • 14:52

Tabu tema

Srbija priznaje i procesuira, lako i revnosno, povremene pojave serijskih ulicnih silovatelja koji se pojavljuju u odredjenim delovima grada i siluju i obicno pokradu ili i pretuku potpuno nepoznate zene koje se javljaju sa direktnim dokazima!
To osudjuju svi! I Srbija! I Srbi! I zene! I muskarci!
A kako je sa upadom u stan? Trebalo bi da je isto!

6 2 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.