Nagrada za arhitekturu u urbanističkom haosu - vreme je za promene
Bezmalo tri decenije svake godine Društvo arhitekata Novog Sada dodeljuje nagradu za arhitekturu "Đorđe Tabaković" za kontinuirana plodotvorna ostvarenja na teritoriji Vojvodine.
Foto: 021.rs
Nagrada se dodeljuje stvaraocima vidljivog uticaja na dostignuća, razvoj i društvenu ulogu arhitekture. Po običaju, priznanje prati izložba laureata.
Tako od pre neki dan posetioci Muzeja savremene umetnosti Vojvodine mogu da se upoznaju s delom ovogodišnjeg dobitnika, arhitektom Milanom Kovačevićem, čiji je radni opus, inače, svakodnevno pred očima građana vojvođanske prestonice.
Širom Novog Sada, zapravo, delo 27. po redu nosioca uglednog priznanja je neprekidno na svojevrsnoj proveri. Reč je o projektantu čiji se pogled usmerio pretežno ka stambenoj arhitekturi, a bezmalo ceo opus ostvaren je u Novom Sadu. Od kako je početkom novog milenijuma osnovao sopstveni studio, sa ekipom od desetak saradnika, zamislio je gotovo neverovatnih 280 projekata i, što je za arhitekte kuriozitet, sve je realizovao.
Zapažen je već prvom radovima, manjom zgradom u Ulici Heroja Pinkija 3 i porodičnom kućom u Zaharija Orfelina, rađenim u diskretno vidljivim tragovima postmoderne arhitekture. Zdanje u Maksima Gorkog 16 je tik uz zgradu najpoznatijeg ovdašnjeg arhitekte Ivana Tabakovića, po kome je i ustanovljeno esnafsko priznanje.
U kasnijim projektima, Kovačević ne robuje nijednom trendu, ali se trudi da uvek bude aktuelan. To mu ne smeta da izuzetno vešto kombinuje upotrebu novih i tradicionalnih građevinskih materijala. Njegova dela se nalaze širom grada, gotovo da nema kvarta bez zgrade ovogodišnjeg laureata.
Zgrade se nalaze u Sremskoj, Laze Kostića, ali ih ima još više na drugoj strani Bulevara oslobođenja, u Danila Kiša, Školskoj, Lasla Gala, Miše Dimitrijevića... Ako odete do Rumenačke ulice, naći ćete zgrade Milana Kovačevića, baš kao što ih ima na sasvim suprotnom delu grada, u Gundulićevoj, ali i u manje poznatim ulicama Vojvode Šupljikca i Đurđa Brankovića.
Tržište i privatni kapital
Kovačeviću je zapalo da projektuje u vreme koje je obeleženo snažnim uticajem tržišta i privatnog kapitala u oblikovanju gradske sredine. Profit je postao sve uočljiviji i sve dominantniji cilj projektovanja i gradnje. U takvom spoju oporih društvenih okolnosti, ovogodišnji laureat uspeva da projektuje dela koja su gotovo od starta postala reperne tačke Novog Sada.
Ističu se zgrade na Bulevaru Evrope, ali još više objekat "Generali" na uglu Bulevara oslobođenja i Braće Ribnikar ulice. Po visini, šesnaest spratova, ravan je zgradama Agrovojvodine, palate NIS-a i stambenim kulama u blizini, novo zdanje je uočljivo po kontrastu crno-belo i minimalističkoj arhitekturi, u kojoj se kroz nekoliko naglašenih momenata gradi prepoznatljiv izgled.
Pomalo podseća na palatu "Albanija" u Beogradu. Zgrada je zanimljiva i po tome što pored radnog prostora osiguravajuće kuće u prizemlju, na galeriji i prvom spratu, sadrži i 120 stanova različite strukture i veličine. U unutrašnjosti prostora i u suterenu projektovano je čak 250 garaža ili parking mesta, što je pravi potez na lokaciji gde je parkiranje vozila najizraženiji lokalni problem.
Dominacija stambene izgradnje, manjak javnih objekata
U retkim iskoracima u druga područja, kao što su projektovanje pravoslavne crkve na Detelinari i studentskog doma u Sremskoj Kamenici, Kovačević naznačava talenat i za projektovanje zdanja javnih namena. Međutim, tokom prve dve decenije u Novom Sadu, danas gradu sa blizu 400.000 stanovnika, podignuto je relativno malo objekata široke namene. Posebno je poslednju deceniju dominirala stambena izgradnja. I tu počinju nevolje sa kojima bi se gradsko društvo arhitekata, osnivač nagrade, moralo što pre suočiti.
Svuda u svetu, kada se govori o arhitekturi nekog grada, posmatraju se javni prostori i javna zdanja. Gledaju se trgovi, kejovi, parkovi, sportska igrališta, muzeji, bolnice, pijace, trgovački centri, i prema njima se sagledavaju učinci lokalnih arhitekata i graditelja.
Stambena gradnja je nešto što je poprilično standardno i sa uočljivo manje prostora za maštu projektanta. Stoga se vodeći arhitekti širom sveta neuporedivo više usmeravaju prema objektima široke ili javne namene. Priznanja se dodeljuju gotovo isključivo za ostvarenja u ovom segmentu arhitektonske produkcije.
Trogodišnji rok dodeljivanja
Na otvaranju izložbe ovogodišnjeg dobitnika nagrade "Đorđe Tabaković" istaknuto je da je u poslednje vreme malo ovakvih zdanja. Time je manje prostora za razigrane arhitekte. Prvih desetak godina, pa i duže, nagrada je dodeljivana autorima za radove rađene u još posleratnim decenijama. Još živućim, ali radno uglavnom pasivnim projektantima, zasluženo priznanje je uručivano za radove osmišljene znatno ranije, dok su bili u punom stvaralačkom zanosu.
Potom su sledile nagrade najistaknutijim aktivnim arhitektama. Međutim, kako je širom pokrajine malo novopodignutih objekata javne namene, sve je manje prilika za dokazivanje. Ove sezone u prvom planu je arhitekta koji se izuzetno potvrdio i nametnuo kao projektant stambenih i poslovno-stambenih građevina, što je ređi slučaj i u razvijenijim i u arhitekturi afirmisanijim sredinama.
Najmanje pet, šest godina unazad čuju se mišljenja da bi baš zbog manjka gradnje javnih objekata bilo dobro da se nagrada ređe dodeljuje. Predlozi su da se ubuduće priznanje "Tabaković" uručuje svake treće godine. Time bi se prvenstveno sačuvao dosadašnji izuzetan ugled nagrade, ali i svih dosadašnjih dobitnika. Nismo bogata sredina, izvesno je da ćemo još duže vreme manjkati novim trgovima, kejovima, reprezentativnim objektima, pa prilika za projektantsko razigravanje i dalje će biti nedovoljno. Novi rok dodeljivanja priznanja je, zapravo, prilagođavanje realnoj životnoj situaciji - cilj je sačuvati ono što se jako teško stiče - dignitet nagrade.
Urbanističko divljanje
Istovremeno, uzbudljiva događanja u gradu oko spornog projektovanja mosta u produžetku Bulevara Evrope i sve raširenija praksa uništavanja zelenila u gradu, nameću potrebu da se uoče i nagrade oni, tako retki, urbanistički potezi i odluke koje su vreme i svakodnevni život potvrdili kao uspešne.
Arhitekte nisu jedini kompetentni i odgovorni za urbanistički razvoj, ali su svakako u poziciji da ustanove priznanje za ono što nam se tako retko dešava - dobar urbanistički potez. Valjda ima u Novom Sadu, gradu koji ubrzano i grubo gubi deo svog tradicionalnog varoškog identiteta, nekoliko dobrih urbanističkih promišljanja. Aktuelni haos nam govori koliko je važno da se istakne ono što se pokazalo kao vredno, kao i da se podsetimo na one koji su Novi Sad projektovali drugačije od urbanističkih divljanja poslednjih godina, pa i duže.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 4
neko tamo
Enterijeri su neuhvatljivi, funkcionalne seme prolevaju suze po kotnim linijama, fasade "demituju" izbledele i isprane boje, izolacije akcentuju kvazienergetske razrede dok sire eho laveza pasa i dreku razmazene dece, terase od pola kvadrata skupljaju smrdibube, pvc menja nijansu kako vreme leti, a od muke se grade nova resenja koja za dve decenije treba da postanu urbane favele isto kao sto su danas to objekti gradjeni pre par decenija.
Zasto samo objekti druge namene moraju da budu reprezentativni? Da li objekat u kome stanujete zasluzuje manje paznje samo iz razloga jer je stambeni? Zasto stambene zgrade nemaju biciklane vec moraju da imaju bezbroj parkinga? Zasto ispred zgrada nema drveca? Zasto svaki pojedinac mora da vozi automobil?
Arhitektura se ne razdvaja od urbanizma, prostorni nivoi su u korelaciji, saobracaj takodje, a tu bi negde trebala da postoji i zakonska regulativa... za spratnost, broj vozila, kvadraturu namenjenu zelenilu itd itd itd
Anonimus
g pen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar