Piše prof. dr Bojana Dinić: Koja je najbolja strategija prevencije pucnjave u školi?

Autor: 021.rs

Info

11.05.2023.

14:00 > 16:44

Tragični događaji u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u Duboni i Malom Orašju su nas naveli da se aktivno bavimo pitanjem šta treba uraditi da se ne bi ponovili.

Piše prof. dr Bojana Dinić: Koja je najbolja strategija prevencije pucnjave u školi?

Foto: Pexels

Piše: prof. dr Bojana Dinić, Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Za razliku od sklonosti ka fizičkom nasilju, masovna ubistva i, specifično, masovna ubistva usled pucnjave u školi, ne mogu se predvideti (i moram da napomenem da je predikcija uvek s određenom verovatnoćom, nikad garancija). Razlog za to je što su ovo ekstremno retki slučajevi, tj. uzorci su mali, a statistika nam pokazuje da su mali uzorci nestabilni.

Drugim rečima, postoji dosta variranja od slučaja do slučaja u različitim individualnim, situacionim i sredinskim činiocima, što čini da se ne može uočiti dosledni obrazac koji prethodi ovakvom ponašanju. Iako nas sve zanima zašto se događaj desio, odgovor na ovo pitanje verovatno nikada nećemo saznati i nije na nama da se bavimo razlozima, motivima i činiocima, već ćemo to prepustiti stručnjacima koji će obaviti psihološku procenu počinitelja dela.

Međutim, to što se pucnjava u školi ne može dosledno predvideti ne znači da ne možemo preventivno reagovati.

Koje su preporuke za prevenciju pucnjave u školi?

Najpre, mogu reći koje strategije se nisu pokazale kao uspešne, a to su detektor metala/oružja na ulazima u škole i prisustvo policajaca u školi.

Zapravo, ove strategije samo doprinose osećaju straha i nebezbednosti kod učenika jer signaliziraju da je opasnost prisutna.

Šta jeste dobra strategija? U Americi je razvijen program tzv. procene pretnje (engl. behavioral threat assessment and management ili kraće - threat assessment). To je praksa utvrđivanja verodostojnosti i ozbiljnosti potencijalne pretnje i znaka upozorenja o tome da se priprema napad, kao i verovatnoće da će pretnja postati realnost. Naime, vrlo redak podatak oko kojeg postoji slaganje između istraživanja je da je pucnjava u školi planirana akcija i da je onaj ko je počinio pucnjavu u školi, najčešće tu svoju nameru i plan nekome saopštio – direktno, usmeno nekom vršnjaku iz škole, samoj meti napada, objavio na društvenim mrežama itd.

U jednoj FBI studiji je dobijeno da je čak 88 odsto počinitelja pucnjave u školi svoju nameru za time saopštio verbalno ili preko društvenih medija, ali da je samo polovina od toga prijavljena nekoj odrasloj osobi. Ideja ovog preventivnog programa je da se osobe koje znaju za takav plan, a to su najčešće vršnjaci u školi, ohrabre da ga prijave, nakon čega se sprovodi akcija utvrđivanja kredibiliteta i ozbiljnosti pretnje, a potom i sledujuće akcije praćenja i reagovanja u skladu sa procenom pretnje.

Utvrđivanje kredibiliteta i ozbiljnosti pretnje radi interdisciplinarni tim od obučenih pripadnika bezbednosne službe, članova nastavnog osoblja i psihološko-pedagoške službe i drugih profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja, koji prikupljaju informacije, obavljaju intervjue itd. Potom se predlaže način postupanja u vezi s pretnjom i o tome obaveštava rukovodstvo i nastavni kolektiv, a ukoliko je pretnja visokog rizika, uključuju se i nadležni organi i službe.

Foto: Pexels

Da bi ova strategija bila uspešna, potrebno je osvestiti značaj prijave pretnje ne samo kod učenika, već i kod svih uključenih u školski sistem (nastavno, ali i nenastavno osoblje, uključujući zaposlene u administraciji, portire...), službi i institucija sa kojima škole sarađuju, npr. sa onima koje su uključene u postupanju vršnjačkog nasilja, kao i kod roditelja, tj. svim potencijalnim odraslima kojima bi učenici ukazali na pretnju.

Ipak, ne treba zanemariti da bilo kakvo razmatranje bezbednosnog rizika mora da uključi psihološko-pedagoški pristup problemu i razumevanje škole kao vaspitno-obrazovne institucije.

Istraživanja dalje pokazuju da će se učenici pre opredeliti da pretnju prijave anonimno, bez direktnog kontakta, te im takav vid prijave treba omogućiti (slanje anonimnog mejla preko sajta škole, telefonska linija bez praćenja poziva, kutija, posebna mobilna aplikacija...).

Druga stvar koja se savetuje je da se prijave shvate ozbiljno, da se učenicima pokaže da ih škola shvata ozbiljno i uvažava i da će preduzeti adekvatne akcije u vezi s tim. Ne samo da je ovo strategija prevencije pucnjave u školi, već je i strategija kao postići osećaj bezbednosti i poverenja u školu. U školama u kojima se primenjuje ovaj pristup učenici se češće obraćaju za pomoć i imaju manji broj suspenzija.

Naravno da nisu svi slučajevi bili takvi da im je prethodila iskazana pretnja, a nisu ni svi koji imaju saznanje o pretnji prijavili pretnju što zbog straha, što zbog toga što nisu imali kome, ili su prijavili, ali ih nisu shvatili ozbiljno. Ipak, zbog teškoće predviđanja, ovo se čini kao najbolja strategija, iako ni jedna strategija nije potpuna garancija, kao što sam spomenula na početku. Od svih strategija, procena pretnje je najviše dokumentovana i o njenim efektima se najviše zna.

Umesto policije - osnažiti učenike i učenice

Dakle, umesto angažovanja policajaca treba osnažiti podršku učenicima kroz jačanje kapaciteta nastavnika i službi za pružanje ovakvog vida podrške. Ono što nam veliki broj istraživanja pokazuje je da su sve mere prevencije vršnjačkog nasilja korisne i u slučaju prevencije pucnjave u školi, najpre jer stvaraju bezbednu školsku klimu i podržavajuće odnose među učenicima i učenicima i nastavnicima.

Foto: Pexels

Takođe, bilo koji sadržaj preventivnih programa u vezi s nasiljem (npr. da li je više usmeren na osnaživanje posmatrača nasilja, na emocionalne kompetencije učenika i strategije rešavanja konflikata, na aktivno uključivanje roditelja i nastavnika, kao i šire lokalne zajednice) je uspešan, a broj primenjenih različitih programa nije odlučujući za uspešnost prevencije.

Drugim rečima, jedan program u školi je dovoljan ako se pokaže da daje rezultate, a čini se da bi najbolja kombinacija bila program prevencija nasilja i program procene pretnje.

U svim slučajevima se apeluje na lokalne resurse u prevenciji nasilja, te da svaka škola može u skladu sa svojim mogućnostima i obukama primeniti onaj program koji najviše odgovara potrebama škole i doprinosi jačanju lokalne zajednice.

-------

Izvori: 1, 2, 3, 4, 5

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Pucnjava u školi Pucnjava Vračar

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Limanac

12.05.2023 • 10:13

Odgovor za ćirilično B

Da li ste uopšte pročitali tekst? Misli se na socio-emocionalnu podršku, a ne obezbeđivanje pristupa oružju. Pažljivije samo malo čitajte.

6 0 +6
Б

12.05.2023 • 08:05

Невероватно!

"treba osnažiti podršku učenicima" Да ли госпођа схвата шта је рекла? Управо то што она сугерише је учинио отац К.К., водећи га у стрељану и омогућавајући му приступ оружју. "Оснажио" га је, а последице су свима видљиве. Отац, деда и читава породица другог убице имају оружја за мању приватну армију, па му није било тешко да узме оружје.
Што се тиче претњи и најава, нису сви људи као А.В., који стално нешто најављује, предвиђа, навија, хвали се, кука, плаче, прети и сл. Многи (не сви) који су учинили ужасне злочине нису претили, хвалисали се, причали, него су напросто урадили што су наумили.
Деца не расту у вакууму, на њих утиче све што се догађа, а нарочито оно што се не догађа, а требало би да се догађа. Да вредни и поштени не напредују ако нису слепо лојални. Да се насиље промовише и нормализује. Да се историја митологизује. Увек кад зло тријумфује, а добро изгуби, овакве трагедије су ближе. И ближе.
Можда навођење САД као позитивног примера и није најбоља идеја. Тамо је од почетка године у пуцњавама погинуло преко 14000 људи.

4 17 -13
R49

12.05.2023 • 07:35

Fale temelji

Mnogo dobrih saveta, ali država i moral su razvaljeni. Kuća se ne zida od krova.

11 5 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.