Lažna nada sendvičara

Kakva li će atmosfera biti u Vučićevom taboru posle završetka skupa "Srbija nade", nakon što se ljudi razmile po Beogradu tražeći autobuse kojima su došli u prestonicu?
Da li će, zavaljen u fotelju i umoran (ukoliko sme to da bude), držeći čašu vina, slušati reči podanika o veličanstvenom govoru, punom nade dabome, i hvalospeve o trijumfalnom događaju koji je pokazao jedinstvo u podršci njemu, odnosno Srbiji? 
 
Koje misli će se vrzmati po glavi čoveka koji bi trebalo da bude svestan da je podršku kupio ili, da budemo blagi, ispregovarao sa onima kojima je ostala u ruci još jedna karta - radno mesto? To je kolektivni ugovor između vlasti i ljudi bez mnogo opcija. 

Strah, bes i kontradiktornosti postale su pogonsko gorivo na kojem počiva ogromna mašinerija čiji zadatak nije davanje nade, već ubeđivanje da ste tu gde ste zato što tu jedino i treba da budete, bez preispitivanja sopstvene pozicije, a posebno bez sumnje u njihove. Ovo je normalnost, sistem nije zakazao.

Vozači autobusa širom Srbije ispuniće svoj zadatak - prevoziće ljude, sendviče, novac. Nadu da prevezu neće uspeti. To, međutim, ni nije njihov zadatak. Nadu ne treba ni očekivati od onih koji je sada guraju u prvi plan, a pre izbora su isto tako obećavali mir i stabilnost, na kraju dajući samo treću stavku iz slogana - predsednika. 
 
Skup će biti kontradiktornost samom sebi. Čemu da se nadaju oni koji će u Beograd stići jer su za to plaćeni ili je njihovo prisustvo uslovljeno životnom egzistencijom? 
 
Lako je reći da se ne biste prodali za koju crvenu, sendvič i kiselu. Lako je, kada stomaci nisu prazni, ulaziti u detalje sendviča, da li je podriguša ili je servirano nešto kvalitetnije iz mesare. 
 
Ne samo da je lako, to je i u maniru ove vlasti. Ukoliko su ti ljudi u strahu, ako u mraku traže svoje dostojanstvo, vređanje im nije uteha, niti ruka kojom bi konačno mogli da stanu na noge. U osnovi "miting-posao" ucene kod većine jeste strah, gubljenje osnovnog prava na posao zato što nas je sistem sve ubedio kako to nije pravo već - privilegija. Iz tog straha rađa se bes.
 
To zna ova vlast, zato i toliko potencira na tome, zato se predsednik snima pored sendviča. Nema problem sa tim da priča kako će da ujedini Srbiju, a onda je sam seče na pola, kazujući da ćemo preživeti "mi sendvičari". Onima koji su primorani da idu na skup, ali i onima koji nisu ni za, ni protiv njega, šalje signal da "druga strana" nije ništa bolja, da treba da je se gade, jer se oni, svakako, gade njih. 
Rezultat takvog vladanja su ljudi kojima je stvarnost ogađena. Ne može ni da bude drugačije kada je na čelu kolone čovek čiji je uzdah u protivrečnosti sa sopstvenim izdahom. Čoveku koji konstantno kontrira samom sebi je teško, a tako je i sa društvima koja su u nesuglasici sa idejom sopstvenog postojanja. 
 
Nada se neće povratiti kroz kilometre prevaljene na putu između Novog Sada, Zrenjanina, Čačka i drugih gradova do Beograda. Dostojanstvo, još manje. Nadu neće povratiti ova vlast. Sve i da jesu stvoritelji, kako to bez traga samospoznaje tvrdi Miloš Vučević, u nadu se ne razumeju. Ipak, nadu ne vraćaju ni oni koji uzvraćaju uvredama. 
 
"Srbija nade". Tako ne treba da se zove skup, tako bi trebalo da glasi tema koju ćemo razmotriti sami sa sobom. Ako se nadamo, čega se plašimo? Ako se nadamo, ko nas je doveo u tu situaciju? I ako nam sada vlast poručuje da se nadamo, da li će naredna poruka biti da se molimo?

Komentari 26

  • NS

    25.05.2023 18:30
    Nadam se da Novosađani neće ići u subotu brzim vozom Soko.
  • Srb

    25.05.2023 17:01
    Narod sve vidi...
    Izadjite na izbore kada ste toliko jaki :):):) vuna bato? Zna narod ko ste i sta ste! Živela Srbija!
  • profesorka

    25.05.2023 16:45
    Sendvič
    Ako od Novog Sada do Beograda dobijaju jedan sendvič i flašicu vode, koliko bi trebalo da dobiju oni koji putuju iz Vranja?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.