Piše Slavoj Žižek: Barbi ne može da podnese istinu
Klevetan i ismevan među kritičarima, Indijana Džons i artefakt sudbine, peti i poslednji deo slavne franšize, ipak se bavi jednim od centralnih problema modernosti:
razlikovanjem fantazije i stvarnosti.
Smeštena u 1969, priča se plete oko Džonsovih pokušaja da locira drevni uređaj – Artefakt – za koji se veruje da omogućava putovanje kroz vreme. Otuđen je od svoje žene Merion i u depresiji zbog smrti sina; podršku mu pruža njegovo kumče Helena, dok ih proganja nova generacija nacista koji su i sami u potrazi za Artefaktom.
Filmski klimaks nastaje kad se Džons i Helena vrate u 212. godinu pre naše ere, za vreme opsade Sirakuze, gde upoznaju astronoma Arhimeda, izumitelja vremeplova. Uveren da u Americi 1969. nema ničeg čemu bi se vratio, Džons rešava da ostane u prošlosti i proživi svoj vek usred velikog istorijskog događaja.
Međutim, Helena ne odustaje od njega, tresne Džonsa i onesvešćenog ga vraća u savremeni svet. Pošto se probudi u svom stanu, Indi ponovo otkriva bliskost sa Merion, Helena odlazi nasmejana i ostavlja ih u zagrljaju. Srećan rasplet, međutim, ne skriva u potpunosti gorke implikacije finala. Prinuđen da napusti antičku Grčku, heroju-profesoru sada preostaje život sparušene domaće rutine.
Najsvirepije kritičarske strele bile su usmerene na lik Helene (igra je Fibi Voler-Bridž), koja je na različite načine opisivana kao čudna (mereno klasičnim holivudskim standardima lepote i erotike) ili "probuđena", glavna junakinja koja podriva patrijarhalne klišee ženskog šarma.
Međutim, Helena nije ni seks-simbol ni predstavnica probuđenih ideja o rodu: ona naprosto unosi element svakodnevnog oportunizma u kombinaciji sa elementarnom dobrotom – dašak onoga što bi se moglo nazvati stvarnim životom. Novi Indijana Džons zapravo je o Heleni, osobi iz stvarnog sveta uvučenoj u svet fantazije Indijevih avantura u potrazi za blagom.
Kao varijacija na temu iz Matriksa "dobrodošli u pustinju stvarnosti" – to jest, šta se dešava kada naše zaštitne iluzije popuste i suočimo se sa stvarnim svetom u svoj njegovoj žestokoj brutalnosti – "Indijana Džons i artefakt sudbine" deo je skorašnjeg filmskog trenda, uz "Barbi", "Openhajmera" i miniseriju "Ja sam Devica", gde se junaci kreću između stvarnosti i imaginacije.
Pošto su izbačeni iz utopijskog Barbilenda jer nisu savršene lutke, Barbi i Ken polaze u stvarni svet na put samootkrivanja. Ali ono što tamo nalaze nije neko duboko saznanje o sebi, već shvatanje da je stvarni život zagušen banalnim klišeima još više od njihovog vlastitog sveta fantazije. Par lutaka je prinuđen da se suoči ne samo s činjenicom da izvan Barbilenda postoji samo brutalna stvarnost, već da je utopija sastavni deo te brutalne stvarnosti: bez fantazija kao što je Barbilend, ljudi naprosto ne bi mogli da podnesu stvarni svet.
"Openhajmer" Kristofera Nolana komplikuje ovu ideju upuštanja u stvarnost. Njegova tema nije samo prelazak iz utočišta akademske zajednice u stvarni svet rata – od razuma do municije – već kako nuklearno oružje (plodovi nauke) razbija naše opažanje stvarnosti: nuklearna eksplozija je nešto što ne pripada našem svakodnevnom životu.
Openhajmer, teorijski fizičar, vodio je projekat "Menhetn", tim osnovan u avgustu 1942. koji je razvio atomsku bombu za SAD. Vlasti će ga 1954. obeležiti kao komunistu zbog povezanosti sa grupama koje se zalažu za neširenje nuklearnog oružja. Mada je Openhajmerov stav bio hrabar i etičan, on se nije suočio sa egzistencijalnim implikacijama svog izuma.
U eseju "Apokalipsa bez kraljevstva", filozof Ginter Anders uvodi koncept gole apokalipse: "Apokalipsa koja se sastoji iz puke propasti, koja ne predstavlja otvaranje za novo, pozitivno stanje stvari ('kraljevstvo')". Za Andersa, nuklearna katastrofa bi predstavljala golu apokalipsu: iz nje ne bi nastalo novo kraljevstvo, samo totalno uništenje sveta.
Openhajmer nije mogao da prihvati ovu ogoljenost, pa je pobegao dublje u hinduizam za koji se zanimao još od ranih 1930-ih, kada je naučio sanskrit da bi čitao Upanišade na izvornom jeziku. Opisujući svoja osećanja posle prve eksplozije atomske bombe na Triniti testu u Novom Meksiku, Openhajmer je citirao Krišnu iz Bhagavad Gite u obraćanju Arđuni: "Sad postadoh Smrt, uništitelj svetova."
Mada je to citat koji se najčešće povezuje sa Openhajmerom, on je naveo još jedan odlomak iz Gite: "Kad bi na nebu odjednom buknulo hiljadu sunaca, to bi bilo poput sjaja Svevišnjeg." Tako je nuklearna eksplozija uzdignuta u božansko iskustvo. Nije ni čudo što se posle uspešne nuklearne probe, prema sećanju fizičara Isidora Rabija, Openhajmer pojavio trijumfalno: "Nikada neću zaboraviti kako je hodao; nikada neću zaboraviti kako je izašao iz auta… Kretao se kao u filmu Tačno u podne… taj hod. On je uspeo."
Openhajmerova fascinacija Gitom pripada dugoj istoriji nastojanja da se za metafizičke implikacije kvantne fizike nađe utemeljenje u istočnjačkim tradicijama. Međutim, Nolanov film ne uspeva da pokaže kako evokacija bilo koje duhovne dubine zatomljuje užas nove stvarnosti koju je stvorila nauka.
Da bismo se zaista suočili sa "golom apokalipsom" ili kataklizmom bez iskupljenja, potrebna je suprotnost duhovnoj dubini: krajnje nedostojan komični duh. Setimo se da su najbolji filmovi o Holokaustu – "Pasqualino Settebellezze" (1974), "Život je lep" (1997) – komedije, ne zato što banalizuju Holokaust, već zato što implicitno priznaju da je to odviše bezuman zločin da bi se ispričao kao "tragična" priča.
Postoji li film koji se usuđuje da to uradi sa užasima i pretnjama današnjice? Miniserija Butsa Rajlija "Ja sam Devica" (2023) prati Kutija, četiri metra visokog 19-godišnjeg crnca kojeg su othranili tetka i teča u Ouklendu u Kaliforniji. Dvoje staratelja posvećuju svoje živote da sačuvaju Kutija na bezbednom, u izolaciji.
Odrastao na reklamama, stripovima i pop kulturi, Kuti ne izlazi u svet kao tabula rasa: mozak mu je već ispran konzumerističkom masovnom ideologijom. Nekako uspeva da stekne prijatelje, zaposli se i pronađe svoju ljubav, ali ubrzo otkriva da je svet zlokobniji nego što se čini – Kuti služi kao katalizator, a njegov ulazak u našu zajedničku društvenu stvarnost otkriva sve njene antagonizame i tenzije (rasizam, konzumerizam, seksualnost…).
I kako on to radi? Kao što jedan pronicljivi kritičar primećuje, "neka vas teške teme ne zavaraju, 'Ja sam Devica' je komedija puna apsolutno ludih scena". Rajli koristi apsurd da ukaže na ono što je očigledno u stvarnim situacijama. "Privlače me velike kontradikcije", kaže Rajli. "Protivrečnosti kapitalizma – kako on funkcioniše – odjekivaće kroz skoro sve što radimo."
Tu se krije Rajlijeva genijalnost: kombinacija dve tragične činjenice (smotani džin bačen u naš svet; osnovni antagonizmi globalnog kapitalizma) stvara svetlucavu komediju. Komični efekat se javlja jer ideološke fantazije i stvarnost nisu suprotstavljene: u središtu najmračnije stvarnosti nailazimo na fantazije.
Počinioci užasnih zločina nisu demonska čudovišta koja hrabro rade to što rade – već kukavice koje to rade da bi održale fantaziju koja ih motiviše. Staljinisti su ubili milione da bi stvorili novo društvo, pa su morali da ubiju još miliona da bi izbegli istinu o predodređenosti njihovog komunističkog projekta na propast.
Većina nas pamti kulminaciju u filmu "Nekoliko dobrih ljudi" Roba Rajnera (1992) kada advokat Danijel Kafi (Tom Kruz), tokom unakrsnog ispitivanja pukovnika Nejtana Džesepa (Džek Nikolson), uzvikne: "Hoću istinu!" – a Džesep mu uzvraća: "Ne možete vi da podnesete istinu!"
Njegov odgovor je dvosmisleniji nego što se čini: ne treba ga shvatiti samo kao tvrdnju da je većina nas preslaba da se nosi sa brutalnom realnošću sveta. Kad bi neko tražio od svedoka istinu o Holokaustu, a svedok odgovorio: "Ne možete vi da podnesete istinu!", to ne bi trebalo shvatiti kao prostu tvrdnju da većina nas nije u stanju da procesuira užas Holokausta.
Na dubljem nivou, oni koji nisu bili u stanju da se nose s istinom bili su upravo nacistički počinioci: nisu bili u stanju da prihvate činjenicu da im je društvo razoreno ekonomskom i socijalnom krizom 1930-ih pa su se, da bi izbegli ovaj zabrinjavajući uvid, upustili u masovni pokolj Jevreja – kao da bi ubijanje Jevreja na neki način čudesno obnovilo harmonično društveno telo.
I tu leži konačna lekcija iz priča o prelasku iz fantazije u stvarnost: mi ne bežimo u fantaziju samo da bismo izbegli suočavanje sa stvarnošću, mi takođe bežimo u stvarnost da bismo izbegli razornu istinu o uzaludnosti naših fantazija.
Tekst Slavoja Žižeka prvobitno je objavljen u New Statesman-u, dok je u prevodu na srpski objavljen na sajtu Peščanika.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Komentari 4
Syracuse
vvv
Mikan
Kakva misao, bravo za ovo.
Univerzalna potka svih zlocinaca.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar