INTERVJU novosadski pedijatar dr Slobodan Maričić: Struka je morala da bude glasnija od antivaksera

Epidemija morbila u kojoj je, za sada, 17 potvrđenih slučajeva u Srbiji situacija je koja se mogla pretpostaviti.

Bilo je pitanje vremena kad će se vratiti male boginje, a u svetlu saznanja da je Srbija prošle godine registrovala veliki pad u obuhvatu vakcinacije dece MMR vakcinom. Novi Sad je grad koji, prema zvaničnim podacima, ima najniži obuhvat MMR vakcinacije u čitavoj zemlji, što navodi na pitanje - zašto baš Novi Sad?

Pedijatri su oni koji su glavna adresa roditeljima za sva pitanja o vakcinaciji, obaveznoj (kao što je MMR) i preporučenoj. U rastu uticaja antivakcinalnog lobija, koji je samo postao jači od početka pandemije, postavlja se pitanje da li su pedijatri bili dovoljno blizu roditeljima sa sumnjama i šta oni misle o ovom porazu savremene medicine. Ko je kriv, koliku krivicu tačno nosi i kako ćemo ispraviti ovu štetu koja bi mogla da odnese živote najmlađih, kao što je bio slučaj i tokom prošle epidemije morbila 2017. i 2018. godine.

O svemu ovome za 021.rs govori dr Slobodan Maričić, specijalista pedijatrije u Domu zdravlja "Novi Sad", koji je jedan od najcenjenijih novosadskih pedijatara i mnogima je prva asocijacija na "porodičnog lekara".
 
021: Kako Vi mislite da smo došli, kao grad i društvo, došli do ovih poražavajućih i opasnih 24,4 odsto u obuhvatu MMR vakcinom u Novom Sadu?
 
Dr Maričić: Ovaj obuhvat se odnosi na decu koja su 2020. godište i zaista postoje neka logična objašnjenja situacije u kojoj smo. Pre svega, novosadski dom zdravlja je najveći u Srbiji, ima više od 50 pedijatara, ali u protekle dve godine se veliki broj naših pedijatara penzionisao i ostao je popriličan broj pacijenata koje je trebalo rasporediti na preostale pedijatre. Budući da svi mi imamo već svoje pacijente i dosta posla, to nije išlo tako jednostavno. Trebalo je da neki pacijenti budu pozvani da dođu i odaberu pedijatra, ali nisu bili pozvani, niti opomenuti i to nije njihova krivica.
 
Pandemija je u kratkom razdoblju nanela ogromnu štetu i, iako smo se mi još i brzo konsolidovali, kao ustanova, nastao je zastoj u preventivnim pregledima s kojim mi nismo mogli potpuno da izađemo na kraj. Ljudi su se, zbog pandemije, plašili kovid vakcina, što je bacilo senku i na ostale vakcine i stavilo redovnu vakcinaciju dece na ozbiljan ispit.
 
021: Da li to znači da imamo podeljenu odgovornost za propuste - i lekara, ali i roditelja?
 
Dr Maričić: Ja ne mogu da aboliram nikoga u ovom slučaju. U prvih godinu dana detetovog života roditelji kontinuirano dolaze na preglede, u okviru tih pregleda deca primaju vakcine, ali se posete pedijatru proređuju nakon što dete napuni godinu dana i vi tu imate prebacivanje odgovornosti za dolazak sa pedijatra na roditelje. Podsetiću vas da se MMR vakcina daje sa 12 meseci, a kad uzmete sve ovo u obzir, početak pandemije i strah koji se javio, shvatite da se upravo to 2020. godište nije javilo na vakcinu i to nam je propušteno godište. Ostavljen je prostor onim sumnjičavim kategorijama pacijenata da se sklone sa našeg 'skenera' i nisu bili dovoljno praćeni. Ne mogu u potpunosti da krivim sistem za ovaj propust, već je krivica negde na sredini, podeljena.
 
021: Kao neko ko svakodnevno razgovara sa velikim brojem roditelja, šta Vas najviše iznenađuje u pitanjima koja dobijate i koje su najčešće dileme s kojima se roditelji javljaju?
 
Dr Maričić: Nekako više i razumem pacijente koji ne žele nijednu vakcinu. Takvih je izuzetno malo, najviše dva do tri odsto stanovništva, ali oni nemaju poverenja baš ni u jednu vakcinu i, kao pedijatar, naravno da ih ne pravdam. Ali veća enigma su mi pacijenti koji imaju otvoreni strah samo od, na primer, MMR vakcine. Sve vreme pokušavam sebi da objasnim taj njihov strah, ali ne uspeva mi. Činjenica je da su mediji preplavljeni dezinformacijama u 'moru' u kojem ima i poneka informacija, a ukoliko je pacijent laik i ima potpuno poverenje u svog pedijatra, ipak će se u njemu, pod uticajem tih dezinformacija, pojaviti neka sumnja - šta ako je bar i procenat toga u medijima tačno? To je večita dilema koju imamo za sve u životu, ne samo o vakcinaciji. 
 
Stalno pričamo o tome da pacijent treba da ima poverenje u pedijatra i da mu upravo to poverenje poklanja kad dolazi s bolesnim detetom u ambulantu - ali treba da imamo na umu činjenicu da roditelj na preventivni pregled dolazi sa potpuno zdravim detetom. Sad vi nad tim zdravim detetom treba da izvršite jednu terapijsku, preventivnu proceduru i tu dolazimo do trenutka kad apsolutno morate da se posvetite roditeljima i objasnite im suštinu prevencije. 
 
021: Zašto bi to bio problem?
 
Dr Maričić: Faktor je vreme. Činjenica je da sve manje vremena imamo da odgovorimo na sva pitanja i ponekad gubimo strpljenje, ali ja bih podelio i ovde krivicu na dve strane. Mi moramo da imamo strpljenje za pacijente, ali i pacijenti učestvuju s istim tim strpljenjem i tom odgovornošću.
 
021: Da li je obelodanjivanje informacije o padu obuhvata doprinelo porastu vakcinacije, u ovom trenutku? Da li uspevate sad da nadoknadite propušteno u sistemu?
 
Dr Maričić: Zvučaće obeshrabrujuće, ali nama se sve ovo već desilo. Mi smo ovo već videli - imate epidemiju, pa pojačate malo kampanju i obuhvat, pacijenti dolazi iz straha ili odgovornosti, ali to se sve brzo zaboravi, kao što se sve u Srbiji brzo zaboravlja.
 
Imam utisak da je struka stajala po strani i da su medijski bili mnogo bolje eksponirani antivakcinalni lobiji koji, koliko god bili nekima nebitni, imaju uticaj na neke. Stručni ljudi su stava da ne žele da odgovaraju na provokacije antivakcinalista i smatram da je tu bila greška. Struka je morala da uloži mnogo više truda i da demantuje sve te opasne priče u medijima. Razumem da se jednom plasirana dezinformacija teško anulira, ali suština je da mi kontinuiranim radom i davanjem odgovora poboljšavamo obuhvat do prihvatljivijih razmera. 
 
Nama treba ozbiljna strategija po pitanju sveobuhvatne imunizacije i generalno javnog zdravlja, da građani shvate da niko ne želi ništa loše deci, niko od nas lekara nije se školovao da narušava zdravlje, već da radi u interesu zdravlja. Pad poverenja u medicinu se odražava, nažalost, u svim sferama.
 
021: Da li postoji trenutak kada Vam je dosta ponavljanja iste priče roditeljima? Kada shvatite da nešto nema smisla i da ne možete da promenite nečiji neutemeljen, ali tvrdokoran stav?
 
Dr Maričić: Ja sam loš 'uzorak' jer sam optimista koji je stava da nikada ne možete da odustanete. I da ste jednog pacijenta ubedili u pravu stvar kad je u pitanju život njegovog deteta, napravili ste uspeh. Nadam se i da moje kolege tako razmišljaju jer smo ovde na istom zadatku, mi nemamo pravo da se umorimo jer to ovaj posao nosi. I prvi i 21. pacijent tog dana moraju da dobiju jednak kvalitet zdravstvene zaštite i informacije, tako ovaj sistem treba da funkcioniše i verujem da zapravo tako i najveći broj pedijatara radi. 
 
S druge strane, pristup pacijentu je individualan. Vi morate da procenite trenutak kad će vas ljudi slušati, a u tom obrazovanju populacije mora da učestvuje čitav sistem. Ne može jedan lekar da gradi poverenje, a njih petoro da isti urušava.
 
021: Iz izveštaja nadležnih organa saznali smo da lekari završavaju i na sudu u postupcima u kojima dete nije vakcinisano. Da li ste Vi bili među tim lekarima?
 
Dr Maričić: Ja sam bio veštak u jednom postupku vođenom protiv roditelja koji nisu vakcinisali dete MMR vakcinom. Moram da priznam da lično nisam bio zadovoljan samim sudskim procesom. Bio je potpuno loše koncipiran i cela priča je na sudu otišla u nekom drugom pravcu od prave poente. Zato ja nisam ni pristalica represivnih mera.
 
Kad ljudima nešto namećete i pretite im bilo kakvim merama, novčanim ili zatvorskim kaznama, mislim da će doći do još većeg otpora, bez da će ti ljudi zapravo stvoriti poverenje u zdravstveni sistem. Mislim da ćemo imati mnogo veći efekat ako budemo radili na podizanju svesti kod građana, što je put na duge staze. To poverenje u lekare nije se ni izgubilo preko noći - traje već više od 20 godina, a treba nam bar duplo više vremena da to poverenje vratimo. Neka se to ne dogodi u mom radnom veku, možda će to poboljšanje sačekati moje buduće kolege, ali neko mora da započne. Ne možemo svi da stojimo po strani i čekamo da se nešto spontano promeni, jer neće.
 
021: Koja je Vaša poruka kolegama, a koja roditeljima?
 
Dr Maričić: Koliko god isprazno ovo zvučalo, ali mi lekari smo položili Hipokratovu zakletvu i ona nas podseća na činjenicu da su životi pacijenata ponekad bitniji od naših života. To su kolege i pokazale u najgorim trenucima pandemije i mislim da su građani to shvatili. Mi moramo da budemo sigurni u ono što radimo jer smo se za ovaj posao opredelili - dugujemo to našim pacijentima.
  • Kolega

    06.02.2023 21:54
    Kako da ne
    Prvo dete i pregledaš kao i 21., Ali prvo kao 61., e to nema šanse... A pogotovo da saslušaš, nagovoriš dete da se skine, pa da ga pregledaš, objasniš roditelju, preporučiš, "ukucaš" za 10 minuta, nema šanse. Prema tome, taj glas koji treba da je jači od antivaksera, treba država da podigne, a ne da pedijatar ganja pacijente po sudu... I da jedan pedijatar radi za još troje, koji nedostaju, zbog lošeg planiranja u zdravstvu i bežanja preko zbog loših uslova... A ja volim i svojoj deci kad dođem kući da imam snage da se posvetim.
  • Joki

    29.01.2023 09:45
    Demografska struktura se znatno promenila od 1989. godine i zlokobnog "jogurta" i dobili smo nazadno, paranoicno i sujeverno stanovnistvo, koje je oteralo one obrazovane i rezultat je vidljiv.
  • S.

    29.01.2023 01:54
    @Nemanja, stavise, sastav i Pfizerove i Modernine fakcine je poznat i javan. Moze se i na Wikipediji videti da ne spamujem ovde. I tako je bilo od samog pocetka.

    @Zamenik zamenika, na pitanja smo se naodgovarali ali ljudi koji sebi utuve nesto u glavu ne zele da cuju odgovore koji se razlikuju od utuvljenog.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.