INTERVJU Bojan Šovljanski: Ne vidim sebe kao nekoga ko odustaje i odlazi iz Novog Sada
"Napade na 'Crnog ovna' ne vidim kao napad na sebe nego kao napade na svakog slobodnog građanina Novog Sada i na sve naše antifašističke tekovine", kaže vlasnik ovog lokala Bojan Šovljanski za 021.rs.
Foto: 021.rs
Lokal "Crni ovan", koji se nalazi u u pasažu između Zmaj Jovine i Ilije Ognjanovića, nekoliko je puta u prethodnih godinu dana je bio na meti napada neofašističkih organizacija, a poslednji napad dogodio se 15. januara kada su povređene dve osobe - vlasnik i gost lokala.
Trojica mladića su uhapšena, a napad je okarakterisan kao nasilničko ponašanje i tužilaštvo je zatražilo zabranu prilaska lokalu i oštećenima.
Kako se vidi na snimku, maskirani dvadesetogodišnjaci sa sobom su nosili boksere, palice, navodno i mačetu, pokušavajući da upadnu u lokal u kojem se nalazilo desetak osoba. Prema rečima svedoka, oni su bili obučeni u crno i na odeći su imali neofašistička obeležja.
Sa vlasnikom lokala Bojanom Šovljanskim Šoljom našli smo se u prostoru koji sada služi kao magacin i u kom se nalaze stripovi, filmovi, ploče i razne druge stvari iz prethodnog lokala "Crna ovca",
021: Da počnemo od ovog prostora, gde smo se ovo našli?
021: Da počnemo od ovog prostora, gde smo se ovo našli?
Šovljanski: Ovi stripovi su deo biblioteke i kolekcije koju imamo koju imamo kao udruženje i deo "Crne ovce" koja postoji više od deceniju. Nažalost, period korone nismo uspeli finansijski da izguramo pošto smo samoorganizovani i samofinansiramo se, ostali smo bez prostora i cela ta naša biblioteka u kojoj se nalaze stripovi od zlatnog doba jugoslovenskog stripa do novijih izdanja, knjige, filmovi, kasete, kao i kolekcija od nekih 2.000 ploča. Ona su nekada bila dostupna svim našim članovima i posetiocima, a trenutno su završila ovde i samuju dok ne pronađemo dovoljno velik prostor, a do tada smo otvorili "Crnog ovna" kao produženu ruku "Ovce".
021: S obzirom na brojne napade na ovaj lokal u poslednjih godinu dana, zbog čega "Ovan" toliko smeta određenim grupama?
Šovljanski: "Crni ovan", kao produžena ruka "Crne ovce", jeste primarno ugostiteljski bar-klub, ali je u principu prepoznato kao solidarno mesto koje se zasniva na idejama antifašizma, a bavi se i svim solidarnim aktivnostima i pomoći ljudima i organizacijama na margini, napuštenim životinjama i promocijom ekologije. Sve ideje tolerancije i solidarnosti "Crni ovan" podržava i to je ono što je trn u oku nekih ljudi čiji su životi ispunjeni mržnjom, netolerancijom i nesolidarnošću. U ovom slučaju neofašističke organizacije i priroda njihovog postojanja i razmišljanja nam je dobro poznata kroz istoriju, tako da me uopšte ne čudi njihova netolerancija prema našem postojanju.
021: Koliko "bujanje" nacionalizma u javnom životu doprinosi prihvatanju ovakvih aktivnosti?
Šovljanski: Nacionalizam i patriotizam je u odrednici bliži onome što mi radimo - mi pomažemo našim sugrađanima, brinemo o zelenim površinama, brinemo o lokalu, ljudima, životinjama u našoj okolini. Ja uvek kažem da ono što mi radimo jeste izuzetno patriotski. Neofašističke organizacije se često kriju iza lažnog patriotizma i nacionalizma, tako da oni tu celu stvar obuhvate nekom mržnjom i kroz tu prizmu nacionalizma regrutuju mlade ljude i koriste ih za njihove ciljeve.
Nažalost, ovo tlo je nekako pogodno za širenje tog nacionalizma jer se Srbija nikada nije adekvatno suočila sa svojom prošlošću i to je jedan od glavnih problema. Država se nikada nije suočila sa zločinima devedesetih, raspiruje mržnju na razne načine i kroz kulturu, ulicu, murale koje vidimo, dnevnu politiku i narativ kojim se vodi, a to je pogotovo vidljivo kod nas u multinacionalnoj i multikulturalnoj Vojvodini. Ovo ne bi smelo da se dešava s obzirom na našu antifašističku istoriju i na naše tekovine, pogotovo zbog delovanja fašizma kog su naši preci bili svedoci poput Novosadske racije, racije u Južnobačkom okrugu i ostalim kojima smo održali pomen pre neki dan.
021: Napad na "Crnog ovna" je okarakterisan kao nasilničko ponašanje, što je i slučaj sa aktivistima koji su aktivirali dimnu zavesu na protestima. Jesu li, tebi, ove dve stvari iste?
Šovljanski: Nažalost, ovaj događaj je okarakterisan kao nasilničko ponašanje i kafanska tuča što svakako nije, pošto je već četvrti po redu u poslednjih godinu dana, a verovatno i peti-šesti put na aktiviste okupljene oko "Crnog ovna". Mislim da nedostaje snaga državnog aparata, sistema i institucija da stvari nazovu pravim imenom i da okarakterišu onako kako jeste - krivično delo, urađeno na osnovu rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti. Ipak su ti ljudi došli sa određenom namerom, svaki put dolaze, jasno ostavljaju tragove, dolaze u obeležjima neofašističke organizacije, uvek ostavljaju nalepnice i postere svojih organizacija na kojima su vidljivi simboli Hitlera, Musolinija i Milana Nedića.
021: Kada stavimo sve to u kontekst - brojne inspekcije su ti dolazile, pa onda i napadi, neko bi odustao. Da li vidiš sebe kako to činiš?
Šovljanski: Aktivizmom se bavim nekih 15 godina i svestan sam i tereta i stanja u državi, svestan sam da ne živim u nekoj utopiji. Svestan sam realnosti oko sebe i stanja koje se iz godine u godinu pogoršava pod pritiskom nacionalizma, jačanja ultradesnice i neofašističkih organizacija, ali ne vidim sebe kao nekog ko odustaje i ko želi da ode iz Novog Sada. Napade na "Crni ovan" zapravo ne vidim kao napad na sebe nego kao napad na svakog slobodnog građanina Novog Sada i na sve naše antifašističke tekovine. Ne želim da se povučem zato što ne želim da odustanem od borbe za bolji i kvalitetniji život, bolji Novi Sad i našu zemlju. Neću odustati bez obzira na sve pretnje koje dobijam od raznih članova neofašističkih organizacija sa pretnjama da me treba ubiti.
021: Alternativna scena se u Novom Sadu poprilično proredila, kako ona u današnje vreme drži "glavu iznad vode"?
Šovljanski: Alternativna scena nikada nije bila u goroj poziciji, a održava se na osnovu solidarnosti i našeg ličnog entuzijazma i mišića. U godini kada je Novi Sad bio prestonica kulture je nestala većina nezavisnih mesta u kojima su se ljudi okupljali. Umesto tih mesta imamo fondove koji su iskorišćeni od strane jedne ćelije, a to je Evropska prestonica kultura koja je napravila nekakve kulturne stanice u gradu i van njega, i nazvala to decentralizacijom kulture.
To jeste fizička decentralizacija, ali se ona nije zaista desila unutar organizacija. Te kulturne stanice nisu pripale udruženjima i nezavisnoj kulturnoj sceni, nego EPK koja i dalje komanduje svime što se dešava u njima. Solidarnost među ovim organizacijama je najbitniji segment svega i bez njega ne bismo mogli uopšte da opstanemo. Sve organizacije koje su prepoznate po svom delovanju, što se tiče i "Doma b-612", "Crne kuće", "Crnog ovna", "Crne ovce" - svi se držimo zajedno, nastavićemo da radimo i ljudi će sigurno prepoznati naš rad.
021: Veoma si aktivan i u Udruženju za zaštitu životinja "SPANS". Kakvo je tvoje iskustvo kada je u pitanju rad sa napuštenim životinjama?
Šovljanski: Životinje su u veoma nezavidnom položaju, često si na ulici, dešavaju se brojni slučajevi trovanja i ono što je potrebno jeste bolje funkcionisanje institucija i u tom sektoru i bolje funkcionisanje veterinarske inspekcije. Jako je bitno da svaka životinja bude čipovana, da se kažnjava neodgovorno vlasništvo, da se kontrolišu uzgajivačnice jer sada svi mogu nekontrolisano da ih prave bez ikakvih inspekcija, poreza, a upravo zato u azilima ima preko 70 odsto pasa velikog rasta koji ne mogu da se vrate na ulicu.
Te životinje koje su na ulici onda dolaze na teret državi i poreskim obveznicima, što dalje dovodi u pitanje njihova ishrana, lečenje, a njih dovodi u nezavidan položaj. Iako stanje u Novom Sadu možda nije toliko loše koliko u nekim drugim mestima u državi, generalno stanje sa napuštenim životinjama je alarmatno i mora se dosta na tome raditi. Životinje za razliku od ljudi ne mogu da govore i mi moramo da stanemo u odbranu njihovih prava i najviše edukovati ljude jer bez životinjske slobode nikada neće biti ni ljudska sloboda u potpunosti.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud
06.08.2024.•
1
Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
Komentari 17
ishka 021
peglač sinapsi
puna podrška za Šolju i Ovna!
PRVA SRBIJA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar