Sistem vrednosti - šta, čoveče, oni znaju o tome?

Jedino dokle je misao ministra Branka Ružića mogla da dobaci na jučerašnjoj konferenciji bili su kancerogeni internet, video igrice i tako te neke "zapadne vrednosti".

Kako obično biva, u tragičnim situacijama krene naricanje o slomu vrednosti u ovdašnjem društvu, kao da tome ne svedočimo već decenijama, sve se praveći začuđenima što ništa do sada nije urađeno. Svi su imali šta da kažu o sistemu vrednosti - od Vladimira Đukanovića do Aleksandra Vučića. 

Ukoliko je nešto odlika ovdašnje kulture to je onda mit o ratniku. Srećne ti rane, junače! Muškarac možete da budete i bez toga da znate da zapucate, ali ste malo više muškarac ukoliko to umete. 
 
Čitava istorija "svesnog" sveta je priča o 200.000 godina ubijanja. Ili nas barem o tome uglavnom uče. Ubistva su tu svakodnevna, normalno je naučiti dete da puca. Što se ne bi prešlo i preko kriminalca u školi, preko nasilja na predsednikovom omiljenom kanalu. 
Kada su se već uhvatili u koštac sa sistemom vrednosti, ispuštajući krik za promenom, zašto nikad ne osete potrebu da promene sami sebe? Ne počinje istorija od juče. Vrednostima su se bavili mnogi pre Vučića i Ružića, eno postoji u knjigama i teorija vrednosti, postoji ime, pa se zna i da, kada mislimo o vrednostima, ujedno razmišljamo i o etici i estetici.
 
Ne može a da vam ne zada udarac u stomak to što bi sistem vrednosti da menjaju ljudi koji su, gotovo svi odreda, u danu ogromne tragedije, pokazali bolno odsustvo bilo kakve etike. Evo, uradimo malu mentalnu vežbu čisto da bismo proverili da nam je srce na pravoj strani.
 
Zamislite da ste roditelj. Vidite da neki uniformisani lik maše papirom sa navodnim spiskom dece koje je četrnaestogodišnjak nameravao da ubije. Onda, normalno, taj spisak stigne na društvene mreže, samim tim i do vas. I tu vidite ime svog deteta, koje je živo, sa vama u sobi.
 
Okrenete se i vidite da to dete gleda u telefon, u isti spisak u koji ste i vi gledali sekund ranije. U spisak na kojem vidi svoje ime. Zamislite da ste to dete.
 
O čemu biste razmišljali?
 
Da li se iko od njih tamo zapitao treba li to da se uradi? I šta reći o predsedniku koji odlazi još dalje, koji saopštava gomilu stvari o kojima bi trebalo da ćuti? Umesto rešenja nudi uglavnom populističke mere pokupljene iz komentara ispod vesti na portalima. Pomenuo je štošta, ne i obaveznu medijsku pismenost u školama. Koja je tačno ideja svega toga, osim da se potvrdi da je u pitanju isključivo delo "psihopate", da "sistem nije zakazao"? Gde im je etika? Da barem u ovom trenutku pomislimo da odluke donosi neko ko zna šta radi.
 
Kome nije jasno da stvari gotovo nikada nisu crno-bele i da u ovom slučaju ima toliko detalja o kojima ništa ne znamo, premda su se nadležni poput najgorih urednika odvratnih tabloida potrudili da saznamo što više, tom ne vredi ni govoriti da ovo nema veze sa "zapadnim vrednostima", koje, uostalom, ne bismo umeli ni da identifikujemo. Ali, čisto reda radi, pre prokletih 120 godina Jovan Skerlić je pisao kako kod nas ima "puno ljudi koji deklamuju protivu 'trulog Zapada'", da su od tog Zapada primili i odelo, navike, ustanove, ali ne i osećaj ličnog dostojanstva.
Eto, više od vek Srbi tupe o nekakvim vrednostima "trulog Zapada" dok u podrumima i sefovima drže arsenale. Tupilo se o video igricama i kada je bivši ministar prosvete Šarčević, pričajući o nasilju u školama, za jednog dečaka rekao u šali da mu na čelu piše "muči me". Tupili su o kancerogenom internetu kada je aktuelni ministar prosvete abolirao prisustvo kriminalca u školi, sve pričajući o resocijalizaciji dok ovaj u emisiji ugošćava kolege iz podzemlja. 
 
Srbija je otužno društvo. U narednim danima pogotovo. Roditelji se bore da upišu decu u "što bolju školu", a onda se dogodi ovakvo nešto. Izbaci vas to iz svakog osećaja sigurnosti, zapitate se nad beznačajnošću dobrog komada stvari koje vas muče. Bes tu ništa ne menja, ali ni očajanje.
 
Sistem vrednosti koji je uspostavljen proteklih decenija govori u prilog jednom - nasiljem dobijate ono što želite. Svi oni koji pričaju o promeni sistema vrednosti ne shvataju jednu stvar. Ovde sistem treba da se ruši.
  • Vladan

    08.05.2023 10:45
    @Mark

    Simptomatično je za divljake i seljačine da ne mogu da razumeju da nisu svi primitivci kao i oni. Meni ni babe dede nisu pucale po svadbama, a kamoli roditelji, i ja ovde JESAM na zapadu. Ako se tebi ne sviđamo, lepo se vrati gde ti valja.
  • Vlad

    05.05.2023 05:37
    Ministar
    Ostavka ministra koji se svuda vuce vec 3 decenije a sve je raz.ebo OSTAVKA!!!
  • /

    04.05.2023 23:06
    /
    @Mark
    ovo ti skolstvo nije po zapadu.
    probaj tamo traziti da ti dete izadje ranije sa casa ili izmaknuti stolicu nastavniku

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".