Time je manifestacija, decenijama poznata kao jedan od gradskih brendova, ušla u sasvim zrelo doba, sa obavezom da narednih sezona povrati pomalo poljuljanu poziciju.
Vreme interneta i direktnih prenosa stavilo je sve sajamske institucije pred dileme kako da nastave dalje. Danas kupci mogu da vide nov proizvod i pre nego što se izradi. Sve je na internetu i nemamo potrebu da idemo negde da bismo videli novotariju.
Šarmantan program
Promene su ogromne i pokazalo se da nije lako naći nove forme kojima sajmovi privlače publiku. Izložbe više nisu dovoljne, naglasak je na pratećim programima.
Krajem prošlog stoleća sajmovi su zapali u krizu, u Srbiji, zbog sankcija i međunarodne izolacije, izraženiju nego drugde. Novosađani su pravovremeo uočili promene, usmerili su se na nove aktivnosti, pažljivo čuvajući najvrednije iz bogate prošlosti.
Na izuzetno uspeloj svečanosti povodom jubileja moglo se sagledati kako je počelo i šta je značilo. Dinamičan i program protkan pažnjom za posetioca, najvažnijeg učesnika bilo kog sajma, pokazao je sve, od prvih izložbi u nezaobilaznom Eđšegu do dilema sa kojima se suočavaju današnji kreatori za nepredvidive i na digitalnim napravama odrasle milenijalce. Kraj je označio dug i efektan vatromet, usledila je zabava sa sjajnim bendom.
Poruka Sajmu
Bilo je više nego ugodno na nepretencioznom obeležavanju jubileja. Ipak, jedna stvar je zasmetala višedecenijskim pratiocima zbivanja u Novom Sadu i na Sajmu.
Izostale su zvanice sa najviših državnih funkcija. A bile su i pozvane i očekivane. I red je bio da dođu - Novosadski sajam je značajan i za državu Srbiju, Međunarodni poljoprivredni sajam i još nekoliko drugih priredbi su među uglednim manifestacijama u Evropi. Do dan-dva pred jubilej računalo se na dolazak. Ali, funkcioneri se ne pojaviše...
Naravno da je izostanak ne samo primećen, već i komentarisan. Nadajmo se da nije reč o poruci Sajmu. U pitanju je ugledna institucija, država mora da vodi računa o priredbama preko kojih "izlazi u svet". Ako i ima nekih nerazjašnjenih odnosa, dobro bi bilo da se razreše. Ignorisanje nikuda ne vodi.
Sajamski plac
Pre petnaestak godina došlo je i do vlasničke konsolidacije, pošto se privatizacija obavljena 1990. godine pokazala preuranjenom s obzirom na događaje koji su usledili na ovim prostorima. Danas su stalni izlagači vlasnici 25 odsto, a mali akcionari 11 odsto akcija. Država Srbija i grad Novi Sad su idealni suvlasnici svake od 66 odsto akcija. Vidljivo je da u vlasničkoj strukturi nema Pokrajine.
Nevolja je što Sajam koristi više od 23 hektara gradskog zemljišta. Kako se Novi Sad možda i prekomerno proširio, reč je o prostoru takoreći u centru grada. A privatni preduzimači su baš napadni i uporni, tradicionalno dobro ukotvljeni u svakoj vlasti. Svakako da im je za oko zapalo i ovo zemljište.
Tim pre što su pre samo godinu-dve uspeli da velike zgradurine podignu na susednom, bezmalo devet hektara velikom placu, godinama čuvanom za tako nedostajući park. I sa druge strane, u Futoškoj ulici, uveliko se podižu prevelika zdanja. Nema mnogo slobodnog građevinskog prostora i svi se već godinama usmeravaju na sajamski plac.
Atmosfera neizvesnosti
Priča o budućnosti Novosadskog sajma aktuelna je više od četvrt veka. Ishodi iz širenja grada. Međutim, poslednjih meseci je pojačana, naročito nakon promene zakonske regulative, pa je sada moguća konverzija zemljišta iz jedne u drugu namenu i bez nadoknade. Naravno da su mnogi radi da dođu do ovakve lokacije, pogotovo kada je džabe... Uostalom, slični problemi muče i Beogradski sajam.
Bilo je, dakle, razloga da se Vučić i(li) premijerka Brnabić pojave na simpatičnoj svečanosti. Zapravo, morao se pojaviti neko od čelnih državnih funkcionera i sa dve-tri reči objasniti kako vidi budućnost Novosadskog sajma, čiji je, ponovimo, država većinski suvlasnik. Pitanje je takvo da je reč i o sagledavanju (urbanističke) budućnosti Novog Sada.
Izostanak državnog vrha, pre svega predsednika Vučića, dodatno je ustalilo atmosferu neizvesnosti oko budućnosti kako sajma, tako i grada. A moglo je biti drugačije, lepše.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 16
marko
Stohadin
Ostaje samo zgrada master centra.
Sve ostalo stambeni kompleks i akva park.
Ko će dobiti ekskluzivu da gradi videćemo od dogovorenog procenta.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar