Faktori promene: globalno zagrevanje i sukob ideologija

Autor: Toma Piketi

Info

24.06.2023.

09:30 > 10:37

Izdavačka kuća "Akademska knjiga" iz Novog Sada nedavno je objavila knjigu "Kratka istorija jednakosti" koju potpisuje poznati ekonomista Toma Piketi.

Faktori promene: globalno zagrevanje i sukob ideologija

Foto: Pexels (Matt Hardy)

Izlažući razvoj događaja koji sežu daleko u prošlost, a tiču se nejednakosti među društvenim klasama u različitim društvima, Toma Piketi na nov način sagledava istoriju jednakosti. Oslanja se na snažno ubeđenje koje je stekao kroz svoja istraživanja: pohod na jednakost je odavno prisutna borba koja teži da se nastavi i u XXI veku, pod uslovom da se svi malo potrudimo.

Uz dozvolu izdavačke kuće "Akademske knjige", portal 021.rs vam donosi odlomak iz najnovijeg izdanja.

Faktori promene: globalno zagrevanje i sukob ideologija

Sve promene pomenute u ovoj knjizi, bilo da se radi o socijalnoj državi, progresivnom oporezivanju, participativnom socijalizmu, izbornoj i obrazovnoj jednakosti ili napuštanju neokolonijalizma, mogu se desiti samo ukoliko dođe do snažne mobilizacije i drugačijeg odnosa snaga. U tome nema ništa čudno.

U prošlosti kolektivne borbe i pokreti uvek su omogućavali da se stare institucije zamene novim. No, ništa nas ne sprečava da predložimo plan za miran razvoj događaja u kom bi novi društveni i politički pokreti uspeli da mobilišu veliku većinu birača i dođu na vlast zahvaljujući ambicioznim platformama za promenu. Međutim, prethodna iskustva ukazuju na to da se velike istorijske promene dešavaju prilikom kriza, napetosti i sukoba. Naravno, ekološke katastrofe su faktor koji može da ubrza tok promena.

Teoretski posmatrano, mogli bismo se nadati da će opasnost od ovih katastrofa, čije postojanje potvrđuju naučni radovi, biti dovoljna da podstakne ljude na pokret. Nažalost, možda će samo opipljiva i vidljiva šteta, veća od ove dosad pretrpljene, uspeti da razbije konzervativizam i u temelju potresti sadašnji ekonomski sistem. U ovom trenutku niko ne može predvideti kako će se to tačno manifestovati.

Znamo da nam u odnosu na predindustrijski period preti povećanje globalnog zagrevanja od verovatno najmanje tri stepena tokom 21. veka, i da bi samo potezi odlučniji od dosadašnjih pomogli da se ta pretnja izbegne. Sa tri stepena toplijom planetom, izvesno je samo da nijedan model ne može predvideti sve lančane reakcije izazvane brzinom plavljenja gradova, a u mnogim državama bi mogla da zavlada pustinjska klima. Degradacija životne sredine već je u toku, a možda su prvi predznaci kataklizme ubrzani gub tak biodiverziteta, povećanje kiselosti okeana ili smanjenje plodnosti zemljišta.

U najcrnjem scenariju, znaci će doći prekasno da bi se izbegli međudržavni sukobi oko resursa, a moraćemo da čekamo čitave decenije da bi došlo do njihove eventualne obnove. Takođe, postoji mogućnost da će naredni talasi jasnih pokazatelja, kao na primer učestalije izbijanje požara i prirodne katastrofe, biti dovoljni da pokrenu svest o važnosti spasavanja planete i da će opravdati potrebu za dubokim preobražajem ekonomskog sistema i novih oblika intervencionizma, kao što se desilo nakon krize iz 1930.

Kada dovoljan broj ljudi bude uvideo dramatične posledice trenutnih procesa u svom svakodnevnom životu, stav prema slobodnoj trgovini će se možda sasvim promeniti. Takođe, možemo predvideti neprijateljske reakcije prema državama i društvenim grupama čiji stilovi života najviše doprinose ekološkom zagađenju, počev od najviših klasa Sjedinjenih Država, Evrope, kao i ostatka sveta.

U tom smislu, vredi napomenuti da zemlje severa, uprkos malobrojnosti stanovništva (oko 15% svetske populacije za Sjedinjene Države, Kanadu, Evropu, Rusiju, Japan), predstavljaju skoro 80% kumulativnih emisija ugljenika od početka industrijske ere. Ovo se objašnjava činjenicom da su godišnje emisije po glavi stanovnika dostigle izuzetno visok nivo u zapadnim zemljama između 1950. i 2000. godine, odnosno između 25 i 30 tona po glavi stanovnika u Sjedinjenim Državama i oko 15 tona u Evropi.

Ovaj nivo emisija je sada počeo da se smanjuje. Početkom 2020-ih on je opao na skoro 20 tona u Sjedinjenim Državama i 10 tona u Evropi. Za razliku od Kine čija je emisija ugljenika porasla. Godišnje po glavi stanovnika iznosila je ispod 5 tona do 2000, a između 5 i 10 tona između 2000. i 2020. Kako stvari trenutno stoje, Kina će možda dostići zapadni životni standard, a da pritom nikada nije dostigla nivo emisija poput onog na Zapadu.

Ovo se svakako delimično objašnjava napretkom koji je postignut u pogledu svesti o globalnom zagrevanju i raspoloživim novim tehnologijama. Međutim, potrebno je relativizovati ideju da je "zeleno prosvetiteljstvo" nastalo sasvim nedavno na planeti nudeći joj već gotova rešenja. U stvari, već jako dugo, skoro od početka industrijske revolucije, sumnja se da ovo ubrzano sagorevanje fosilnih goriva može imati štetne posledice.

To što se vrlo sporo i malo toga preduzima na ovom planu, naročito je u vezi sa društveno-ekonomskim interesima koji imaju dalekosežne posledice po odnose među državama, kao i unutar samih država. Ublažavanje posledica globalnog zagrevanja i finansiranje mera prilagođavanja za najugroženije države (posebno na Jugu) zahtevaju sveobuhvatnu transformaciju ekonomskog sistema i raspodelu bogatstva, što zahteva uspostavljanje novih političkih i socijalnih koalicija na globalnom nivou. Pomisao da svi moraju izaći kao pobednici iz te igre, jeste opasna i umrtvljujuća zabluda koje se moramo rešiti što pre.

***

Više informacija o knjizi potražite na sajtu "Akademske knjige" na OVOM LINKU.

Toma Piketi francuski je ekonomista čije se delo fokusira na nejednakost u bogatstvu i prihodima. Studirao je matematiku i ekonomiju, a već sa 22 godine je doktorirao. Profesor je na prestižnim ustanovama École des hautes études en sciences sociales (EHESS) i École d’économie de Paris. Kodirektor je Svetskog istraživačkog centra za nejednakost. Autor je nekoliko kapitalnih knjiga i brojnih naučnih članaka. Najvažnija dela: Kapital u XXI veku, Kapital i ideologija, Jedva čekam socijalizam!, Kratka istorija jednakosti i Za sporazum o demokratizaciji Evrope (koautori: Antoan Voše, Gijom Sakrist i Stefani Enet). Njegova dela radikalno preispituju odnos između ekonomskog razvoja i nejednakosti koji je ustanovio Kuznec, i naglašavaju ulogu političkih i poreskih institucija u istorijskom razvoju dohotka i raspodele bogatstva. Piketijeve knjige na srpskom jeziku objavljuje izdavačka kuća Akademska knjiga.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.