Vrline i mane - sad ih je, kao, briga
Država je, suočavajući se sa kriznom situacijom u kojoj se nalazi nakon masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar", odlučila da deca dobiju novi predmet - Vrline i vrednosti kao životni kompas.
Foto: 021.rs
Kako smo uspeli da čujemo, reč je o izbornom predmetu koji bi trebalo da drže pedagozi i psiholozi, a koji je brzinski, nekoliko dana pred početak školske godine i krajnje nespretno saopšten građanima i građankama izjavom iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Navikli smo da sve bitne i nebitne odluke u vezi sa svim temama u Srbiji obelodanjuje jedan čovek ili, pak, njegovi izaslanici ili tabloidi. Neretko se donošenje nekih većih odluka prvo testira u javnosti medijskim podmetanjem u tabloidima, pa se vlast nakon "opipavanja pulsa" odluči za jedno ili za drugo. Ova tehnika svaki put deluje - građani imaju potrebu da reaguju na svaku promenu koja utiče na naše živote, što je i dobra stvar.
Problem je kada vi ne možete da utičete na promene oko sebe.
Nesporno je da đaci treba da uče o vrlinama i vrednostima, da nam nedostaje empatije i mira. Ali uvođenje ovog predmeta sve je samo ne pokušaj države da se bori sa svojim problemima i da brine o deci u školama - prvi dokaz za to je činjenica da je ovo izborni predmet koji nema apsolutno nikakav uticaj na školovanje i uspeh u školi. Samim tim ni pedagozi i psiholozi kojima će ova nova obaveza biti nametnuta neće imati ni osećaj da čine nešto što će deca zapravo shvatiti ozbiljno i da će njihovo zalaganje biti cenjeno.
Predmet je od svojih početaka osuđen na marginalu, što je i vid poruke vlasti građanima - može o pravim vrednostima, ali da se ne opterećujemo time.
Upitno je i kakvi su kapaciteti pedagoga i psihologa da se bave novom temom, odnosno da li naše škole uopšte imaju kadar za to. Naime, o nedostatku pedagoga i psihologa govorilo se i nakon masovne pucnjave u beogradskoj školi, kad su isplivala pitanja - ko radi sa decom i u kom obimu? Kako smo došli tu gde smo?
Naposletku, o vrlinama i vrednostima će deca učini u državi u kojoj su vrline i vrednosti, blago rečeno, nezapažene. Treba da očekujemo da deca uče o vrednostima nekog ispravnog sistema, a da pritom žive u sistemu u kojem su na najvišim državnim funkcijama mizogeni ministri, ljudi upleteni u afere lažiranih doktorata, politički portparoli predsednika Srbije i, na čelu, predsednik koji je pokušao da opravda ogromnu količinu marihuane kod istaknutog prvooptuženog za posedovanje plantaže.
Zašto se uvodi predmet posvećen vrlinama i vrednostima, a ne zdravstvenom vaspitanju i higijeni, finansijskoj pismenosti ili nekim drugim temama? Neka od ovih pitanja od juče postavljaju i čitaoci našeg portala, pa dodaju na spisak mogućih predmeta i, recimo, prekopotrebno seksualno obrazovanje, koje nikako da postane bitno.
Odgovor leži u činjenici da smo mi i dalje vrlo tradicionalno društvo koje je najosetljivije na pitanja morala. Istovremeno, kako se svet nesumnjivo menja, tako naše društvo čini sve više mladih koji su udaljeni od tradicionalnosti i imaju određeni stepen liberalnog ili progresivnog pristupa temama od značaja za život (podržavaju LGBTQ+, rodnu ravnopravnost, protiv su nasilja u bilo kom obliku) i time na jedan način kontriraju tradicionalistima.
Zato su diskusije o vrlinama kod nas uvek primarne u odnosu na, na primer, pitanja uređenja države, finansija i korupcije. Naučeni smo da su svi političari "lopovi", mito i korupcija su moralno gotovo legalizovani i niko se više ni ne iznenađuje kad čuje da je određena politička ličnost plagirala rad, zaposlila familiju preko veze, prisvojila javni novac ili iskoristila svoj uticaj na drugi, čak i opasniji način. To su postali neki nepisani principi rada državnog organa i izuzetno je opasno što je tako.
Zato će na našim ulicama uvek biti masovniji protesti zbog moralnih ispada držalaca vlasti, a ne zbog velikih korupcijskih afera.
Nemamo osećaj da su i ova pitanja upravo vrednosno bitna i da treba da se njima bavimo, tražeći odgovornost od onih koji vode našu državu.
Vlasti i odgovara takvo društvo, zatočeno u svojim vrlinama i manama.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Komentari 9
suminonA
U ovakvoj postavci, mi čitava ideja ima suviše nekako zloslutno-distopijski šmek (Nemačka tridesetih, Kina šezdesetih, S.Koreja).
Марко
Hoću moral
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar