INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji
Ljudi iz kulture, medicine i nauke se povezuju između sebe, onih drugih koji "mute vodu" mnogo je manje, problem je što su bučniji, kaže u razgovoru za 021.rs književnica Jasminka Petrović.
Autorka romana po kom je snimljen nagrađivani film "Leto kad sam naučila da letim", obeležila je domaće stvaralaštvo za decu i nastavlja to da čini.
Napisala je mnogo knjiga, od kojih su najpoznatije romani "Ovo je najstrašniji dan u mom životu", "35 kalorija bez šećera "i "Leto kada sam naučila da letim". Prva knjiga iz njenog pera "Giga pravi more" još devedesetih godina nosila je antiratnu poruku, a za 021.rs odaje da razmišlja o reizdanju ovog dela.
Jasminka Petrović je rođena 1960. u Beogradu. Studirala je španski jezik i književnost. Uređivala je dečju emisiju na Radio Pingvinu, časopis National Geographic Junior, pisala za mnoge dečje časopise i učestvovala u programima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo.
Najbrojniji dečji žiri na svetu četiri puta je dodelio Jasminki Petrović nagradu Dositejevo pero ("Ovo je najstrašniji dan u mom životu", "35 kalorija bez šećera", Od čitanja se raste, "Leto kada sam naučila da letim").
Njena dela poznata su po toplom humoru, prijemčivom i deci i odraslima. U romanima sagledava svet iz ugla deteta savremenog društva. Ne pruža lake odgovore, ali postavlja teška pitanja. A teške su ponekad i teme o kojima piše. Pisala je o dečacima u vreme rata, devojkama koje se bore sa anoreksijom, dečaku koji boluje od cerebralne paralize i zaceljivanju rana na posleratnom Balkanu.
Baš negde u isto vreme kada je film po romanu "Leto kad sam naučila da letim" premijerno prikazan na RTS-u, svedočili smo brojnim neprijatnim situacijama u regionu za koje se osnovano sumnja da su produkt međunacionalne mržnje. U nekima od njih učestvovali su deca i mladi ljudi.
Foto: Privatna arhiva
Upravo o tome kako razgovarati sa decom o kompleksnoj istoriji ovog podneblja i zašto je važno razumevanje, između ostalog, govore i Jasminkini romani. O razvijanju kritičkog mišljenja kod dece, povezivanju na osnovu naših sličnosti, a ne razlika i kako je pisati za decu, pričali smo sa Jasminkom Petrović.
021: Deca u regionu odrastaju i odrasla su slušajući o stradanjima i ratovima, ali čini se da je način na koji o istima uče pogrešan i više radikalizujući nego što vodi pomirenju i razumevanju. U Vašim knjigama vidimo da postoje i drugi, bolji načini da se sa decom razgovara o bolnim temama iz prošlosti. Kako razgovarati sa decom o ovim temama, kroz literaturu, u školi i u porodici?
Petrović: Knjige, predstave, filmovi, umetnička dela... dobar su povod za razgovor sa decom i mladima. Naročito kada je reč o teškim i bolnim temama. Analiza junaka i njihovih postupaka može otvoriti brojna pitanja. Važno je da atmosfera bude prijateljska i opuštena, sa što više argumenata i što manje strasti. I ne treba zaboraviti da je u radu sa decom odgovornost uvek na nama, odraslima.
021: Imamo primer glavne junakinje romana "Leto kad sam naučila da letim", devojčice koja je dovoljno hrabra da postavlja pitanja i pokreće različite teme u porodici. S druge strane, imamo i taj "običaj" da se deca ućutkuju, da se na njihova pitanja odmahuje rukom ili im se govori "biće ti jasno kad porasteš". Koliko je važno ne "ubijati" tu radoznalost?
Petrović: Od malih nogu deca imaju potrebu da istražuju svet oko sebe. Radoznalost je motor kako za intelektualni tako i za emotivni napredak. Tragajući za odgovorima efikasnije se uči, stiče iskustvo, razvija kreativno i kritičko mišljenje. Danas se često dešava da roditelji, zbog manjka vremena i prezaštitničkog stava, uskraćuju deci mogućnost da zaviruju, proveravaju, otkrivaju, zapitkuju. U nastavi, uglavnom, preovlađuje tradicionalno učenje, borba za ocenu, strah od greške, te su pod pritiskom i nastavnici i đaci. U takvim uslovima teško da će se pojaviti radoznalost.
Možda je najbolje da na ovo pitanje odgovorim parafrazom teksta iz čuvene emisije "Neven" (1973):
- Pitam se pitam koja deca su srećna i zadovoljna?
- Ne bih znala reći koja deca su srećna i zadovoljna.
- Srećna i zadovoljna deca su ona koja postavljaju pitanja.
- Ih, ta nemojte kasti!
Fotografija iz knjige "Leto kad sam naučila da letim"
021: Da li su roman i film "Leto kad sam naučila da letim" namenjeni i odraslima, naročito ako uzmemo u obzir da ni njima samima nije jasno "kako je sve počelo" i kako da prebole i nastave život u trenutnim okolnostima?
Petrović: U romanu "Leto kada sam naučila da letim" postoje dva nivoa - jedan koji se bavi odrastanjem i drugi koji se tiče antiratne teme. Iskrena da budem, dok sam pisala, obraćala sam se tinejdžerima, tako da sam se veoma iznenadila kada sam shvatila da knjigu čitaju i mnogo mlađi i mnogo stariji. Film je dobio oznaku porodični, s obzirom da je od samog početka bio namenjen i deci i odraslima. Glumica Olga Odanović je jednom u šali rekla da je to dečji film za odrasle. Mislim da i knjigu i film svako doživljava na svoj način i preuzima ono što mu je potrebno. Događalo se da jedna ista scena nekome izmami osmeh, a nekome suze.
021: U decenijama iza nas imali smo "poplavu" pokušaja da pokažemo po čemu se razlikujemo i izdvajamo jedni od drugih u regionu. Vaš roman nam govori i kako smo povezani. Koliko moderni svet, uz internet, festivale, kulturna dešavanja, i slično, doprinosi tome?
Petrović: Moje iskustvo govori da se ljudi iz kulture, medicine, nauke, IT sektora i sl. povezuju između sebe, i to ne samo u regionu, već širom sveta. Postoje projekti, seminari, manifestacije, festivali gde oni razmenjuju dela, ideje, znanje, planove...
Onih drugih koji "mute vodu" mnogo je manje, problem je što su agresivniji i bučniji. Stvar je ličnog izbora - Da li ćemo biti "graditelji" ili "rušitelji"? Da li ćemo povlačiti životne poteze iz humanih pobuda ili iz ličnog interesa? Ali, što bi naš narod rekao, "neko to od gore vidi sve".
021: Kad smo kod razlika, roman "Leto kad sam naučila da letim" ste pisali na srpskom i hrvatskom (bodulskom) jeziku. Jasno nam je da je u zemljama regiona lingvistika pitanje politike. Koliko se mi zapravo međusobno razumemo i koliko je ova odluka o dva jezika u knjizi poruka da je važno uložiti trud da bismo postigli razumevanje?
Petrović: Gostovala sam po različitim bibliotekama po regionu i nisam primetila da deca imaju problem s jezikom. Ako nešto ne razumeju oni pitaju. Kod njih je sve mnogo jednostavnije. Ukoliko žele da se uključe u igru, a ne znaju jezik, sporazumeće se pantomimom.
Kada sam bila na književnom susretu u Pazinu postavila sam pitanje - Ko od vas živi sa bakom i dekom? Deca su me zbunjeno pogledala, a onda je bibliotekarka razjasnila - Na hrvatskom deka znači ćebe. Naravno, onda smo svi prasnuli u smeh. Iz pomenutih razloga smatrala sam da u romanu nije potreban rečnik. "Ko razume shvatiće!"
021: Da li ste zadovoljni time kako je Raša Andrić ekranizovao ovu priču? Koliko uspešno su na ekran prenete emocija i poruka sa papira?
Petrović: Na bioskopsko platno preneto je tačno ono šta treba i kako treba. Već posle čitanja prve ruke scenarija, ja sam odahnula, jer sam osetila da je uhvaćena osnovna ideja knjige. Raša Andrić spada u one reditelje koji veliku energiju ulažu u pripremu filma. Postojalo je šesnaest varijanti teksta, godinu dana su se održavale radionice sa decom, lokacije za snimanje su se brižljivo tražile i pripremale...
Među filmskom ekipom vladalo je poverenje i pozitivan duh, mada uslovi za rad nimalo nisu bili laki (korona, visoke temperature...). Svi smo se sprijateljili i navijali jedni za druge. Verujem da se i ta dobra međusobna energija oseća na filmu.
Foto: Miroslav Milić
021: Prva knjiga koju ste napisali "Giga pravi more" nastala je još devedesetih. I ova knjiga nosila je antiratnu poruku. S obzirom na to da su tada ratovi "tutnjali", da li možemo reći da je bilo prerano za ovakvo delo? Kakav je tada bio prijem?
Petrović: Knjiga "Giga pravi more" odmah je zadobila simpatije čitalaca. Reakcije su bile emotivne i pozitivne. Mislila sam da je ta priča gotova, međutim, u poslednje vreme razmišljam o novom izdanju. Ali PSSSST ovo je tajna, pa Vas molim da ostane među nama! I još nešto ću Vam reći u poverenju, pozvana sam da budem gost na 49. Pesničkoj štafeti koju organizuje Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin". U toku je priprema knjige, specijalno napisana za tu manifestaciju. Ali pssst!
021: Za kraj, šta znači pisati za decu? Da li je odgovornost veća nego kod pisanja za odrasle?
Petrović: Pisati za najmlađe nije lako, upravo zbog povećane odgovornosti. S druge strane, svi mi koji radimo za decu i sa decom, smatram da smo privilegovani. Od njih se uvek ima šta naučiti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Generalni štrajk
21.01.2025.•
20
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
4
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč
25.12.2024.•
22
Završeno je suđenje za ubistvo devet učenika i njihovog čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar.
Tako je, bre, studenti i studentkinje
23.12.2024.•
1
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar