Ustaj inteligencijo, otadžbina zove!
Ustaj istinska inteligencijo!
Foto: 021.rs
U članku "Ideja Narodnog bloka" (Politika, 13. mart 2023) Vladimir Đukanović, funkcioner SNS-a, pohvalio se da je on jedan od inicijatora osnivanja novog političkog pokreta okupljenog oko SNS-a, koji se pominje pod radnim naslovom Narodni pokret za državu ili, kako ga je Đukanović nazvao, Narodni blok.
Međutim, ovom pokretu bi više odgovaralo ime Pokret intelektualaca za državu, ili Intelektualni blok. Do tog zaključka doći će svako ko pročita Đukanovićev članak, jer on već na početku kaže da je glavni cilj novog političkog pokreta da se u rešavanje najvažnijih problema sa kojima se danas susreće Srbija uključi inteligencija.
Ovaj članak vredi pročitati već i zato što je to redak primer poziva srpskim intelektualcima da se politički aktiviraju koji dolazi od vlasti. Takvi pozivi "srpskoj pameti" po pravilu stižu od protivnika, od opozicije i drugih kritičara vlasti. Evo sad Đukanovića u ime SNS-a lamentira nad "krizom javnog uma" i traži da se on trgne i aktivira. Nesreća Srbije, požalio se on, u tome je što prava srpska inteligencija danas ćuti, ostaje po strani, tako da glavnu reč o najvažnijim stvarima u Srbiji imaju lažni intelektualci, koji su se na silu nametnuli i sami sebe proglasili intelektualcima.
To će novi pokret koji osniva SNS iz temelja da promeni, "trudiće se", kaže Đukanović, "da se čuje glas one istinske srpske inteligencije koja je potisnuta agresivnim nastupima samoproglašene inteligencije, posebno one nastale na levo-liberalnim ideološkim osnovama. Baš ta potisnuta inteligencija, a zasigurno većinska, koja u srcu nosi iskrenu ljubav prema otadžbini, ali u mozgu jedan ozbiljan racio i realnost, u ovom momentu je nikad potrebnija Srbiji. Ona mora da preuzme glavnu ulogu u odbrani otadžbine i budući politički pokret je mesto gde će to moći da ispolji".
Ustaj nacionalna inteligencijo!
Ne čekajući Đukanovića i SNS, poziv intelektualcima da pomognu Srbiji pre godinu dana uputilo je udruženje Nacionalna inteligencija (NIT), osnovano u januaru 2022. godine. Buđenje i okupljanje srpske nacionalno svesne inteligencije predstavlja glavni cilj ovog udruženja, čiji je predsednik profesor fizičke kulture i kondicioni trener Bojan Borovčanin. Ne znam da li je Vladimir Đukanović pročitao program NIT-a, ali njegova "istinska inteligencija" mnogo liči na "nacionalnu inteligenciju" kojoj se obraća i koju hoće da zastupa ovo udruženje.
"Želimo svojim radom i učešćem u raznim društvenim sferama", piše u programu NIT-a, "da istaknemo ono što bi se zvalo nacionalna pamet. Najhrabrije, najpametnije, najuspešnije, najobrazovanije među nama, kako bi apatičnost i letargiju stanovnika naše zemlje uspeli da razbijemo i istaknemo da su najbolji od nas i dalje spremni da se bore za svoje ljude i svoju zemlju".
Ne bi me iznenadila vest da je Nacionalna inteligencija pozvana da se priključi Pokretu Narodni blok. Programski ne mogu biti bliži. Takođe, Đukanoviću i SNS-u mogli bi poželeti da u ovom pokretu imaju jednog izuzetno vrednog i efikasnog partnera. Samo godinu dana posle osnivanja, NIT je mogao da se pohvali vrlo uspešnim radom i da početkom februara 2023. godine održi svečanu sednicu na kojoj je podelio zahvalnice i povelje ljudima zaslužnim za njegov uspeh. Da je za kratko vreme, takoreći preko noći, Nacionalna inteligencija postala važan i priznat faktor kulturnog i društvenog života Srbije vidi se i po tome što je ova njegova sednica održana u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu.
O brzom i spektakularnom uspehu NIT-a još bolje svedoči to što su mu prišle i podržale ga i neke važne ličnosti, među njima i dve iz samog vrha srpskog društva, jedan vladika i jedan princ. Razume se, njih dvojica su dobili dva najvažnija priznanja koje je udruženje na svečanoj sednici dodelilo. "Tom prilikom", piše u izveštaju o ovoj sednici objavljenom na sajtu NIT-a, "dodeljena je Povelja Udruženja Vladici Petru, Episkopu Topličkom i vikaru Patrijarha srpskog /reč je o jednoj istoj ličnosti – I.Č./ kao i specijalna zahvalnica Nj. K. V. Filipu Karađorđeviću".
Izveštaj se završava porukom da na svečanoj sednici Nacionalne inteligencije nije bilo politike, nego samo patriotizma. "Na ovoj svečanoj sednici, koja se jasno ogradila od bilo kakvih političkih formi i uticaja, pokazano je jedinstvo naroda i jedna nadahnuta priča o mladim, ambicioznim, edukovanim, patriotskim ljudima". Čitam i vidim: isto nadahnuće rodilo je i ovu i Đukanovićevu priču o pokretu Narodni blok. U obe se pripoveda o jedinstvu naroda i "edukovanih patriota", to jest "istinskih intelektualaca".
Ustaj nacionalno-liberalna inteligencijo!
Ne znam kako je Đukanović došao do toga šta osećaju i misle intelektualci koji ćute. Takođe, nije mi jasno ko je po njegovom mišljenju nadležan da nekoga proglasi intelektualcem, pa da on ne bude samoproglašen. Ali otkud mu mišljenje da su među navodnim uzurpatorima intelektualnog života u Srbiji najgori levi liberali, o tome već mogu nešto da kažem. Oni su već dugo na meti žestoke kritike. Okrećući se protiv njih Đukanović je zapucao na već dobro izrešetanu metu.
Među onima koji često otvaraju vatru na liberalnu levicu u Srbiji prednjači profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar. Po njegovom mišljenju, srpskim levim liberalima u stvari nije stalo do liberalizma, on im služi kao smokvin list kojim pokrivaju svoju pravu ljubav – komunizam, to jest "titoizam".
Kako je pre dve godine rekao u intervjuu Sputnjiku, levi liberalizam je "redizajnirana ideologija koja ima snažne komunističke ideološke recidive". Štaviše, njegovi sledbenici su navodno gori od komunista, jer je "komunizam bio tolerantniji od levo-liberalne ideologije". Jedan istomišljenik profesora Lompara, novinar Miloš Dojčinović, otkrio je da oni rade u interesu srpskih neprijatelja. "Naši levi liberali", kaže on, "sa svojom borbom za ’suočavanje sa prošlošću’ indirektno rade u interesu najcrnjeg hrvatsko-bošnjačko-albanskog nacionalizma. Oni svojim defetizmom i isključivošću trasiraju put obesmišljavanju bilo kakvog srpskog pitanja ili ideje".
Ove lažne liberale, ove maskirane komuniste, ne treba brkati sa pravim srpskim liberalima. Pravi su, objasnio je profesor Lompar, samo oni koji liberalizam stavljaju u službu nacionalnih interesa, dakle desni liberali, odnosno, kako ih profesor zove, "nacionalni liberali". Takvi liberali su, kaže on, "stvorili osnove srpske države u XIX veku i temelje srpskog ujedinjenja".
Njihova shvatanja su danas i njegova, profesorova. Ali, nažalost, on nema sa kim da na toj ideološkoj osnovi učini nešto više za Srbiju, jer se ovde nacionalni liberali nisu politički organizovali. "Najbliža su mi", kaže on, "shvatanja nacionalnih liberala: koja su danas na indeksu progresivnih mesijanista u celoj Evropi. No, u nas i nema takvih formacija".
To je, prema mišljenju profesora Lompara, glavni razlog što problemi nacionalne politike u Srbiji ostaju nerešeni. Da je sreće, pa da imamo desno-liberalne formacije, stvari bi krenule nabolje. "Tek kad bi ih bilo", uveren je on, "mogli bismo razložno razgovarati o mogućnim odnosima između državnih, institucionalnih i individualnih postupaka u području nacionalne politike".
I sasvim konkretno, kad bi se desni liberali aktivirali u nekoj formaciji, mogli bi da razobliče ideologiju levog liberalizama, na kojoj se navodno temelji rad nevladinih organizacija u Srbiji. Formacija u kojoj bi se oni okupili "vršila bi", kaže profesor, "sistematski pritisak na svaku vlast u pravcu nacionalne kulturne politike… neprestano i programski osporavala propagandne i ideološke sadržaje nevladine inteligencije".
Danas nacionalni liberali nemaju gde da se politički udome, ali uskoro bi mogli da imaju. Ako je profesor Lompar pročitao Đukanovićev članak, sigurno se obradovao. Jer pokret Narodni blok koji osniva SNS projektovan je baš kao formacija koju bi njegovi nacionalni liberali mogli da prihvate, ako ne kao sasvim svoju, ono svakako kao sebi blisku, koja bi im omogućila da se aktiviraju. Kad opisuje "istinsku", ali "potisnutu" srpsku inteligenciju Đukanović kao da na njih misli.
Nacionalni liberali bi mogli biti intelektualci koji avaj ćute i koje on poziva da progovore i spasu otadžbinu. Još više se nacional-liberalima profesora Lompara, Đukanović približava i zapravo im otvara vrata novog SNS pokreta, kad o navodnoj agresivnosti i nametljivosti lažnih intelektualaca govori kao da citira Lompara.
Da njega citira imaće dobrih razloga i onaj ko bude dobio zadatak da sastavi program rada Narodnog bloka, Đukanović ili ko drugi. Jer profesor ima i to: detaljan plan mera koje bi trebalo preduzeti da bi se pružio efikasan otpor ideologiji levog liberalizma. Treba najpre, predlaže on, formirati "nacionalnu javnost", a to se može postići "stvaranjem mreže grupa za pritisak, natapanjem javne svesti onim sadržajima koji podrivaju vladajući poredak misli i činova, utvrđivanjem sržnih tačaka nacionalne agende kao ostvarivih, održivih i proverljivih ciljeva, funkcionalnom podelom na fundamentaliste i oportuniste u nacionalnoj inteligenciji, vežbanjem 'nacionalne discipline', za koju je još Slobodan Jovanović ustvrdio da nedostaje u našoj kolektivnoj svesti".
Ustaj ruska inteligencijo!
Novi pokret koji osniva SNS mogao bi da se zainteresuje za još jednu ideju profesora Lompara, a možda i da je preuzme. Naime, on misli da bi Srbiji u borbi protiv levih liberala od velike pomoći bile Rusija i ruska inteligencija. To mišljenje on je izneo u izlaganju na panelu "Evropa i Rusija", održanom na Vidovdan prošle godine u Višegradu, odnosno – kako su organizatori ovog panela locirali njegovo mesto – u Andrićgradu.
Objasnio je profesor da se u Srbiji "nevladina inteligencija", zadojena ideologijom levog liberalizma, nesmetano razmahala najviše zbog toga što Rusi ne shvataju da se ova inteligencija pre svega bori protiv ruskog uticaja u Srbiji i ništa ne preduzimaju da je u tome spreče. Rusi to ne shvataju, ali profesor je odavno shvatio.
Požalio se da je on već dugo na meti "nevladine inteligencije" najviše zbog toga što misli da "srpsko stanovište" – kako on zove ono što drugi zovu "srpski nacionalni identitet" – ne može da bude protiv Rusije, zbog toga što je Rusija "vekovni i pozitivni pratilac srpske nacionalne egzistencije" i da je "pokazala spremnost da prati srpske nacionalne interese u sadržajima kojima su zapadne (američke) sile težile da ih ponište".
Nevladina inteligencija, kaže profesor Lompar, kao razlog što ustaje protiv "srpskog stanovišta" navodi da je to za nju neprihvatljiv nacionalizam. Neće biti, uzvraća on, i objašnjava o čemu se tu zapravo radi: "Zašto je bezočan otpor koji neguje nevladina inteligencija prema ideji srpskog stanovišta? Ne čini se – u zapletima svetskih politika – da je mnogo važan razlog koji oni imenuju kao nacionalističko stanovište. Razlog je drukčiji: ako uspostavimo srpsko stanovište kao orijentir u politici, ono ne može po definiciji biti antirusko".
Po definiciji ne može, ali profesor Lompar je ipak zabrinut za budućnost "srpskog stanovišta" i njegov odnos prema Rusiji, jer u Srbiji, utvrdio je on, "kulturna podloga postaje sve više zapadna", tako da se postavlja pitanje da li na takvoj podlozi "srpsko stanovište" može ostati prorusko. Ne čekajući najgore, treba odmah nešto učiniti.
Međutim, profesor ne veruje da srpska nacionalno-liberalna inteligencija ima snage da stane na put rastućem uticaju Zapada na srpsku kulturu. Tako nešto mogla bi samo ako bi joj pomogle Rusija i njena inteligencija. Odavno je pomoć s te strane potrebna, da je nje bilo ne bismo došli do toga da se ovde zapadna kultura nekontrolisano širi. Ali tu postoji problem, jer kod Rusa navodno nije razvijena svest o značaju kulture u politici. "Ruska politika – i u postsovjetskom periodu", požalio se profesor Lompar, "kao da obezvređuje vrstu uticaja koji je vezan za kulturnu podlogu", jer ta podloga "obezbeđuje trajnost dejstva i kada nema političke podudarnosti". I njemu ostaje samo da zaključi: "Otuda je fatalno da ruska politika ne želi da učestvuje u oblikovanju kulturne podloge u nas".
Može li se to promeniti? Eto, jedan od zadataka srpske "istinske inteligencije", koja je pozvana da se probudi i priključi SNS-ovom pokretu Narodni blok, mogao bi da bude da o ovom problemu razgovaraju sa ruskim kolegama. Možda bi i sam profesor Lompar pristao da u tim razgovorima učestvuje. Jer ko će bolje od njega Rusima objasniti da je u njihovom interesu da pomognu da se srpska kultura oslobodi zapadnog uticaja i veže za rusku. Slušajući ga, oni bi se možda za stvar zainteresovali i najzad pokrenuli projekat rusifikacije srpske kulture.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 20
>:(
Mreze grupa za pritisak? Pa, to vec imamo. Natapanje javne svesti? I to imamo. Podele na fundamentaliste i oportuniste? Ostre podele vec imamo.
profesor Lompar je ipak zabrinut za budućnost "srpskog stanovišta" i njegov odnos prema Rusiji, jer u Srbiji, utvrdio je on, "kulturna podloga postaje sve više zapadna"
Koliko se secam biografija predratnih velikana Srbije, mnogi su se skolovali u Parizu, Budimpesti i Becu, donosili kulturnu podlogu zapada, ne bi li se pridigla njihova zaostala i siromasna zemlja. Bilo je i onih skolovanih u Rusiji, na kursevima NKVD. To je valjda ruska kulturna podloga...
Ne opraštam
Baš telegentna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar