Pored reke, u hladu krošnji izrastaju deca

Autor: Danilo Vuksanović

Info

28.03.2023.

09:41 > 10:47

Tipičnost jednog grada ogleda se u odnosu na dominantnu kulturnu matricu koja je vladala na ovom prostoru, i koja se formirala kroz istoriju od tri stoleća.

Pored reke, u hladu krošnji izrastaju deca

Foto: 021.rs

Osnovno obeležje ili uporište gradskog, po čemu se ono bitnije izdvaja od ostalih, jeste genius loci (duh mesta), tipičnost vremenom nastala kao osobenost ili specifikum.

Istorijske pojave i događaji, predstavljaju osmišljeni hronološki okvir, ličnu kartu naseobine nastale u senci Petrovaradinskog grebena uz dunavski tok.

Jasno je da gradove na reci čine ljudi koji ga stvaraju, menjaju, unapređuju ili ruše. Napori i neminovnosti istorijskog trenutka, ipak ne mogu do kraja da izbrišu osnovni (prirodni) "regulativ višeg reda" koga pronalazimo i u gradovima širom sveta. Ujedno, i toliko puta čuvena konstatacija da Novi Sad čine građani različitih veroispovesti posve je prirodna.

Isušene močvare dunavskog priobalja vremenom su postale centar trgovačke i zanatske umešnosti, stecišta duhovne i materijalne moći mnogih nacionalnih zajednica, brojnijih i malobrojnih jednako, u ravni tolerancije i uzajamnog poštovanja – građanske strukture koja je i danas ideal demokratskog društva.

Elibertacija grada, čin statusa samostalnosti otkupljen slogom građana, preseljenje Matice srpske iz Pešte u Novi Sad, sve do prodiranja saobraćajnica kroz jezgro novosadsko, preko pojave univerzitetskog, industrijskog i sportskog epiteta, pa do epicentra alternativne umetnosti i muzike, uz prisećanje na mostove kojih više nema - presečenih žila komunikacije između bačke i sremske strane. Sve to bivalo je u stalnoj municipalnosti, pravu da Novi Sad sam donosi propise i odluke radi unapređenja života svojih građana.

Stabla na Šodrošu crpla su snagu Dunava do trenutka seče, u času brisanja njihovih senki u ogledalu reke koja toliko pamti. Nova staništa neće se sećati jednog od najmlađih gradova u ovom delu Evrope koji je oduzimajući od nepregledne ravnice uspeo da iznedri grad koji danas nestaje.

Mi, opet, mislimo da znamo za tezu o tome kako jednakost između kosmosa i stvaranja, treba trojno shvatiti, i to na relaciji kosmos – polis – čovek.

Jer, grad Novi Sad je za svakog Novosađanina centar sveta, ali često i mnogo, mnogo više. Svako drvo u njemu, simbol je večite borbe u odbrani trajanja, na mestu gde je Dunav prešao granicu i poplavio ga, sada već davne 1965. godine.

A to mu nije bilo prvi put.

***

Tekst Danila Vuksanović preuzet je, uz dozvolu autora, sa njegovog Fejsbuk profila. Danilo Vuksanović je novosadski slikar, konzervator i grafičar, samostalno je izlagao u brojnim gradovima Srbije, kao i u Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Neke od njegovih radova možete da pogledate na OVOM LINKU.

Teme

šodroš Danilo Vuksanović

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Trt

29.03.2023 • 13:32

@Milan

Tvoj komentar kad neko čita pomisli da si prepotentna neznalica kome je "šikara" sve što nije stoletna šuma. Takođe nemaš pojma da razna novosadska udruženja već godinama unazad čiste Šodroš, za razliku od grada koji bi sad da ga uništi. Inače, ta tvoja ideja da mi kao građani treba baš sve poslove grada sami da odradimo da bi smeli da se oko nečeg bunimo je ono, samo za šamarčinu.

2 6 -4
Zebra

28.03.2023 • 14:36

Vole parkove, a smeće na sve strane. Šodroš je prošlo leto izgledao kao izletnički otpad!

7 4 +3
@mirko

28.03.2023 • 14:26

nije baš svako mleko belo

Eto, ja sam u dvorištu zgrade zasadila jelke, koje smo kupili sa korenom, posle jednog dočeka Nove godine. Lepo su se primile, počeli su da se pojavljuju zeleni izdanci i radovali smo se a onda se došli iz Gradskog zelenila i sve povadili. Nije to samo "засади са својом екипом по 10 стабала". Neko sadi, neko čupa.

9 5 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.