Svijetu smisao oprostiti

Na 145. stranicu romana koji sam čitao tokom godišnjeg odmora, "Tvoj sin Haklberi Fin" Bekima Sejranovića, pala je kap nekakve tečnosti natopivši poslednju reč u tri reda.
Ekspanzionistički nastrojena kap izlila se na reči "svijetu", "smisao" i "oprostiti". Poređane lepo, jedna ispod druge, funkcionišu kao tvrdnja: Svijetu smisao oprostiti. 
 
Ponekad je dovoljna slučajnost, malo nespretnosti i dobar prelom da biste počeli da razmišljate o stvarima koje tog trenutka nisu bile na dnevnom redu.
Ta nenamerna proklamacija (da treba?) "svijetu smisao oprostiti" u glavi mi je od momenta kad je kap obeležila papir. Svoje stanarsko pravo u mozgu potvrdila je nakon vesti da je dvogodišnjem dečaku Lavu Teodoroviću potreban jedan i po milion evra za lek koji će mu pomoći u lečenju spinalne mišićne atrofije. 
 
Sve to deluje besmisleno. Kao po nekom nakaznom pravilu, dete je bolesno, lek je preskup, vremena je premalo. Dalji sled događaja je poznat - SMS poruke, kutije sa likom deteta, humanitarne akcije, turniri, objave, pozivi, apeli, suze, ganutost. Svih, osim institucija.
To čekanje na nečiji mig da bi se pomoglo detetu nije normalno, to je vreme u kojem roditelji odumiru. Budućnost koja zavisi od SMS-a zvuči zastrašujuće. Sve izmiče, ponajviše vreme, podočnjaci se ne mogu prikriti, osmeh se teže vraća na lice kada gledate u ekran koji vam svedoči da surovost ne bira gde udara - daleko ste od cilja, od potrebne sume. 
 
Besmisleno je da se godinama izdvajaju milioni evra za izgrađenu crkvu koja čvrsto stoji na temeljima, dok se ćuti o pomoći detetu koje ne može da stane na noge. Dok se stotine dece leči porukama. Šta znam, molitve su isplativije, ljudi utehu nalaze u različitim stvarima, valjda je to rezon. 
 
To je sasvim dovoljno o onome što je besmisleno u Srbiji, jer ovde su dan i noć u nekakvoj izvitoperenoj simbiozi sa nerazumnim. To je ujedno i stil života i oružje vladanja. Sve i sami znate. Besmisleno je ukazivati na očigledno, pa se, opet, svaka analiza pretvorila upravo u to.
 
Dovedu vas te sitnice do pitanja da li je u svetu toliko besmisla da smisao deluje kao incident? Da li je suvisao i lepi gest nekakva greška koja se "svijetu" treba oprostiti? Ova pitanja su možda suvišna, nešto veća mogućnost je da su banalna, ali je krajnost u zaključivanju neretko ono što ostaje kada ste razoružani pred tuđom ili sopstvenom nesrećom. 
Samo lepota ima smisla. U svim svojim čudnim i neočekivanim oblicima. Nekako smo došli do toga da su smisleni trenuci postali mali dobitak na lutriji. Nije pun pogodak, ali obradujete se. Jeste li uhvatili sebe da se čudite kada stvari idu svojim redom? Iznenađuje vas osećanje ispunjenosti? Ne radi se o tome da ste odrasli, već da je svet, ako se zabrinuto zapitate jeste li zaslužili tu bezrazložnu sreću koju uživate, pun besmisla.
 
Ipak, niko po rođenju nije dobio uputstvo za život. Pravila nisu postojala, pa i ako mislimo da smo ih u međuvremenu izmislili, plašim se da je to privid. Dokazi su svuda, razbacani na ulici, ispisani na digitalnim zidovima. Dokaz je ono kroz šta prolazi Lav i njegova porodica.
 
Protiv besmisla se treba boriti isključivo lepotom. Malim, lepim gestovima koje nam funkcioneri besmisla ne mogu uskratiti. Toliko možemo, jer je toliko do nas, jer za to ne postoji nijedna institucija, jer smo, uostalom, već odavno sami.
 
Svijetu smisao oprostiti? Apsolutno. I svetu smisao podariti. 
 
Iz tog razloga, za početak: 1521 na 3030. 
 
***
 
Novac se može donirati: 
 
Slanjem SMS-a: upiši 1521 i pošalji SMS na 3030
 
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001671007-85
 
Uplatom na devizni račun: 160-6000001671742-14
 
IBAN: RS35160600000167174214
  • Boris

    20.07.2023 11:07
    @A što crkve?

    Zato što su najbeskorisniji primitivluk pod kapom nebeskom?
  • zzz

    13.07.2023 20:57
    Sve se zna
    Naravno da je besmisleno trpanje novca u izgradnju crkvi, fontana, stadiona, kič spomenika, jarbola, nakarada na vodi, dok se pomoć bolesnoj deci zanemaruje. NovoKradikali umeju da troše narodni novac, ali na pogrešne stvari.
  • Zbog ovoga crkve

    13.07.2023 19:17
    Spominju se crkve jer ti crkva ne treba da bi verovao u boga.
    Zato što imamo baš puno crkava.
    Zato što se grade iz čistog egoa i bahatosti i sam proces je praktično greh.
    Zato što nije razlog da se crkve prave da bi ih bilo.
    Zato što bi se naši preci stideli naših novih crkava.
    Zato što ne posećujemo ni stare.
    Zato što to treba spomenuti i ponoviti i opet reći da se ne zaboravi.
    Građevina nije vera, nazvati sebe popom ne znači da si vernik, nije zlato sve što sija.
    Ljudi su važniji od kamena i cigle.
    Zato.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.