Vrline i mane - sad ih je, kao, briga

Država je, suočavajući se sa kriznom situacijom u kojoj se nalazi nakon masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar", odlučila da deca dobiju novi predmet - Vrline i vrednosti kao životni kompas.
Vrline i mane - sad ih je, kao, briga
Foto: 021.rs

Kako smo uspeli da čujemo, reč je o izbornom predmetu koji bi trebalo da drže pedagozi i psiholozi, a koji je brzinski, nekoliko dana pred početak školske godine i krajnje nespretno saopšten građanima i građankama izjavom iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Navikli smo da sve bitne i nebitne odluke u vezi sa svim temama u Srbiji obelodanjuje jedan čovek ili, pak, njegovi izaslanici ili tabloidi. Neretko se donošenje nekih većih odluka prvo testira u javnosti medijskim podmetanjem u tabloidima, pa se vlast nakon "opipavanja pulsa" odluči za jedno ili za drugo. Ova tehnika svaki put deluje - građani imaju potrebu da reaguju na svaku promenu koja utiče na naše živote, što je i dobra stvar.

Problem je kada vi ne možete da utičete na promene oko sebe.
 
Nesporno je da đaci treba da uče o vrlinama i vrednostima, da nam nedostaje empatije i mira. Ali uvođenje ovog predmeta sve je samo ne pokušaj države da se bori sa svojim problemima i da brine o deci u školama - prvi dokaz za to je činjenica da je ovo izborni predmet koji nema apsolutno nikakav uticaj na školovanje i uspeh u školi. Samim tim ni pedagozi i psiholozi kojima će ova nova obaveza biti nametnuta neće imati ni osećaj da čine nešto što će deca zapravo shvatiti ozbiljno i da će njihovo zalaganje biti cenjeno.
 
Predmet je od svojih početaka osuđen na marginalu, što je i vid poruke vlasti građanima - može o pravim vrednostima, ali da se ne opterećujemo time.
 
Upitno je i kakvi su kapaciteti pedagoga i psihologa da se bave novom temom, odnosno da li naše škole uopšte imaju kadar za to. Naime, o nedostatku pedagoga i psihologa govorilo se i nakon masovne pucnjave u beogradskoj školi, kad su isplivala pitanja - ko radi sa decom i u kom obimu? Kako smo došli tu gde smo?
 
Naposletku, o vrlinama i vrednostima će deca učini u državi u kojoj su vrline i vrednosti, blago rečeno, nezapažene. Treba da očekujemo da deca uče o vrednostima nekog ispravnog sistema, a da pritom žive u sistemu u kojem su na najvišim državnim funkcijama mizogeni ministri, ljudi upleteni u afere lažiranih doktorata, politički portparoli predsednika Srbije i, na čelu, predsednik koji je pokušao da opravda ogromnu količinu marihuane kod istaknutog prvooptuženog za posedovanje plantaže.
 
Zašto se uvodi predmet posvećen vrlinama i vrednostima, a ne zdravstvenom vaspitanju i higijeni, finansijskoj pismenosti ili nekim drugim temama? Neka od ovih pitanja od juče postavljaju i čitaoci našeg portala, pa dodaju na spisak mogućih predmeta i, recimo, prekopotrebno seksualno obrazovanje, koje nikako da postane bitno.
Odgovor leži u činjenici da smo mi i dalje vrlo tradicionalno društvo koje je najosetljivije na pitanja morala. Istovremeno, kako se svet nesumnjivo menja, tako naše društvo čini sve više mladih koji su udaljeni od tradicionalnosti i imaju određeni stepen liberalnog ili progresivnog pristupa temama od značaja za život (podržavaju LGBTQ+, rodnu ravnopravnost, protiv su nasilja u bilo kom obliku) i time na jedan način kontriraju tradicionalistima.
 
Zato su diskusije o vrlinama kod nas uvek primarne u odnosu na, na primer, pitanja uređenja države, finansija i korupcije. Naučeni smo da su svi političari "lopovi", mito i korupcija su moralno gotovo legalizovani i niko se više ni ne iznenađuje kad čuje da je određena politička ličnost plagirala rad, zaposlila familiju preko veze, prisvojila javni novac ili iskoristila svoj uticaj na drugi, čak i opasniji način. To su postali neki nepisani principi rada državnog organa i izuzetno je opasno što je tako.
 
Zato će na našim ulicama uvek biti masovniji protesti zbog moralnih ispada držalaca vlasti, a ne zbog velikih korupcijskih afera.
 
Nemamo osećaj da su i ova pitanja upravo vrednosno bitna i da treba da se njima bavimo, tražeći odgovornost od onih koji vode našu državu.
 
Vlasti i odgovara takvo društvo, zatočeno u svojim vrlinama i manama.
  • suminonA

    25.08.2023 15:21
    Da je njima do vrlina i životnih kompasa prvo bi ukinuli ružičaste trovačnice vrlina (a sada već uveliko i mentaliteta), pa tek onda krenuli u sanaciju počinjene štete.

    U ovakvoj postavci, mi čitava ideja ima suviše nekako zloslutno-distopijski šmek (Nemačka tridesetih, Kina šezdesetih, S.Koreja).
  • Марко

    25.08.2023 09:39
    Касно Марко . . .
    Треба и родитељи са ђацима да иду на та предавања.
  • Hoću moral

    25.08.2023 08:05
    Veoma dobar i odmeren tekst. Društvo je trulo i mora da se menja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.