Dlan kao đon

Kada je predsednik republike zakoračio u skupštinsku salu prošlog četvrtka začuo se gromki aplauz.
Dlan kao đon
Foto: FoNet (Aleksandar Barda)

Onda je aplauz trajao još neko vreme i, konačno, utihnuo. Posle toga, ponovo se aplaudiralo. Potom se nešto pričalo, pa su se opet "gulili dlanovi". 

Očekivali su građani Srbije od predsednika i poslanika u Skupštini informacije o tome šta je na stolu u vezi sa Kosovom i Metohijom, kakvi se predlozi nude i šta su posledice ukoliko se oni odbiju. I bi tako, ali "malo morgen".

Korisnije bi bilo da su poslanici većine ustali i potom dva sata i šest minuta aplaudirali predsedniku Vučiću. Ako ništa drugo, oborili bi Ginisov rekord i tako upisali barem neki podvig vredan njihovih skupštinskih plata. I još važnije, manje bi se brukali.
 
Međutim, stvari su konfuznije zato što namera nije ni bila da budu jasnije. Trebalo je isključivo da se svi podvedu pod jedan tabor, pardon, čopor, na čijem je čelu Vučić. Iako je dobar deo opozicije ukazao na to da se njihove "crvene linije" podudaraju sa vučićevskim, sve se svelo na raspravu o tome da jedan čovek izdaje Kosmet i odbranu čopora da su ga izdali oni pre njega. U toj spirali nacionalnih mitova, optužbi izgovorenih uz privilegiju poslaničkog imuniteta i političke patetike, ispade da u skupštinskim klupama sedi 250 vukova - Brankovića.
 
Mogli su građani da prate kako to izgleda kada se politička sudbina jednog čoveka poistovećuje sa životnom sudbinom nekoliko miliona ljudi. Tako smo iz naprednjačkog tabora saznali šta je rezultat "svake izgovorene reči u Beogradu protiv ove vlasti". 
 
Pitate se, zar ne? U redu, poslanica Danijela Vujičić ima reč: "To završi sa jednim metkom u neko dete na Kosovu i Metohiji. To završi, jer se zapali nečija kuća, to završi na taj način. Svaka vaša reč protiv bilo kog Srbina sa KiM znači ispaljeni metak u neko dete. Ponavljam."
 
I to nije jedino što boli. Živi smo svedoci regresije ideja. U konstantnom vraćanju unazad došli smo do toga da predstavnici građana budu i oni kojima smeta upravo taj izraz - građani. Ista poslanica je u svom skupštinskom masakru verbalnim sredstvima zamerila opoziciji što u javnim obraćanjima koristi izraz "građani sa Kosova i Metohije". 
Potom sleduju reči koje su dokaz toga da se udaljavamo od društva, približavajući se čoporu: "Nismo mi građani sa Kosova i Metohije, mi smo Srbi, Srbi Republike Srbije sa Kosova i Metohije."
 
Nismo mi građani, dragi Svetozare Miletiću, mi smo čopor. Znam, žao mi je, prošlo je više od vek i po od kada si kristalizovao ideju da smo "i Srbi i građani", ali, šta da ti kažem, ovo drugo nam ne treba. Vreme je pokazalo. 
 
Od toga da je jedan čovek država, preko odricanja napora onih pre nas da budemo slobodni građani u sopstvenoj državi, dolazimo do toga da ste se obezbedili onda kada imate dlan kao đon.
 
Obraz vam, podrazumeva se, nije potreban. Aplauz, gospodo!

Komentari 31

  • Iggy

    06.02.2023 19:44
    Neka
    Otici ce on u penziju,dok dlanom o dlan...samo polako.
  • Sabahudin

    06.02.2023 19:01
    Omerović
    Imaju pravo da aplaudiraju, a imaju i razlog. Sa Predsednikom do pobede
  • Gagin

    06.02.2023 18:57
    Proterivanje
    Ovo što gledamo ne liči na skupštinu, sve poslanike napolje i da vidimo ko če da glasa za njih....ja više ne znam ko su ti ljudi što se zovu poslanici, oni trebaju da budu tu i da se brinu o svojoj zajednici i mestu

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.