INTERVJU Stevan Filipović: Ne postoji diktator koji je otišao sa vlasti jer je neko šetao
"Jedini legitimitet koji bilo koji političari mogu da imaju je legitimitet koji im daju ljudi, da li na ulici ili na izborima", kaže u intervjuu za 021.rs filmski reditelj Stevan Filipović.
Njegov novi film "Pored tebe", koji je nastavak filma "Pored mene", imao je svetsku premijeru na ovogodišnjem 70. jubilarnom Pula film festivalu i zatvorio je 15. OFF Omladinski filmski festival Sarajevo. Beogradska premijera planirana je za 7. septembar.
Trenutno radi domaću verziju filma pošto je na festivalima bila internacionalna sa engleskom grafikom, a film "Pored nas", koji je završnica trilogije, nalazi se u postprodukciji i očekuje se sledeće godine. Kaže da je to najkompleksnije i najteže snimanje u kojem je učestvovao, ali da je u pitanju jedan ambiciozni projekat i koprodukcija četiri države koji se snimao na ekstremnim lokacijama.
U intervjuu za 021.rs Filipović govori o sadržaju novog filma i koji su im sve izazovi bili na putu, o protestima koji su i dalje u toku, ali i o podsećanju na rane radove. Razgovor započinje utiscima sa festivalskih premijera.
"Mi smo veterani na oba festivala i videli smo u različitim inkarnacijama kako je izgledala Pula još sa 'Šišanjem' 2011. i posle sa 'Pored mene' 2015. kad smo osvojili Zlatnu arenu i onda neminovno čovek poredi u kom smeru ide neki festival. Što se reakcije publike tiče ceo doživljaj je bio divan kao i uvek. Posebno mi je drago što je film prihvaćen na taj način i što su i film i glumci dobili ovacije i izašle su neke jako lepe kritike i detaljne analize. Sarajevo je bila druga priča. OFF okuplja publiku koja je nama primarna i ciljna grupa i mogli smo da vidimo njihove reakcije u projekciji na otvorenom, u potpuno drugačijim okolnostima i uslovima. S druge strane gledam evoluciju Pule, pa mi se čini da postoji dislociranje od onoga što je u stvari veći deo istorije Pulskog festivala, odnosno Jugoslavije.
Ukinuta je cela kategorija međunarodnog takmičarskog programa gde je 'Pored mene' dobio glavnu nagradu. Sad se to zove 'Greater Adria', tako da smo bili u kategoriji sa italijanskim, španskim, francuskim filmovima što uopšte ne znam koliko ima smisla. Mislim da je za Pulu najbolje i najsmislenije rešenje da bude ono što je bio u Jugoslaviji. To je najjači regionalni festival gde ta nagrada za svaku kategoriju i profesiju ima ozbiljnu težinu jer mi to nemamo. Nijedna od ovih državica što je nastala posle raspada SFRJ nije uspela da napravi takav festival. To je u Jugoslaviji bila Pula. A Jugoslavija je ozbiljno parče istorije te Pule. Pula stvarno ima mnogo veće potencijale koji mogu da se iskoriste na pametniji način."
021: Šta se promenilo na festivalu od kada ste poslednji put bili?
Filipović: Promenilo se sve u društvima. Društva su postala provincijalnija ne samo u Hrvatskoj, Srbija je deset puta gora od toga i vidimo rezultate i reperkusije toga. Sećam se kad smo bili prvi put sa "Šišanjem" išli smo na Brijune sa Ivom Josipovićem, tadašnjim predsednikom koji je osim prava završio i kompoziciju i tada smo pričali o muzici iz filmova. Predložio sam mu jednog mladog i jako talentovanog kompozitora koji je radio muziku za seriju "Battlestar Galactica". Čovek je to ozbiljno shvatio i odslušao i poslao komentar kako mu se svidelo i šta mu je bilo zanimljivo.
Mislim da taj civilizacijski nivo sada teško možemo da doživimo. Zamislite kako bi izgledao razgovor o filmskoj muzici sa Zokijem Milanovićem (smeh). Ja to ne mogu da zamislim, a da ne pričam o situaciji u Srbiji. Ono što se definitivno primećuje u Hrvatskoj jeste tendencija i želja da se odseče od regiona, jer su sad deo Evrope. To je sve lepo i simpatično, ali jako teško. Evropa ima svoje jake festivale i ne može niko da se takmiči sa Venecijom, Kanom ili Berlinom i tim tradicijama koje traju decenijama.
021: Mislite li da će se reakcije domaće publike razlikovati od festivalske?
Filipović: Iskreno, jedva čekam čujem iskrene komentare. Festivali su jedno i tu je publika emancipovana i zna da oseti kvalitet filmova i kako da reaguje na njih. Na premijerama je dosta naših ljudi iz ekipe, prijatelji, rodbina i tu su obično pozitivna atmosfera i ovacije. Zanima me kako će reagovati obična publika posle premijere i kako će da doživi taj film koji smo toliko dugo spremali, a koji jeste suočavanje sa stvarnošću koju danas živimo.
Dobio sam neke komentare da ljudima deluje da smo to napisali juče ili snimili prekjuče i da je pušten danas. Film je u stvari napisan 2020. godine u vreme pandemije kovida, ali ostao je aktuelan upravo zbog političkih i protestnih tema kojima se eksplicitno bavi, a nažalost nemamo takvih filmova.
021: Jedna od glavnih okosnica u filmu jesu mediji i novinarstvo. U čemu se ogleda moć medija?
Filipović: Moć medija je ogromna i oblikuje političke stavove primarno građanki i građana i sa tom količinom moći bi moralo da dođe i neka doza odgovornosti, da citiram Spajdermena (smeh). Te odgovornosti kod nas nema ili je ima u jednom malom broju nezavisnih medija u odnosu na medije pod kontrolom hunte koja drži Srbiju kao privatni kartel. Tu uopšte ne postoji koncept odgovornosti ni u jednoj sferi, pa onda naravno ni u medijima.
Šteta koju taj pristup nanosi je nesaglediva i ogromna i teško će biti popravljiva. Hteo sam da se pozabavim ličnom odgovornošću jedne devojke koja radi u tabloidu koji finansira i kontroliše vlast. Šta se dešava u njenom mozgu i njenoj duši i da li tu postoji neka šansa za promenu. Da li postoji neka etika koja se sukobi sa onim što su joj zadaci koji joj se serviraju svakog dana koji, kako napetost raste, postaju jeziviji.
Sve krene kao zabava i smešno je na početku šta ona sve objavljuje i kako se sprda sa tuđim životima, a onda polako oseti posledice toga na sopstvenom životu i razmišlja o tome šta zapravo radi. Ne znam koliko su ljudi ovde uopšte svesni do koje mere im ovi i ovakvi mediji određuju pogled na stvarnost i definišu okvire te stvarnosti.
021: Mislite li da veću moć imaju tabloidni mediji ili oni koji se drže profesionalnih i etičkih načela?
Filipović: Zavisi od toga šta je mejnstrim u nekom društvu. Mejnstrim bi trebalo da determinišu građani, ali nažalost u društvu kakvo smo napravili determiniše vlast. Tabloidni mediji u Srbiji predstavljaju mejnstrim mišljenja vlasti. Ljudi se varaju ako misle da je RTS glavna poluga vlasti Aleksandra Vučića. Ne, to je Pink i to tako treba razumeti. Ratnohuškački tabloidi pišu najstrašnije stvari, eksploatišu ljudske živote i tragedije i ne znam u istoriji sveta da li postoji primer nečega što izgleda kao Informer, Telegraf, Kurir i ostalo. Mislim da su to budući doktorati sociologije i raznih diciplina širom sveta.
Mejnstrim platfroma ove vlasti je strahovit problem zato što ljudi kupuju i donose to smeće u kuću i mnogi ljudi nažalost formiraju mišljenja na osnovu tih tabloida. Nivo javnog diskursa i javne svesti građana i građanki se spušta na životinjsku farmu i pravi zveri od svih nas.
Nezavisni mediji imaju veću moć kod ljudi koji razumeju vrednost, proverene i istinite informacije i činjenice. To znači neki (polu)edukovani građani. Ako se radi na tome da građani ne budu edukovani onda ulazimo u problem i veću moć imaju tabloidi, što ne znači da treba odustati od borbe – naprotiv. Najčasnija stvar koja može da se radi u društvu jeste da čovek radi svoj posao etički i po standardima bilo koje profesije koju je izabrao.
021: Između "Pored mene" i "Pored tebe" prošlo je osam godina. Sa kojim izazovima ste se susretali u nastajanju i kako ste ih prebrodili da bi film ugledao svetlost dana? Da li je nužno morala da postoji tolika vremenska distanca?
Filipović: Kad tako kažete to stvarno zvuči strašno i u suštini jeste strašno. Mi umetnici smo kao sportisti, ako ne radimo i ne vežbamo mi zarđamo. Srećom smo našli načina da radimo, ali cena toga je bila strašna. Naime, dobili smo sredstva za “Pored nas” koji je sad treći deo trilogije. Krenuli smo u pripreme snimanja, međutim, kad je krenula pandemija bio je jedan mrak gde nismo znali ni kako da reagujemo na novonastalu situaciju. Branislav Jerić producent smislio je način da napravimo neki filmčić koji nije toliko komplikovan i koji se dešava upravo u doba pandemije, dakle pet godina hronološki posle dešavanja u "Pored mene".
Film nije o pandemiji, već je ona okvir gde pratimo priču novinarke i njene transformacije. Mi smo bez budžeta ušli u snimanje i kako je ideja rasla to je postalo sve ambicioznije i dosta ljudi koji nisu radili su se priključili i učestvovali u projektu. Imamo fantastičnu glumačku ekipu, a između ostalog i britansku glumicu Mirijam Margolis. Takva šansa i prilika se verovatno jednom u životu desi. Međutim, kad smo izašli na konkurse Filmskog centra sa snimljenim materijalom bili smo odbijeni.
Okej je jednom, ali mi smo pet puta bili odbijeni sa gotovim filmom, što je bio presedan i mislim da se nikad nije desilo u istoriji Filmskog centra sa svim problemima koje je imao. Filmovi dobijaju novac na osnovu scenarija i tu postoji poverenje komisije da ćete možda snimiti okej film koji će biti na nivou tog scenarija. Ovde je taj rizik potpuno umanjen jer su imali gotov film. Hvala hrabroj komisiji koja je odlučila da se potpiše ispod te odluke da nam daju neka sredstva pošto očigledno da živimo u društvu koje nije više normalno i gde se ljudi plaše.
Potom smo imali situaciju da distributer sa kojim radimo treći film ne sme da distribuira film iz političkih razloga. Svima su egzistencije na ovaj ili onaj način povezane sa nekim pipcima ovog režima, ali to ne bi smeo da bude izgovor. To je samo mera duboke neslobode. To nisam doživeo ni sa jednim filmom ranije, a znamo da su ti filmovi bili problematični i provokativni za neke razne grupe i za svaku vlast kad god da su izlazili.
021: "Pored nas" je završni deo trilogije. Na čemu će biti akcenat u ovom filmu?
Filipović: "Pored nas" se po našoj hronologiji dešava deset godina posle prvog dela. Završava priče tih mladih ljudi koji su već odrasli i imaju porodice kroz jednu izuzetno intenzivnu avanturističku priču koja liči na seriju "Lost" ili "Igre gladi". Išli smo u neku fantastiku koja je malo pomerena od naše stvarnosti. Cela priča koju smo smislili dovodi njihove sudbine do logičnih završetaka. Uvek je izazovno i teško pisati treći čin a da bude iznenađenja, emocija i da sama priča bude zanimljiva.
Prvi deo je specifičan film koji se bavi likovima i mikro pomamama u njihovim dušama. Potpuno su drugačiji filmovi i čini mi se da smo izbegli zamku nastavka. Većina je očekivala da "Pored mene 2" bude nastavak. Prvi deo se bavi sudbinom puno likova, drugi prati novinarku, a treći nas vraća na sudbine raznih likova iz razreda sa pomerenim fokusom i distancom od deset godina gde se svašta desi. Jedva čekam da gledaoci vide celu priču, odnosno da pogledaju celu trilogiju.
021: Pesma "Bella, Ciao" iz filma bila je muzička pozadina snimka iz drona kolone građana sa protesta na ulicama Beograda. Zašto je, po vama, važno da se istraje u protestima?
Filipović: To za pesmu je nastalo potpuno spontano, ali je dotaklo ljude, bila je infuzija pozitivne energije i dokaz ljudima koji su izašli na ulice da postoji kritična masa koja može da dovede do promene. S jedne strane građani treba da shvate da promene ne mogu doći van političke sfere, ne postoji diktator ili autokrata koji je otišao sa vlasti jer je neko šetao. S druge strane, opozicioni političari moraju da shvate da sva njihova hipotetička moć i broj glasova koje imaju su upravo tu na ulici.
Oni ne smeju da propuste da naprave kanal komunikacije sa tim ljudima. Ne mogu da se iza zatvorenih vrata dogovaraju o nekoj strategiji pa da nam dva dana ranije kažu šta da radimo. Viđeniji intelektualci, umetnici, ljudi iz svih sfera života koji još imaju nekog integriteta i šta da kažu i nisu kompromitovani i sami građani treba da osmisle strategije i zajedničke ciljeve koji će da artikulišu.
Evo šetamo već neko vreme, ništa se ne dešava, kako tačno mislimo da ostvarimo sve to? Da li je moguće sad više vratiti se i izvući taj broj ljudi na ulice? Nadam se da je moguće, sigurno da ne živimo dobro i da se ništa veliko nije desilo do sad kao rezultat te energije koja je evidentna. Bitno je da se čuva vatra i da se spremimo za drugo poluvreme. To je maraton, treba imati kondicije da se izdrži, ali džabe trčimo ako nemamo zdravu komunikaciju i jasan kurs koji moraju da odrede političari ili da građani uđu aktivno u politiku.
Nema tu bežanja, neko je za proteste, ali ne voli opoziciju. Nije reč o ljubavi, nego o poslu koji moramo da uradimo zajedno. Sredstvo za ostvarenje tih ciljeva su političari, a oni moraju da prestanu sa egotripovima i da počnu sebe da doživljavaju upravo kao sredstvo. Jedini legitimitet koji bilo koji političari mogu da imaju je legitimitet koji im daju ljudi, da li na ulici ili na izborima. Vreme je da se stategije koje su sada promene i da se smisli nešto bolje, novo, pametnije. Bilo je tu raznih predloga samo nisam siguran da li se slušalo.
021: Kakav epilog očekujete i da li mislite da će protesti iznedriti neke promene?
Filipović: Oni već prave neke promene. Monolit vlasti je ozbiljno uzdrman. Sećamo se kontramitinga koji je Vučić pokušao da organizuje i kako je to neslavno prošlo i kako jezivo i tragikomično izgleda kada pokušavate da naterate ljude da vas vole i podržavaju. Tu se u stvari pokazalo da je njegova fiktivna moć od papira, da nije stvarna i mislim da je to ohrabrilo mnoge ljude. Moramo unapred da znamo koje su faze kako bismo došli do ostvarenja. Ne može da se o tome razmišlja dok šetamo. Mora da postoji neka vizija i ideja cilja.
021: "Šejtanov ratnik" i "Šišanje" su na neki način obeležili vašu karijeru. Sa ove distance, na koji način ih sada posmatrate? Kolika je odgovornost da se jedno delo ne protumači pogrešno i ne izvuče iz konteksta?
Filipović: "Šejtan" je laganije štivo i tu ne postoji neka velika opasnost. Kad gledam sa ove distance, izuzetno mi je drag jer mi se čini da sam bio dosta iskren. To je romansirana autobiografija mog odrastanja, tinejdžerskih dana i omaž stvarima koje sam voleo u to vreme i mnogo mi je drago da je taj film živ i dalje. “Šišanje” je mnogo zeznutija i opasnija teritorija i mora da se razmišlja o tome koje su mogućnosti zloupotrebe i kako može da funkcioniše kontra od onoga što vi hoćete.
Ozbiljno smo razgovarali o tome kako film treba da teče i da se završi i sa ovom istorijskom distancom ipak je ostalo neko upozorenje koje će sa tog puta da odvrati mnoge ljude. Novica ne sme da ostane nekakav mitski junak na kraju nego moramo da ga svedemo na malog pacova koji će da izda sve i svakoga da bi ostao u životu i da bi postao nečiji sluga. Suština fašizma upravo i jeste u odbacivanju sopstvenih prava i sopstvene slobode i podređivanju nekom vođi, ideologiji ili masi koja je veća od vas.
Posle svake premijere po Srbiji i po regionu trudili smo se da pričamo sa ljudima. Videli smo koja su njihova razmišljanja i čuli različite stavove i pokušali da odbranimo svoje i da podstaknemo ljude na razmišljanje. To smo nastavili i sa "Pored mene" pošto je i tu bilo tema koje su bile bitne. To je film o razredu zaključanom u školi, a u stvari je analiza cele jedne generacije. Na ovaj način pravimo platformu za zdrav dijalog u društvu pošto u mejnstrim medijima ne postoji. Postoji lažna simulacija toga koja je u stvari propaganda. Voleo bih da tradiciju dijaloga nastavimo i sa ovim filmovima.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 14
Marjaskas
V5
Sve je rečeno, ali narod teško shvata ili nema tri čiste za nešto više od šetnje.
Професор
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar