Čujte, svrbi

Tokom proteklih burnih nedelja u Srbiji bilo je zaista malo mesta i vremena za detalje.
Čujte, svrbi
Foto: 021.rs
Brzina svakodnevnice pregazila je mogućnost da se zamislimo nad tragedijama koje su zadesile društvo, a koje bi trebalo da ga menjaju iz korena. Prvobitan šok zamenila je odlučnost da sve mora da se menja odmah. Kada se na to nakalemi ovdašnja politička kultura u kojoj je (i minimalna) promena moguća tek ukoliko isključuje bilo kakvu vrstu lične odgovornosti zbog decenijskog podsticanja najnižih poriva u čoveku, onda se pregovori vode na ulici. 
 
Pregovori na ulici svedoče o duboko podeljenom društvu i što je razdor veći, to se dve strane slabije čuju. Iz tog razloga ne čudi da proteklih nedelja tako olako promiču detalji, male usputne rečenice koje možda deluju samo kao puka tvrdnja, ali bi trebalo da nas navedu da se počešemo tamo gde nas svrbi, po glavi, i da se zapitamo. Tako je i na jednoj i na drugoj strani podeljenog društva.
Propušteni detalji jesu autor kojeg čita predsednik Srbije Aleksandar Vučić i stranac koji učestvuje na protestu "Srbija protiv nasilja". Taj stranac je Švajcarac, sunarodnik autora Arčibalda Rajsa kojeg čita predsednik. 
 
Između stranca i Rajsa stao je čitav jedan vek koji je svedočio neverovatnoj prolaznosti koja ovde, umesto da bude potvrda pobede nad zabludama kojima se robovalo, postoji isključivo samo kao beznačajnost. Prolaznost kao podsetnik toga da se kad-tad vraćate na staro, na podaništvo, na preovladavajuću ideju da bi trebalo da samo blejite u sopstvenom toru. I da ćutite, jer ćutanje je zlato.
Na svom putu ka Moldaviji, predsednik se iz aviona javio, ovog puta bez drame kojoj je prethodnih dana sklon, da nas obavesti da "deseti put čita Arčibalda Rajsa". 
 
Možemo pretpostaviti da Vučić čita "Čujte, Srbi" koju je Rajs objavio pre bezmalo stotinu godina. E sad, ukoliko se predsednik nije prepustio svom baronisanju tipa "a la proizvodnja letećih automobila", pa tvrdi da ga čita deseti put, morate da se zapitate koliko bi još puta trebalo da pročita prijatelja Srbije da bi konačno nešto i naučio? Srbija o kojoj piše Rajs jeste Srbija na kojoj se tako predano radi deceniju unazad.
 
Šta li misli Vučić kada stigne do delova u kojima Rajs piše o Nikoli Pašiću, predsedniku vlade koji je postao mit i sa kojim su naprednjaci već u nekoliko navrata poredili svog jedinog šefa? Rajs priznaje Pašića kao jednog od državnika koji je za Srbiju najviše učinio. 
 
Međutim, beleži Rajs, činio je to isključivo jer su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Šta tek piše o Pašićevom okruženju? Ljudi siromašna duha, ali korumpirani. "Profiteri i mutivode kojima je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da služe njegovim interesima". Okrivljuje ga da je poslužio kao primer "političarima strančarima", kao osobu odgovornu za uspostavljanje sistema "zasnovanog na nezahvalnosti".
 
To šta čita Vučić manje je važno, ali jeste detalj koji govori o tome na kojoj količini ignorancije jaše aktuelna vlast. Ako i postoji ogledalo u kojem bi vlast mogla da uoči sve falinke, u njega se ne gleda da bi se nedostaci sa katastrofalnim posledicama uklonili, već zato da bi se šminkalo, odnosno "rebrendiralo". Ne radi se to sa idejom poboljšanja, već uz nameru boljeg prikrivanja.
 
Drugi detalj koji lako može da promakne jeste momenat sa subotnjeg protesta u Beogradu. Prašinu sa ulica prestonice počistile su brojne noge koje su krenule u šetnju. U toj masi, koleginica Vanja Đurić sa N1 bila je nagrađena trenucima smisla koji je u etar poslao pomenuti stranac, "od Švajcarske" kako je rekao, sunarodnik onog koji je hteo da ljudi u Srbiji nešto čuju. 
Stranac u Srbiji živi dovoljno dugo da shvata da više ne može da se podnese vulgarnost, kič, sila kojom se vlada i negira demokratija, horor u vladi i medijima. Za njega nije pitanje da li promene može da bude, već to smešta u domen imperativa - promena mora da se desi. 
 
Ipak, primećuje nešto što želi "kao stranac, kao Švajcarac da kaže" - nedostaje "kultura kompromisa, da sve strane razumeju da moraju da diskutuju sa drugom, da nije taj drugi čovek preko puta smrtni neprijatelj, nego da se mora diskutovati sa njim", jer "ako svako dolazi i kaže 'ja sam sam u pravu', onda to ne može". Bila je to kratka poruka Švajcarca, pa ko čuo. 
 
Oni koji kažu da sa drugom stranom nema više šta da se razgovara, isto tako su za kompromis manje otvoreni i na strani na kojoj stoje, a gde takođe nisu usamljeni. A to je ono što nam kao društvu tako primetno nedostaje - da se čujemo i da prepoznamo kada se prelazi granica kompromisa i zalazi na teritoriju truleži. Vlasti se menjaju, navike malo teže. Potrebno je početi, od ulice, iz institucija. 
 
Da se čujemo, podanici ili građani, država ili latifundija, funkcioneri ili vazali, navika ili promena? Šta je glavni narativ društva - "ko poslednji izađe nek ugasi svetlo" ili svima upozoravajuće "upali svetlo da bi ugasio mrak"?
 
Pa da se počešemo po glavi. Čujte, svrbi, ali proći će. 
  • Aga agatoni akademik

    06.06.2023 19:24
    @steva
    Stebo znaß ono sigurno ßto babi milo to joj se snilo , dobro može i dedi milo... malo je zgubidana jbg ali su nebitni hehe
  • xqt

    06.06.2023 08:12
    @ Papazjanija
    Tvoj nik idealno opisuje način tvog razmišljanja. Sve činjenice na jednu stranu, a sendvič na drugu, i naravno sendvič preteže.
  • Nikola

    06.06.2023 07:54
    Radikalne zablude
    Da,Nikola Pašić- sto dest i više godina radikalskog zla!
    Naši istoričari( vajni) se ili boje ili iz nekog drugog razloga neće da razotkriju istinu o istom!?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.